Udar iz Pariza i Berlina: Francuska i Nemačka spremaju reformu kojom se drastično režu krila Kaji Kalas!

Prema pisanju londonskog lista "Fajnenšel tajms", Francuska i Nemačka predvode razgovore o dubokoj reformi Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), pri čemu se razmatraju i predlozi koji bi značajno ograničili ovlašćenja šefice evropske diplomatije Kaje Kalas.

Reč je o instituciji osnovanoj pre petnaest godina sa ambicijom da Evropskoj uniji obezbedi jedinstven glas u svetu. Danas, međutim, sve više evropskih zvaničnika smatra da taj eksperiment nije dao očekivane rezultate.

- Jasno je da sistem ne funkcioniše onako kako bi trebalo. On je disfunkcionalan - rekao je jedan od visokih evropskih zvaničnika upoznatih sa razgovorima.

Birokratski haos koči Brisel: Previše institucija vodi istu politiku, a odluke se čekaju predugo

Prema navodima lista, među državama članicama raste uverenje da postoji previše preklapanja između EEAS, nacionalnih ministarstava spoljnih poslova, Evropske komisije i Saveta EU, što često dovodi do sporog reagovanja i nejasne podele odgovornosti.

Nezadovoljstvo dodatno podstiče utisak da je Kalas u više navrata javno iznosila stavove koji prethodno nisu bili usaglašeni sa državama članicama, posebno kada je reč o odnosima sa Kinom i pojedinim spoljnopolitičkim inicijativama.

Tako je krajem maja, na bezbednosnoj konferenciji u rodnom Talinu, Kinu uporedila sa rakom, objašnjavajući da Evropa mora da vodi mnogo tvrđu ekonomsku politiku prema Kini, umesto da problem ublažava subvencijama.

- Ako imate veoma tešku bolest, ako imate rak, imate dva izbora. Ili da povećate dozu morfijuma ili da započnete hemioterapiju. Povećanje doze morfijuma nije bolno, ali hemioterapija jeste - poručila je Kalas.

Sada se u evropskim prestonicama sve otvorenije postavlja pitanje da li je sadašnji model evropske diplomatije održiv. Jedan od predloga koji kruže među članicama jeste smanjenje autonomije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i vraćanje dela nadležnosti Evropskoj komisiji i državama članicama. To bi predstavljalo najveću promenu u funkcionisanju evropske diplomatije od njenog osnivanja.

Iza rasprave o reformi krije se i šira borba za uticaj unutar evropskih institucija. Poslednjih godina predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sve češće preuzima vodeću ulogu u spoljnopolitičkim pitanjima, od sukoba u Ukrajini do bezbednosnih i odbrambenih inicijativa. U Briselu se već dugo govori o svojevrsnom nadmetanju između Komisije i Evropske službe za spoljne poslove za kontrolu nad ključnim spoljnopolitičkim temama.

Budžet kao motiv za reformu: Države članice traže jeftiniju evropsku administraciju

Dodatni motiv za reformu predstavljaju i budžetski pritisci. Uoči pregovora o novom višegodišnjem finansijskom okviru EU, više država zahteva smanjenje troškova evropske administracije. Prebacivanje pojedinih poslova iz EEAS na druge institucije moglo bi da bude predstavljeno i kao mera racionalizacije.

Razgovori su za sada u ranoj fazi, a Pariz navodno razmatra više mogućih modela reforme. Za bilo kakvu promenu postojećeg sistema biće potrebna saglasnost svih 27 država članica, što znači da proces neće biti ni brz ni jednostavan.

Ipak, sama činjenica da Francuska i Nemačka otvaraju pitanje budućnosti evropske diplomatske službe pokazuje koliko je duboko nezadovoljstvo rezultatima spoljne politike Evropske unije.

Kriza briselskog sistema: Da li je problem u liderima ili u samom aparatu EU?

Posle godina ratova, energetskih kriza, trgovinskih sporova i sve većeg razilaženja interesa među članicama, u Briselu se sve glasnije postavlja pitanje da li je problem u ljudima koji vode evropsku diplomatiju ili u samom sistemu koji je trebalo da Evropi obezbedi jedinstven glas na svetskoj sceni.

Sudeći prema raspravama koje su u toku, sve više evropskih prestonica sklono je drugom odgovoru.

BONUS VIDEO