Svi otpisali Ruse posle pada Asada, a onda - šok! Moskva izvela nezamisliv manevar u Siriji, zapadnjaci još ne znaju kako da odgovore

Pad Bašara al Asada nije izbacio Rusiju iz Sirije.

Naprotiv, posle godinu i po pregovora, nova vlast u Damasku i Moskva sklopile su novi dogovor o ruskim vojnim objektima u Tartusu i Hmejmimu, dok se istovremeno obnavljaju kulturne veze, a ruska nafta i pšenica ostaju duboko ugrađene u sirijsku svakodnevicu.

To je možda i najjasniji odgovor na pitanje šta se dogodilo sa ruskim uticajem nakon odlaska Asada.

Mnogi su očekivali gotovo automatski raskid. Rusija je godinama bila jedan od glavnih vojnih i političkih oslonaca prethodne vlasti, dok su ljudi koji danas vode Siriju pripadali strani koja je protiv te vlasti ratovala.

Foto: Tanjug/AP

Ali Damask sada ima mnogo prizemniji problem: zemlji trebaju hleb, gorivo, novac, obnovljena infrastruktura, vojska i što više otvorenih vrata prema svetu.

I upravo tu Moskva ponovo ulazi u računicu.

Nisu isterali Ruse, promenili su pravila

Sirija i Rusija su 9. avgusta, nakon 18 meseci pregovora, potpisale memorandum kojim je promenjen način funkcionisanja ruskih baza u Tartusu i Hmejmimu.

Damask preuzima upravljanje civilnim delovima infrastrukture, uključujući aerodrom Hmejmim i komercijalni deo luke Tartus, dok bi vojni objekti trebalo da budu pretvoreni u zajedničke rusko-sirijske centre za obuku i usavršavanje. Deo ruskih vojnika, prema sirijskom izvoru upoznatom sa sporazumom, ostaće u zemlji.

Dakle, stari model iz vremena Asada odlazi, ali rusko vojno prisustvo ne nestaje.

To se već vidi na terenu. Sirija je samo nekoliko dana nakon dogovora počela da koristi komercijalni vez u Tartusu koji je ranije bio pod ruskom kontrolom. Rojtersovi novinari videli su ruske snage kako napuštaju pojedine objekte kod pristaništa i prebacuju opremu u drugi vojni deo kompleksa.

Foto: Tanjug/AP

Drugim rečima, Damask vraća deo suverenog upravljanja nad svojom infrastrukturom, ali nije odlučio da preseče vojnu saradnju sa Moskvom.

Da je cilj bio potpuno izbacivanje Rusije, teško bi bilo objasniti godinu i po pregovora završenu dogovorom o zajedničkim centrima.

Amerika traži manje ruske nafte, ali Sirija od nje zavisi

Još zanimljivija je energetska računica.

Sirija je početkom avgusta signalizirala Vašingtonu da je spremna da drastično smanji uvoz ruske nafte, u okviru razgovora o približavanju SAD i uklanjanju preostalih američkih ograničenja. Američki zvaničnici tvrde da smanjenje ruske nafte nije formalni uslov, ali su potvrdili da je Damask o tome razgovarao sa Vašingtonom.

Problem je jednostavan: jedno je obećati smanjenje, a sasvim drugo pronaći zamenu.

Rusija je postala glavni snabdevač Sirije sirovom naftom. Tokom 2025. isporučila joj je oko 16,8 miliona barela, dok su isporuke tokom prvih meseci 2026. dostigle približno 60.000 barela dnevno. U odnosu na raniji period, priliv ruske nafte porastao je oko 75 odsto.

Foto: Tanjug/AP

Za Siriju to nije mala stvar.

Domaća proizvodnja nafte i dalje nije dovoljna za potrebe zemlje, a gorivo je potrebno za elektrane, prevoz, poljoprivredu, industriju i praktično svaki ozbiljniji pokušaj obnove.

Damask zato može da traži nove dobavljače i da smanjuje zavisnost od Moskve, ali nagli prekid ruskih isporuka bez spremne alternative mogao bi da napravi novi problem tamo gde ih već ima previše.

Od Rusije stiže i hleb

Još brutalnija je računica sa pšenicom.

Prema sirijskim carinskim podacima koje je objavio Rojters, oko 85 odsto uvezene pšenice u sezoni 2025/2026, odnosno približno 2,9 miliona tona, stiglo je iz Rusije i preko Krima.

Za zemlju koja je godinama razorena ratom, to nije obična trgovinska statistika.

Pšenica znači hleb, a hleb u Siriji direktno znači socijalnu stabilnost.

Zemlju je prethodno pogodila i najteža suša u više decenija. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu procenjivala je manjak pšenice na oko 2,7 miliona tona, dok je više od polovine stanovništva bilo suočeno sa nesigurnošću u snabdevanju hranom.

Zato Damask može politički da se približava Zapadu koliko želi, ali ne može preko noći da ignoriše državu od koje stiže ogroman deo žita potrebnog stanovništvu.

Vraćaju i Ruski dom

Paralelno sa vojskom, naftom i pšenicom vraća se i rusko kulturno prisustvo.

Posle razgovora ruske delegacije sa sirijskim zvaničnicima najavljeno je ponovno otvaranje Ruskog doma u Damasku, kulturnog centra preko kojeg Moskva razvija saradnju u obrazovanju, jeziku i kulturi.

To na prvi pogled deluje mnogo manje važno od vojne baze ili tankera sa naftom, ali pokazuje da obe strane pokušavaju da ponovo izgrade odnose na više nivoa.

Veze postoje odavno. Generacije Sirijaca školovale su se u Sovjetskom Savezu i Rusiji, pa su ostale profesionalne i lične veze koje nisu nestale zajedno sa Asadovom vlašću.

Damask sada igra na sve strane

Nova Sirija očigledno ne želi da nastavi Asadovu spoljnu politiku.

Ahmed al Šara pokušava da otvori zemlju prema Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi, Turskoj i arapskim državama Zaliva. Vašington je tokom 2026. napravio ozbiljne korake prema normalizaciji odnosa, dok Damask traži strani kapital potreban za obnovu zemlje.

Ali tu postoji jedna važna razlika: približavanje Zapadu ne znači automatski raskid sa Rusijom.

Za Damask je mnogo korisnije da ima pet partnera nego jednog.

Od Zapada i država Zaliva može da traži novac, investicije i pristup međunarodnom finansijskom sistemu. Od Turske trgovinu i političku saradnju. Od Rusije trenutno dobija robu bez koje zemlja teško funkcioniše i vojno znanje koje već postoji unutar sirijskog sistema.

Moskva više nema položaj kakav je imala pod Asadom. Sirija je preuzela civilne delove strateških objekata, ruska vojna uloga se smanjuje i menja, a Damask otvoreno traži način da smanji zavisnost od ruske nafte.

Ali priča da je Rusija padom Asada jednostavno izbačena iz Sirije pokazala se previše jednostavnom.

Asad je otišao. Ruske baze nisu. Ruska nafta i dalje stiže. Ogroman deo pšenice dolazi ruskim pravcem. Ruski dom se ponovo otvara. A posle 18 meseci natezanja Damask i Moskva nisu potpisali razvod, već nova pravila zajedničkog života.

BONUS VIDEO