Šok u Kremlju! Fico odustaje od Putinovog gasa: Slovačka donela odluku koja je zatresla ceo kontinent

Slovačka pokušava da uradi ono što Brisel od nje traži — da se odmakne od ruskog gasa i pronađe novog dugoročnog snabdevača. Na papiru, taj novi oslonac mogao bi da bude Azerbejdžan.

Bratislava sada pregovara o ugovoru koji bi trajao najmanje deset godina, a slovački zvaničnici javno predstavljaju Baku kao pouzdanog partnera koji je već pomagao kada je tranzit preko Ukrajine zapadao u probleme.

Potpredsednik slovačke vlade Tomaš Taraba izjavio je da je Azerbejdžan pokazao da može da bude stabilan dobavljač, dok se sada razgovara o konkretnim rutama i količinama gasa koje bi iz tog pravca mogle da stižu u centralnu Evropu.

Pregovori sa SOCAR-om već traju

Direktor slovačke energetske kompanije SPP Martin Huska potvrdio je da se pregovori sa azerbejdžanskim SOCAR-om nastavljaju. Prema njegovim rečima, probne isporuke koje su počele u decembru 2024. ocenjene su kao uspešne.

Spremnost da Azerbejdžan dugoročno snabdeva Slovačku gasom ranije je potvrdio i predsednik Ilham Alijev.

Za Bratislavu, ovo nije samo komercijalni dogovor. Slovačka je godinama bila duboko vezana za ruski gas, a sada mora da pronađe način da se uklopi u novu energetsku politiku Evropske unije. Brisel traži da se uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa potpuno obustavi do januara 2027, a cevovodnog gasa do oktobra iste godine.

Zato se ugovor sa Azerbejdžanom u Slovačkoj predstavlja kao deo šireg plana za energetsku bezbednost. Vlada želi da pokaže da neće čekati poslednji trenutak i da ima alternativu kada ruski gas formalno više ne bude poželjan u evropskom sistemu.

Gazprom gubi kupca, ali Rusija ne mora nužno da izgubi prihod

Ako se dogovor realizuje, Gazprom bi ostao bez jednog od poslednjih većih klijenata u centralnoj Evropi. To bi politički odgovaralo Briselu, jer bi se još jedna članica EU udaljila od direktne zavisnosti od ruskog dobavljača.

Međutim, energetska realnost je mnogo zamršenija od političkih saopštenja.

Azerbejdžan nema neograničene količine sopstvenog gasa. Zbog domaćih potreba, ugovorenih isporuka i rasta potražnje, Baku u pojedinim aranžmanima može da kupuje gas iz Rusije za unutrašnju potrošnju ili da koristi takozvane svop-šeme.

To znači da bi Slovačka pravno mogla da kupuje azerbejdžanski gas, ali da u samom sistemu tokova deo molekula i dalje bude ruskog porekla. Na papiru se menja dobavljač. U cevima, priča može da ostane mnogo sličnija staroj nego što deluje na prvu.

Za Moskvu to otvara prostor da zadrži deo koristi. Rusija može da zaradi kroz tranzit preko „Turskog toka“, ili kroz nastavak pojedinih ruta pod drugačijom oznakom porekla gasa. U pojedinim scenarijima pominje se i mogućnost da se gas preko ukrajinskog pravca, uključujući tačku Sudža, formalno vodi kao azerbejdžanski.

Upravo tu se vidi glavna slabost evropske energetske politike. EU želi čist raskid sa ruskim gasom, ali infrastruktura, postojeći ugovori i regionalne potrebe ne mogu da se promene jednom političkom odlukom.

Slovačka zato pokušava da ispuni evropski zahtev i sačuva stabilno snabdevanje. Azerbejdžan dobija šansu da ojača svoju poziciju u centralnoj Evropi. Gazprom gubi direktan kanal prema Bratislavi, ali Rusija i dalje može da ostane prisutna u pozadini tržišta.

Na kraju, najvažnije pitanje neće biti samo šta piše u ugovoru između SPP-a i SOCAR-a. Biće mnogo važnije odakle gas zaista dolazi, kojim putem stiže i ko na njemu zarađuje.

Bratislava će moći da kaže da više ne kupuje ruski gas. Brisel će moći da govori o smanjenju zavisnosti. Ali energetske mape retko prate političke parole tako uredno. U ovom slučaju, Slovačka možda menja etiketu na gasu, dok se borba za stvarnu kontrolu nad cevima tek nastavlja.

BONUS VIDEO