Nešto jezivo će se dogoditi u Rusiji! Tajne službe objaville šokantne vesti: Sledi preokret koji će preko noći promeniti sve

Rusija ulazi u period u kojem predsednik Vladimir Putin više nema dobar izlaz – nastavak specijalne vojne operacije donosi nove vojne i ekonomske troškove, dok bi njeno zaustavljanje moglo da bude protumačeno kao slabost, ocenio je direktor estonske Spoljne obaveštajne službe Kaupo Rosin u velikom intervjuu za britanski Telegraf.

Rosin ide još dalje i tvrdi da eventualna promena u vrhu Rusije verovatno ne bi izgledala kao klasična revolucija na ulicama.

- Ako se nešto promeni u Rusiji, dogodiće se veoma brzo - poručio je šef estonske obaveštajne službe za Telegraf, ostavljajući otvorenom mogućnost da veliki preokret dođe praktično preko noći.

„Više niko ne govori o potpunoj pobedi“

Prema Rosinovim tvrdnjama, raspoloženje se menja čak i unutar ruskih političkih, poslovnih i bezbednosnih krugova.

On kaže da informacije kojima raspolaže njegova služba pokazuju da je tokom prethodnih šest meseci iz razgovora visokih ruskih zvaničnika praktično nestala priča o „potpunoj pobedi“ i da se sve češće postavlja pitanje kako sukob završiti pod prihvatljivim uslovima. Sličnu procenu izneo je i u ranijem razgovoru za Rojters, kada je rekao da ljudi „i na višim nivoima“ počinju da shvataju da Rusija ima ozbiljan problem.

Kao jedan od razloga navodi gubitke na frontu, za koje tvrdi da su veći od broja novih ljudi koje ruska vojska uspeva da privuče.

Britanska služba GCHQ u maju je iznela procenu da je od februara 2022. poginulo gotovo 500.000 ruskih vojnika. Moskva takvu brojku nije potvrdila, dok su nezavisno poimenično potvrđeni podaci znatno niži, pa procene ukupnih gubitaka ostaju predmet velikog spora.

Rosin upravo problem ljudstva vidi kao jedan od razloga zbog kojih pitanje nove mobilizacije ponovo visi nad Kremljom.

Mobilizacija posle izbora? „Šanse su pola-pola“

Putin je posle delimične mobilizacije u septembru 2022. izbegavao novi veliki talas pozivanja ljudi u vojsku, između ostalog zbog političkog rizika, nezadovoljstva stanovništva i posledica koje bi povlačenje stotina hiljada radno sposobnih muškaraca ostavilo na privredu.

Ali Rosin tvrdi da se sada dogodila opasna promena – rusko društvo je toliko dugo izloženo pričama o mogućoj novoj mobilizaciji da je deo stanovništva već počeo da je prihvata kao nešto neizbežno.

- Svi misle da dolazi. Sistem je spreman - rekao je Rosin, procenjujući mogućnost da Kremlj posle predstojećih parlamentarnih izbora zaista povuče taj potez na praktično 50 prema 50.

To Moskvi otvara jednu mogućnost za rešavanje problema nedostatka ljudstva, ali istovremeno stvara rizik da upravo mobilizacija izazove novo unutrašnje nezadovoljstvo.

Rosin podseća da je pobuna Jevgenija Prigožina u junu 2023. već pokazala koliko brzo naizgled stabilan ruski sistem može da bude doveden u ozbiljnu krizu. Prigožinove snage tada su bez većeg otpora prešle stotine kilometara prema Moskvi pre nego što je pobuna naglo okončana.

Po Rosinovoj proceni, ako jednog dana dođe do promene vlasti u Rusiji, mnogo je verovatnije da će ona početi iz samog sistema nego kao masovni ulični ustanak.

Foto: Reuters

Estonci računaju ruski minus na 10 biliona rubalja

Drugi veliki pritisak, prema njegovim rečima, predstavlja ekonomija.

Estonska služba procenjuje da bi ruski budžetski deficit ove godine mogao da dostigne oko 10 biliona rubalja, odnosno približno 86 milijardi funti. Rosin tu sumu poredi sa približno polovinom ruskog odbrambenog budžeta.

On posebno izdvaja ukrajinske udare dugog dometa na rusku naftnu infrastrukturu, pošto nafta i gas ostaju jedan od ključnih izvora prihoda države.

Problem za Kremlj je, prema njegovoj proceni, što zapadne sankcije ograničavaju pristup najvećim međunarodnim finansijskim tržištima i čine zaduživanje težim i skupljim. Rusija zato nedostatak novca mora sve više da pokriva kod kuće.

Rosin kao moguće poteze navodi povećanje poreza, dodatne namete kompanijama i zahtev da najbogatiji poslovni ljudi daju veći doprinos državnom budžetu.

- To stvara još jedan razlog za unutrašnje nezadovoljstvo i pritisak - ocenio je.

Njegova procena nadovezuje se na ranije podatke prema kojima je ruski deficit već početkom godine rastao brže od plana. Rojters je u maju preneo njegove tvrdnje da je Rusija gubila više ljudi nego što ih je regrutovala i da finansijski pritisak postaje jedan od glavnih problema Kremlja.

Hoće li Rusija udariti NATO?

Uprkos izuzetno oštroj proceni stanja unutar Rusije, Rosin ne očekuje klasičan ruski napad na državu NATO u narednih godinu do nešto više od godinu dana.

Njegova procena je da Putin za sada veruje da član 5 Severnoatlantskog ugovora funkcioniše i da bi napad na jednu članicu izazvao odgovor čitave Alijanse.

Problem je ono što dolazi posle.

Rosin upozorava da će ruska računica za dve, tri ili pet godina direktno zavisiti od toga koliko će Evropa ulagati u vojsku, da li će nastaviti da podržava Ukrajinu i hoće li SAD ostati potpuno posvećene odbrani evropskih saveznika.

Ta tema dobila je dodatnu težinu ove nedelje kada je direktor CIA Džon Retklif tajno otputovao u Moskvu. Američki mediji objavili su da je ruskoj strani preneo upozorenje protiv bilo kakvog napada na članice NATO, posebno Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Kremlj je tvrdnje o neposrednoj ruskoj pretnji odbacio.

Rosin, dakle, ne govori da ruska invazija na Baltik neposredno predstoji. Naprotiv, njegova teza je da sadašnje odvraćanje funkcioniše – ali samo dok Moskva veruje da će NATO zaista odgovoriti.

BONUS VIDEO