"Bomba" opasnija od nuklearne pronađena na dnu mora! Nemci se zaledili od straha: "Ovo nije ništa, najgore tek dolazi..."

Na dnu Severnog i Baltičkog mora, u nemačkim vodama, leži oko 1,6 miliona tona stare municije, a metalni omotači bombi, mina i granata posle više od osam decenija ubrzano propadaju i ispuštaju otrovne materije u more.

Naučnici su proizvode razgradnje TNT-a već pronašli u ribama, školjkama, pa čak i u tkivu nasukanih kitova, dok se kod riba koje žive oko pojedinih odlagališta beleži dramatično veća učestalost promena na jetri.

Ogroman deo tog arsenala nije završio u moru tokom borbi. Posle kapitulacije nacističke Nemačke 1945. godine Saveznici su velike količine nemačkog naoružanja namerno potopili uz obalu kako bi ga se što brže rešili. Na morskom dnu ostale su i mine, neeksplodirane avionske bombe, torpeda, municija sa potopljenih ratnih brodova i druga sredstva iz oba svetska rata.

Decenijama je glavni strah bio da bi neka od tih sredstava mogla da eksplodiraju. Danas naučnike mnogo više brine ono što iz njih polako curi.

TNT izlazi iz bombi i ulazi u morski svet

Toksikolog sa Univerziteta u Kilu Edmund Maser upozorava da korozija više nije teorijski problem.

- Jasno je da zbog korozije tih predmeta jedinjenja ulaze u morski ekosistem i morski svet - rekao je Maser za Dojče vele, dodajući da je reč o materijama koje mogu biti otrovne i kancerogene.

Među najproblematičnijim supstancama nalazi se TNT, odnosno trinitrotoluen.

Jern Šarsak iz nemačkog Instituta Tinen istraživao je ribe iz područja oko potopljene municije i u njima pronašao TNT ili proizvode koji nastaju njegovom razgradnjom.

Količine su za sada veoma male i mere se u nanogramima. TNT nije pronađen u svakoj ribi, ali se njegovi tragovi ponavljaju upravo na mestima na kojima na dnu leže velike količine stare municije. Institut Tinen potvrđuje da ribe iz nemačkih voda preuzimaju štetne materije iz potopljenog oružja, posebno eksplozive.

- Nivo je nizak. Ali je prisutan - rekao je Šarsak.

Ribe izgledaju zdravo, a onda pogledaju jetru

Na prvi pogled nema znakova masovnog trovanja.

Ribe koje istraživači izvlače iz mora uglavnom ne izgledaju bolesno i nemaju neuobičajeno veliki broj virusnih, bakterijskih ili parazitskih oboljenja.

Problem se pojavljuje kada se pogleda dublje.

Foto: Shutterstock

- Ono što vidimo jesu tumori na jetri - rekao je Šarsak.

Maserov tim, zajedno sa Institutom Alfred Vegener, utvrdio je promene na jetri kod više od 50 odsto riba koje žive oko pojedinih mesta na kojima je potopljena municija i oko olupina.

Na kontrolnim područjima takve promene zabeležene su kod svega jedan do dva odsto riba.

To samo po sebi ne znači da je svaka promena izazvana TNT-om niti da svaka predstavlja rak, ali razlika između područja zatrpanih municijom i drugih delova mora dovoljno je velika da naučnici problem pomno prate.

Otrov stigao i do kitova

Ni školjke nisu pošteđene.

Kod njih su pronađeni biohemijski pokazatelji oksidativnog stresa. Kada organizam razgrađuje TNT, mogu nastati veoma reaktivni oblici kiseonika sposobni da oštećuju belančevine, masti, pa čak i DNK.

Maser upozorava da takva oštećenja mogu predstavljati jedan od koraka koji vode ka nastanku raka.

Još ozbiljniji signal stigao je iz uzoraka dva nasukana kita.

U njihovom tkivu pronađena su jedinjenja povezana sa TNT-om, što pokazuje da materije iz municije više ne ostaju samo neposredno oko zarđalih bombi na morskom dnu, već prolaze kroz lanac ishrane sve do velikih predatora.

- To znači da su ta jedinjenja stigla do predatora na vrhu lanca - rekao je Maser.

Da li je opasno jesti ribu?

Upravo tu se nameće najvažnije pitanje za ljude – ako TNT ulazi u morski lanac ishrane, da li riba iz Severnog i Baltičkog mora postaje opasna za jelo?

Za sada – ne.

I Maser i Šarsak naglašavaju da su pronađene koncentracije isuviše male da bi predstavljale neposrednu opasnost za čoveka. Posebno su niske u ribljim filetima, odnosno delovima koje ljudi najčešće jedu.

Foto: YouTube video printscreen

Šarsak kaže da bi čovek morao da pojede veoma velike količine ribe da bi dostigao nivo izloženosti koji bi mogao da predstavlja rizik.

Problem, međutim, nije današnji nivo zagađenja, već ono što može da se dogodi kada još više metalnih omotača potpuno istruli.

Najgore možda tek dolazi

Šarsak upozorava da municija nastavlja da korodira i da sve veće površine eksploziva ostaju potpuno nezaštićene i izložene morskoj vodi.

To znači da bi količina otrovnih materija koja izlazi iz bombi mogla da raste.

Posebno je problematično Baltičko more. Za razliku od Severnog mora, tamo su strujanja slabija i voda se sporije razmenjuje, pa se zagađujuće materije teže razređuju i duže zadržavaju u istom području.

Maserov tim pronašao je zabrinjavajući trend upravo proučavanjem starih, sačuvanih uzoraka školjaka.

Istraživači su pregledali materijal koji seže sve do 1985. godine i utvrdili da je zagađenje povezano sa TNT-om od približno 2000. do 2022. godine neprestano raslo.

Njegova procena je da bi za dve, tri ili četiri decenije koncentracije mogle da dostignu nivo koji bi predstavljao problem i za ljude koji jedu ribu i druge morske plodove.

Milioni tona još nisu ni tačno pronađeni

Dodatni problem je što Nemačka čak ni ne zna tačno gde se nalazi najveći deo tog arsenala.

Istraživač GEOMAR-a Torsten Fraj i njegove kolege identifikovali su 484 poznate ili potencijalne gomile municije na samo dva područja Baltičkog mora.

Od ukupno procenjenih 1,6 miliona tona u nemačkim vodama, približno 1,5 miliona tona još nije precizno kartirano.

Dugo se verovalo da je najbolje ne dirati bombe ako ne predstavljaju neposrednu eksplozivnu opasnost.

Sada se pristup menja, jer čekanje znači da će eksploziv ostati bez metalnog omotača koji danas još omogućava njegovo vađenje sa dna.

BONUS VIDEO