(VIDEO) Ruski dronovi napadaju jug Evrope?! Makron se hitno oglasio: CIA poslala dramatično upozorenje

Predsednik Francuske Emanuel Makron demantovao je dramatične navode da je CIA upozorila Pariz na mogući ruski napad dronovima iz civilnih brodova na jug Evrope.

Makron je zatim izneo upozorenje koje je teško moglo da zvuči umirujuće – Francuska i druge evropske zemlje, prema njegovoj proceni, zaista mogu postati meta, dok Pariz mogućnost nove ruske mobilizacije od oko 300.000 ljudi smatra verodostojnim scenarijem.

Priča koja je pokrenula uzbunu pojavila se u španskom listu „El Mundo“. Prema tom izveštaju, američka Centralna obaveštajna agencija navodno je upozorila Francusku, Italiju i Španiju da bi Rusija mogla da izvede operaciju dronovima lansiranim sa civilnih trgovačkih brodova i njima gađa ciljeve na jugu Evrope.

 

 

Makron je u zajedničkom intervjuu za TF1 i Frans 2 to kategorički odbacio.

- Možemo da demantujemo tu informaciju. CIA nije obavestila francuske službe o takvom napadu - rekao je francuski predsednik.

Isto je učinio i italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto, koji je poručio da navodi o mogućim napadima na Italiju, Francusku i Španiju nisu potvrđeni i da u već dovoljno napetoj situaciji nema potrebe za dodatnim podizanjem temperature.

Tu je, međutim, prestao umirujući deo Makronove poruke.

„Evropa može biti meta“

Upitan da li napad kakav se pripisuje Rusiji u Lajpcigu može da se dogodi i u Francuskoj, Makron nije oklevao.

Njegov odgovor bio je – da.

Francuski predsednik tvrdi da Moskva danas Evropu posmatra kao „stratešku dubinu“ odnosno pozadinu Ukrajine, jer evropske države finansijski, vojno i politički podržavaju Kijev.

Prema njegovom objašnjenju, evropska podrška omogućava Ukrajini da nastavi rat, dok ukrajinske snage istovremeno izvode duboke udare na ruske rafinerije i druge osetljive objekte.

Zbog toga, smatra Makron, Moskva može da posmatra evropsku infrastrukturu i države koje podržavaju Kijev kao deo šireg sukoba.

- Pošto Evropljani pomažu Ukrajincima, Evropa može biti meta - rekao je.

Makron je podsetio da evropske zemlje već godinama prijavljuju sajber napade, dezinformacione operacije, sabotaže i druge aktivnosti koje njihove službe povezuju sa Rusijom.

Pomenuo je i sopstvenu predsedničku kampanju, tokom koje je, kako kaže, bio meta sajber napada koji su francuske službe pripisale Moskvi.

Rusija odbacuje optužbe da vodi kampanju sabotaža protiv evropskih država i tvrdi da ne predstavlja pretnju Francuskoj niti drugim evropskim zemljama. Kremlj je ove nedelje ponovo saopštio da Moskva nema neprijateljske namere prema Evropi.

Makron posebno izdvojio Lajpcig

Najozbiljniji primer za Makrona je pokušaj napada na aerodrom Lajpcig/Hale početkom avgusta.

Nemačke vlasti taj incident pripisuju Rusiji i tvrde da je reč o pokušaju sabotaže u kojem su korišćeni dronovi. Moskva odbacuje odgovornost.

Makron smatra da težina slučaja nije u tome šta se na kraju dogodilo, već u onome što je moglo da se dogodi.

Prema njegovim rečima, da je operacija u Lajpcigu uspela, posledice bi mogle da uključuju ljudske žrtve na teritoriji Nemačke.

Zato je povukao izuzetno oštru granicu: kada operacija može direktno da ubije ljude na teritoriji evropske države, za njega više nije dovoljno govoriti samo o bezopasnom „hibridnom“ pritisku.

Još 18. septembra Makron je, posle sastanka sa liderima francuskih parlamentarnih stranaka, rekao da je nemačka istraga pokušaj u Lajpcigu pripisala ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU i upozorio da bi posledice bile „tragične“ da plan nije propao.

Francuski predsednik tada je naredio izradu plana za jaču zaštitu kritične infrastrukture, od vojnih objekata i odbrambene industrije do drugih strateški važnih lokacija.

Njegova poruka Francuzima bila je prilično direktna: ako jednog dana dođe do pravog fizičkog napada, upozorenje neće stići unapred.

A onda još teža tvrdnja – 300.000 ljudi

Makron je tokom istog intervjua otvorio i pitanje moguće nove mobilizacije u Rusiji.

Govoreći o informacijama kojima raspolažu evropske službe, naveo je da se često pominje broj od približno 300.000 ljudi i ocenio da je takav scenario za Pariz „verodostojan“.

Prema njegovim rečima, postoji nekoliko pokazatelja da se Rusija organizuje za dodatno povećanje broja ljudi uključenih u rat.

Makron smatra da bi takav potez pokazao da je Moskva spremna da uloži još ljudi kako bi pokušala da preuzme ostatak Donbasa koji trenutno nije pod ruskom kontrolom.

- Signal koji Rusija danas šalje jeste da je spremna da podnese još veće žrtve kako bi zauzela ceo Donbas - rekao je francuski predsednik.

Prema njegovoj proceni, pri sadašnjoj brzini ruskog napredovanja bilo bi potrebno još između godinu i po i dve godine da ruske snage preuzmu ostatak tog prostora.

Ali broj od 300.000 nije potvrđena odluka Moskve.

Naprotiv, Kremlj ga je samo nekoliko dana ranije izričito demantovao.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je 18. septembra da Rusija nema plan da do kraja 2026. mobiliše dodatnih 300.000 ljudi.

- Takvih planova nema - rekao je Peskov.

Vladimir Putin je početkom septembra takođe tvrdio da trenutno ne postoji scenario koji bi zahtevao novu mobilizaciju, navodeći da se potrebe vojske popunjavaju ljudima koji dobrovoljno potpisuju ugovore.

Makron izneo broj od 1,2 miliona ruskih gubitaka

Francuski predsednik potom je tvrdio da je rat Rusiju do sada koštao oko 1,2 miliona poginulih i ranjenih vojnika.

To je zapadna procena koju je izneo Makron, dok Moskva ne objavljuje potpune aktuelne podatke o svojim gubicima, pa konačan broj nije moguće nezavisno potvrditi.

Makron je zatim pokušao da napravi kontrast između očekivanja sa početka specijalne vojne operacije i situacije više od četiri i po godine kasnije.

Rekao je da je Rusija u februaru 2022. računala da će Ukrajinu savladati za nekoliko nedelja, dok se to nije dogodilo.

Formulaciju da je Moskva zvanično najavila da će „za tri nedelje zauzeti Ukrajinu“ treba, međutim, posmatrati kao Makronovu tvrdnju – rusko rukovodstvo prilikom objavljivanja početka specijalne vojne operacije nije javno objavilo zvaničan rok od tri nedelje za zauzimanje cele zemlje.

Makron je zatim ukazao na ukrajinsku kontraofanzivu iz 2022. i ocenio da se posle nje linija fronta u velikoj meri stabilizovala, iako su se borbe i teritorijalna pomeranja nastavili.

BONUS VIDEO