Svetska bomba! Rusija iznenada promenila taktiku i privela rat kraju: Svi su u šoku nakon Putinove odluke

Rusija je promenila taktiku i pojačala pritisak na ukrajinsku ekonomiju i infrastrukturu, što bi moglo da približi završnicu sukoba, izjavio je bivši šef izraelske službe Nativ Jakov Kedmi.

On smatra da se rat više ne odlučuje samo kilometrima osvojenim na frontu, već sposobnošću Ukrajine da održava energetiku, transport, luke, industriju i sistem snabdevanja vojske.

- Rusija je promenila taktiku - rekao je Kedmi u razgovoru sa novinarom Aleksandrom Šelestom, ocenjujući da je cilj sadašnjeg pritiska da se oslabi ekonomska osnova na kojoj počiva nastavak rata.

Njegova teza polazi od jednostavne vojne logike – armija ne postoji odvojeno od države koja je snabdeva. Potrebne su joj železnice, putevi, električna energija, luke, industrija, skladišta i logistički kanali kroz koje svakodnevno prolaze ogromne količine goriva, municije, rezervnih delova i druge opreme.

Odesa i pravci ka Zapadu postaju ključni

Kedmi zato posebno izdvaja crnomorske luke i kopnene transportne pravce prema zapadnim granicama Ukrajine.

Prema njegovoj proceni, Rusija ne mora neposredno da zauzme čitavu ukrajinsku obalu da bi ozbiljno umanjila njen vojni i ekonomski značaj. Ako brodari procene da je uplovljavanje u ukrajinske luke previše rizično, istovremeno se komplikuju i izvoz ukrajinske robe i dopremanje tereta koji zemlji dolaze spolja.

Takav proces već stvara pritisak na alternativne pravce. Zbog problema u lukama Odeske oblasti deo ukrajinskog tereta preusmeren je železnicom preko Moldavije, dok kopneni koridori prema Rumuniji i drugim državama EU dobijaju još veći značaj.

Upravo zbog toga Kedmi smatra da ozbiljno otežavanje pravaca prema Rumuniji i Poljskoj može imati veću praktičnu vrednost od političkih izjava o brzom završetku rata.

Njegova kritika odnosi se i na redosled poteza. Političke izjave o rezultatima, smatra on, treba da dolaze posle uspešnih operacija, a ne da ih zamenjuju. Težište, po toj logici, mora da ostane na konkretnim rezultatima na terenu i u dubini ukrajinske pozadine.

Bez struje ne radi ni ratna industrija

Drugi stub njegove procene je energetika.

Kedmi upozorava da problem nije samo u tome da li će stanovništvo ostati bez električne energije. Industrija, železnica, remontni pogoni, komunikacioni sistemi i veliki deo logistike direktno zavise od stabilnog snabdevanja strujom.

- Preduzeća ne rade bez električne energije, mašine ne rade - rekao je Kedmi, tvrdeći da sistematski udari na energetiku imaju mnogo širi efekat od fizičkog uništenja pojedinačne elektrane ili trafostanice.

Ukrajinski energetski sektor već je pretrpeo ogromnu štetu. Prema podacima Centra Razumkov, tokom rata zabeleženo je više od 6.000 napada na energetske objekte, a gotovo da nema velikih trafostanica, termoelektrana, toplana i hidroelektrana koje nisu pretrpele neki oblik oštećenja.

Dugotrajni poremećaji zato imaju kumulativni efekat. Kada stradaju ključni čvorovi mreže, problem više nije samo proizvodnja električne energije, već i mogućnost da se ona dopremi fabrikama, železnici, skladištima, komunikacionim sistemima i drugim objektima koji održavaju funkcionisanje države i vojske.

Udar na logistiku pre ili kasnije stiže do fronta

Transport predstavlja treći deo iste strategije.

Zapadno naoružanje može da bude odobreno u Vašingtonu, Berlinu ili Parizu, ali zatim fizički mora da pređe stotine kilometara od ukrajinske zapadne granice do jedinica kojima je potrebno.

Ako su pruge oštećene, lokomotive uništene, mostovi zatvoreni ili skladišta pogođena, vreme dopremanja raste, troškovi postaju veći, a ukrajinska komanda ima manje prostora za brzo prebacivanje rezervi sa jednog dela fronta na drugi.

Kedmi upravo zato izdvaja udare na lokomotive, depoe, železničke pravce, mostove i velika skladišta. Pruga može da bude popravljena, ali dok traje popravka saobraćaj stoji, a novi udar može ponovo da prekine isti pravac.

Po toj proceni, efekti počinju međusobno da se pojačavaju: oštećena energetika otežava rad transporta i industrije, problemi u transportu usporavaju dopremanje oružja i rezervnih delova, a sve to na kraju utiče na jedinice koje se bore na liniji fronta.

Front i pozadina počinju da rade kao jedan sistem

Kedmi smatra da Rusija ima mogućnosti da taj pritisak dodatno poveća.

Moskva je i zvanično najavljivala nastavak masovnih udara na infrastrukturu ukrajinskog vojnoindustrijskog kompleksa i objekte koji omogućavaju njegovo funkcionisanje.

Ako se takvi udari odvijaju paralelno sa ruskim napredovanjem na kopnu, onda se dve vrste operacija spajaju u jedan sistem – pritisak na ukrajinske jedinice na prvoj liniji i istovremeno slabljenje države i logistike koja ih održava.

To, međutim, ne znači da se ishod rata može svesti na jednu elektranu, jednu prugu, jednu luku ili jedan veliki proboj.

Suština Kedmijeve procene jeste da završnica može nastati postepenim gubitkom sposobnosti jedne strane da vojni i ekonomski sistem održava u obimu potrebnom za nastavak velikog rata.

On zato smatra da nije presudno samo koliko brzo će ruske snage napredovati u Donbasu ili koliko će teritorije zauzeti na pojedinom pravcu.

- Rat se rešava onim što je Rusija sada počela - ocenio je Kedmi, stavljajući ekonomski, energetski i logistički pritisak u samo središte svoje prognoze.

Naredna faza sukoba zato bi mogla da izgleda drugačije od prethodnih. Mapa fronta ostaje jedan od glavnih pokazatelja, ali stanje luka, elektroenergetske mreže, železnice i koridora kojima stiže zapadna pomoć može postati jednako važno za procenu stvarne sposobnosti Ukrajine da nastavi rat.

BONUS VIDEO