Kraj razuma! Horor u Evropi: Ponavlja se 1914, samo sa nuklearkama: Britanski mediji objavili zastrašujuće vesti

Evropa sve dublje ulazi u konfrontaciju sa Moskvom, ali brojke pokazuju koliko bi direktan rat sa Rusijom bio opasan

Ruski nuklearni arsenal broji više od 5.400 bojevih glava, dok Francuska raspolaže sa oko 290, a Velika Britanija sa 225, upozorava kolumnista britanskog UnHerda Volfgang Minhau.

Minhau u tekstu posvećenom potrebi za deeskalacijom tvrdi da se evropska politika sve više približava tački na kojoj više neće biti reči samo o sankcijama, isporukama oružja Ukrajini i oštroj političkoj retorici, već o realnom riziku direktnog sukoba Rusije i evropskih država.

Njegov zaključak je brutalan: Evropa za takav rat nije spremna, a u slučaju nuklearne eskalacije odnos snaga bio bi katastrofalan.

- Ruski nuklearni arsenal mogao bi potpuno da uništi celu Zapadnu Evropu, a i dalje bi ostalo mnogo projektila. Ovo nije rat koji Evropa može da dobije - ocenjuje Minhau.

5.400 naspram nekoliko stotina

Problem nije samo broj nuklearnih bojevih glava, već i ogromna razlika u teritoriji koju bi dve strane morale da zaštite.

Rusija se prostire na više od 17 miliona kvadratnih kilometara, zbog čega Minhau iznosi procenu da bi čak i upotreba kompletnog francuskog nuklearnog arsenala učinila nenastanjivim svega oko 0,1 odsto ruske teritorije.

Sa druge strane, evropske države imaju daleko manju teritoriju, mnogo veću gustinu naseljenosti i veliki broj ključnih političkih, industrijskih i infrastrukturnih centara koncentrisanih na relativno malom prostoru.

Upravo zbog toga Minhau smatra da je sama ideja potpunog rata sa Rusijom krajnje opasna.

SIPRI u svom najnovijem godišnjem izveštaju upozorava da nuklearne sile ponovo povećavaju značaj atomskog oružja u svojim bezbednosnim strategijama, dok istovremeno raste rizik od pogrešne procene i nekontrolisane eskalacije. Gotovo sve nuklearne države nastavile su tokom 2025. modernizaciju svojih arsenala.

„Ponovo miriše na 1914.“

Minhau posebno upozorava na političku atmosferu koja se poslednjih meseci stvara u Evropi.

Pozivajući se na ekonomistu Branka Milanovića, navodi da je spremnost za dalju konfrontaciju sa Rusijom naročito izražena u nordijskim i baltičkim državama, dok takva retorika jača i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

Milanović upozorava da male države mogu svojim geopolitičkim odlukama da izazovu posledice daleko veće od sopstvene političke i vojne težine, ocenjujući da nordijsko-baltički blok praktično gura Evropu ka sve otvorenijem sukobu sa Rusijom.

Minhau ide još dalje.

- Kada slušam pojedine finske i baltičke političare, meni ovo liči na 1914. godinu - piše on, poredeći sadašnju atmosferu sa periodom neposredno pred Prvi svetski rat.

Posebno izdvaja visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas, bivšu premijerku Estonije, za koju smatra da danas postavlja ton evropske spoljne politike i predstavlja jednog od najtvrđih zagovornika konfrontacije sa Moskvom.

Po njegovoj oceni, problem nije samo oštra retorika, već odsustvo jasnog plana šta se događa ukoliko politička eskalacija preraste u stvarni vojni sukob.

Evropa zatvorila vrata diplomatiji

Minhau upozorava i na još jednu razliku između Vašingtona i evropskih prestonica.

Dok su Sjedinjene Američke Države, uprkos sukobu sa Moskvom, zadržale određene kanale komunikacije sa Rusijom, uključujući kontakte obaveštajnih struktura, Evropska unija je veliki deo političkog dijaloga praktično zamrzla.

On kao primer navodi nedavne kontakte direktora CIA Džona Retklifa sa ruskom stranom, ocenjujući da Vašington očigledno razume potrebu da komunikacija između nuklearnih sila postoji čak i kada su politički odnosi izuzetno loši.

Upravo je to, po njegovoj oceni, posao diplomatije: razgovarati sa protivnikom pre nego što se dođe do tačke sa koje nema povratka.

Dodatnu opasnost vidi u mogućnosti zaplene oko 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine u Evropi. Minhau upozorava da bi takav potez Moskva mogla da protumači kao dramatičnu eskalaciju i da bi ruski odgovor mogao biti veoma oštar.

Njegova završna procena zato nije da je rat neizbežan, već upravo suprotno – da bi Evropa morala da učini sve da ga izbegne.

Problem je što ratovi, kako upozorava, ne počinju uvek zato što ih neko racionalno želi. Dovoljni mogu biti pogrešna procena, incident ili lanac poteza koje više niko ne uspeva da zaustavi.

A upravo tu leži najopasnija poruka svih brojki: Evropa pojačava konfrontaciju sa državom koja poseduje nuklearni arsenal dovoljan da uništi kontinent, dok sama nema ni približno iste kapacitete niti jasan plan šta bi uradila ako političko nadmetanje zaista preraste u potpuni rat.

BONUS VIDEO