Oči povadiše (FOTO)

Dok se svet deli zbog penala, navijača i sudijskih odluka, milioni ljudi i dalje broje ruševine, nestanke struje i izgubljene živote. Fotografije ove nedelje postavljaju pitanje koje prevazilazi sport.

Nekada je fudbal bio najvažnija sporedna stvar na svetu,a ove nedelje, na trenutke, izgledalo je kao da je postao najvažnija stvar.

Fotografije sa Svetskog prvenstva obišle su planetu. Stadioni puni, lica obojena bojama zastava, suze radosnice i suze razočaranja. Sport je još jednom pokazao ono što najbolje ume, a to je da ponekad zaustavi svakodnevicu i na devedeset minuta spoji milione ljudi koji govore različitim jezicima, ali razumeju isti zvižduk sudije.

A onda je došla druga strana medalje.

Posle kontroverzne odluke o povlačenju crvenog kartona američkom reprezentativcu, društvene mreže i sportski mediji preplavljeni su spekulacijama da je na odluku uticao politički pritisak, pa čak i da je američki predsednik Donald Tramp intervenisao kod predsednika FIFA, Đanija Infantina. Dokaza za takve tvrdnje nema, ali sama činjenica da se Folarin Balogun pojavio na utakmici SAD - Belgija dovela je do opšteg planetarnog slavlja zbog poraza Amerikanaca u osmini finala.

Pariz je, uoči utakmice Francuske i Maroka, zatvarao radnje i pojačavao mere bezbednosti iz straha da bi slavlje ili poraz mogli prerasti u nerede. Kao da bi lopta, umesto igre, mogla da postane povod za sukob.

Fotografije nas zatim vode u Španiju.

Foto: Tanjug Ap Miguel Oses

U Pamploni ljudi i dalje, u ime tradicije, trče ispred bikova. Za jedne kulturno nasleđe, a za druge prizori koje je teško gledati bez nelagode. Možda je upravo u tome najveći izazov savremenog sveta - kako sačuvati tradiciju, a da pritom ne izgubimo saosećanje.

I dok se milioni ljudi svađaju oko ofsajda, penala i sudijskih odluka, na Kubi čitavi kvartovi ostaju bez struje.U Ukrajini sirene ponovo prekidaju dan. I dok većina sveta polemiše oko penala negde se ljudi samo nadaju da će dočekati jutro...

Foto: Tanjug AP Ramon Espinosa

Fotografije ove nedelje ne govore da sport nije važan. Naprotiv. One podsećaju da je sport jedan od retkih jezika koji razume ceo svet. Ipak ne treba dozvoliti da pobeda postane važnija od čoveka.

Problem nastaje onda kada izgubimo sposobnost da razlikujemo ono što je važno od onoga što je samo glasno. Jer dok jedni zbog penala ne mogu da zaspu, drugi ne spavaju zbog eksplozija.

Dok jedni strepe zbog rezultata, drugi strepe da li će njihova deca sutra imati svetlo, vodu ili mir.

Možda nam zato fotografije služe. Da nas zaustave i da nas nateraju da na trenutak podignemo pogled sa semafora i pogledamo svet.

A možda naslov ove kolumne nije nastao zbog navijača. Možda smo oči povadili sami sebi.

Ne svađama već ravnodušnošću. Jer čovek ne izgubi vid onda kada prestane da gleda.

Već onda kada prestane da vidi.

Za kraj zamislimo se nad citatom Elija Vizela, pisca i dobitnika Nobelove nagrade za mir: "Tamo gde prestane saosećanje, počinje ravnodušnost".