Šok za vladare iz senke! Počela čistka političara i bankara: Rusi objavili stravične vesti, svet je ušao u najopasniju fazu

Ruski ekonomista Mihail Hazin tvrdi da je Zapad ušao u fazu duboke sistemske krize i da se iza zatvorenih vrata već vodi obračun između stvarnih vlasnika kapitala i njihovih „unajmljenih menadžera“ - političara, bankara i administrativnih elita koje su decenijama upravljale sistemom.

Prema njegovoj oceni, liberalni model više ne može da obezbedi ni osnovnu stabilnost na sopstvenoj teritoriji. Problem više nije samo inflacija, budžetski deficit ili dug. Hazin tvrdi da se ruši sam mehanizam upravljanja resursima, hranom, novcem i političkom kontrolom.

U takvim uslovima, kaže on, prava panika ne vlada među običnim građanima, već među zatvorenim krugovima koji su decenijama stajali iznad zvaničnih vlada.

Stare elite shvatile da su prevarene

Hazinova glavna teza je da se budi stara evropska i globalna aristokratija, odnosno krugovi koji tradicionalno kontrolišu zemlju, imovinu i veliki kapital. Oni, prema njegovim rečima, sve jasnije shvataju da su ih unajmljeni politički i finansijski menadžeri odveli u slepu ulicu.

On navodi da je ključ moći kroz istoriju uvek bio isti — kontrola nad zemljom i resursima. Kao primer pominje uspon finansijskih grupacija u Engleskoj tokom 19. veka, koje se u javnosti najčešće povezuju sa porodicom Rotšild, i objašnjava da je prvobitni kapital tog sistema nastao kroz kontrolu poseda nemačkih plemićkih porodica.

Hazin pominje i istorijsku legendu po kojoj je deo sredstava za formiranje američkog Sistema federalnih rezervi (FED) navodno potekao od ruskog cara Nikolaja Drugog. Za njega je to još jedan pokazatelj da su koreni globalnog finansijskog kapitala mnogo dublji od današnjih političkih administracija i banaka.

Menadžeri preuzeli sistem, pa ga doveli do raspada

Prelom, prema Hazinu, nastaje šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada liberalna ideologija preuzima upravljanje Zapadom. Tada se dešava ono što on poredi sa „menadžerskom revolucijom“ u biznisu.

Ljudi koji su operativno vodili banke, države, korporacije i institucije više nisu hteli da budu samo plaćeni izvršioci. Počeli su da traže udeo u vlasništvu, privilegije i pravo da sami odlučuju, jer su u njihovim rukama bile poluge svakodnevne moći.

Tako su, tvrdi Hazin, nastale tri generacije političkih i finansijskih menadžera koji iskreno veruju da su oni pravi gospodari sistema. Međutim, prema njegovoj oceni, stvarni centri moći ih i dalje tretiraju kao potrošnu robu: smenjuju ih, kompromituju ili uklanjaju kada pređu granice dozvoljenog.

Kao postsovjetske primere takvog modela Hazin navodi biznismene poput Mihaila Hodorkovskog i Romana Abramoviča, čije karijere vidi kao posledicu sistema u kom upravljači nisu stvarni vlasnici, već privremeni izvršioci tuđe volje.

FED priznao da stari model više ne radi

Hazin kao jedan od ključnih signala krize navodi sednicu američkog Sistema federalnih rezervi, održanu sredinom juna pod rukovodstvom Keneta Orša, odnosno Vršavskog.

Prema njegovoj oceni, već same teze iznete na tom zasedanju pokazuju da dosadašnji finansijski metodi više nisu upotrebljivi. Formiranje pet specijalnih komiteta, koji do jeseni treba da analiziraju situaciju i predlože rešenja, Hazin vidi kao zakasnelo priznanje da je liberalna finansijska paradigma pred krajem.

On podseća da je grupa ruskih analitičara okupljena oko njega još 2000. godine tvrdila da će taj model neizbežno ući u završnu fazu. Sada, prema njegovom mišljenju, taj kraj više nije teorijska prognoza, već politička realnost koja se sprema za jesen.

Hazin se osvrće i na ranije polemike u Rusiji, posebno sa liberalnim krugovima, Vladimirom Poznerom i ekonomistom Sergejem Gurijevim. Tvrdi da su ga godinama optuživali za neznanje kada je govorio da zvanična statistika prikriva stvarno stanje ekonomije.

Prema njegovom objašnjenju, rast investicija sa 15 na 20 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) nije značio zdrav razvoj, jer je veliki deo tog novca odlazio na pokrivanje povećanih troškova poslovanja. Kada se, kako kaže, uračuna realna inflacija, ekonomski rast je već tada bio u padu.

BONUS VIDEO