Katastrofa u Rusiji! Putinu saopštili nešto stravično: Hoće li država opstati nakon ovog, sve miriše na najgori scenario

Ruska ekonomija raste sporo zato što je tržište postavljeno naopako: profesori zarađuju manje od kurira, mala preduzeća se opterećuju porezima, a broj milijardera nastavlja da raste, ocenio je akademik Ruske akademije nauka Robert Nigmatulin.

On je u intervjuu novinaru Dmitriju Kopancevu rekao da takav model ne može da donese stabilan razvoj, jer novac ne ide tamo gde najbrže stvara proizvodnju, radna mesta i znanje.

Nigmatulin: Mali biznis je trebalo podržati, a ne dodatno opteretiti

Nigmatulin smatra da je odnos države prema malom biznisu jedan od primera pogrešno vođene ekonomske politike. Prema njegovim rečima, upravo mala preduzeća često predstavljaju najefikasnije ulaganje, jer sama pronalaze tržište, proizvode robu za svakodnevnu upotrebu i zapošljavaju ljude.

- Neefikasno je... Na primer, mali biznis bi uvek trebalo da bude jedno od najefikasnijih ulaganja. Oni daju robu široke potrošnje. Sami smišljaju šta će da rade, sami nalaze kupce, sami sebe zapošljavaju, zapošljavaju narod i daju ljudima posao. Ali ne, njima su faktički podignuti porezi -rekao je Nigmatulin.

Njegova poruka je jasna: ako se pritiska sektor koji može brzo da pokrene lokalnu proizvodnju i zaposli ljude, onda se guši upravo ono što bi ekonomiji moglo da donese življi rast.

Rusija prva po broju milijardera u odnosu na BDP

Akademik je posebno ukazao na ogromnu koncentraciju bogatstva. Prema njegovim rečima, Rusija zauzima prvo mesto u svetu po broju milijardera u odnosu na veličinu bruto domaćeg proizvoda.

- Mi smo, konkretno, na prvom mestu po broju milijardera u odnosu na BDP. Po tome smo prva ekonomija u svetu. Znatan deo novca je već iznet iz zemlje, a i dalje se iznosi u inostranstvo -rekao je Nigmatulin.

Foto: Profimedia

On je ocenio da se o tom problemu mora govoriti otvoreno, jer rast nejednakosti ne ostaje samo ekonomsko pitanje. Ako se bogatstvo gomila na vrhu, a veliki deo društva oseća da nema perspektivu, posledica može biti sve veće nezadovoljstvo.

- Ako želimo da imamo blagostanje, ako ne želimo da se poveća broj ogorčenih ljudi, moramo zajedno da razmislimo o tome, uključujući i bogate, svesne ljude - poručio je akademik.

Industrija se smanjila, kurira i obezbeđenja sve više

Nigmatulin je zatim uporedio današnju strukturu zaposlenosti sa sovjetskim periodom i krajem devedesetih, ističući da je broj radnika u ključnim industrijama drastično opao.

Prema njegovim rečima, u mašinogradnji je u sovjetsko vreme radilo oko devet miliona ljudi. Do 1999. godine taj broj pao je na četiri miliona, dok ih je danas, kako tvrdi, ostalo svega oko 440.000.

Sličan pad, kaže on, vidi se i u lakoj industriji. Nekada je u tom sektoru radilo 2,3 miliona ljudi, a sada ih je, prema njegovim navodima, oko 300.000.

- Zato imamo skoro milione kurira i pola miliona čuvara. Kuriri kod nas zarađuju više nego profesori. Kažu, takvo je tržište. Ali to je nezdravo tržište. Nezdravo je zato što su profesori učinjeni siromašnim - rekao je Nigmatulin.

Ova ocena pogađa jednu od najosetljivijih tačaka društva: kada se znanje, nauka i obrazovanje potcene, država može privremeno da prikrije problem, ali dugoročno gubi ljude koji bi trebalo da nose razvoj.

„Tržište u kojem je profesor siromašan nema perspektivu”

Nigmatulin smatra da plata profesora mora da odražava značaj tog posla za društvo. Kao meru je naveo da bi profesor trebalo da prima zaradu približno jednaku vrednosti 5.000 litara benzina.

- Profesor treba da ima platu koja odgovara približno vrednosti 5.000 litara benzina. A ovako izopačeno tržište nema perspektivu, zato i raste sporo - rekao je on.

Drugim rečima, problem ruske ekonomije, prema Nigmatulinu, nije samo u stopama rasta, sankcijama ili spoljnim pritiscima. Dublji problem je u tome šta se u tom sistemu zaista nagrađuje.

Ako najbolje plaćeni postaju oni koji raznose robu, dok profesori, naučnici i inženjeri ostaju na margini, onda ekonomija ne gradi budućnost, već preživljava od danas do sutra.

Zato njegova kritika ne zvuči kao usputna primedba, već kao upozorenje: država koja želi snažnu industriju, nauku i tehnološki razvoj ne može istovremeno da dozvoli da joj profesori budu siromašni, mala preduzeća opterećena, a kapital sve više koncentrisan u rukama malog broja milijardera.

BONUS VIDEO