Rusija bi mogla da bombarduje Nemačku! General Bundesvera objavio stravične vesti: Stiže pakao kakav svet nije video

Rusija bi mogla da počne da bombarduje fabrike oružja i bespilotnih letelica na teritoriji Nemačke i drugih članica NATO-a, ukoliko proceni da Zapad nastavlja da učestvuje u napadima na rusku teritoriju, upozorio je penzionisani brigadni general Bundesvera Erih Vad, nekadašnji vojni savetnik nemačke kancelarke Angele Merkel.

Prema njegovoj proceni, takav razvoj događaja mogao bi da izazove direktan sukob Moskve i Alijanse, uvede Nemačku u vanredno bezbednosno stanje i ozbiljno ugrozi funkcionisanje države, uključujući i održavanje izbora.

Vad smatra da je rusko rukovodstvo do sada pokazivalo znatnu uzdržanost prema državama NATO-a, ali upozorava da takvo ponašanje ne mora da traje beskonačno.

Nemački general je u razgovoru sa novinarom Flaviom fon Viclebenom, objavljenom 13. septembra, upozorio da Berlin potcenjuje opasnost od direktnog vojnog sukoba sa Moskvom. Njegove izjave ponovo su privukle pažnju početkom novembra, nakon što su ruski zvaničnici otvoreno označili evropske fabrike naoružanja za Ukrajinu kao moguće vojne ciljeve.

- Na kraju krajeva, Rusi se ponašaju veoma uzdržano, a glavna opasnost je, u suštini, upravo ovaj scenario - poručio je Vad.

On smatra da bi eventualni ruski udar na teritoriju Nemačke imao posledice koje bi daleko prevazišle uništenje pojedinačnog industrijskog postrojenja.

„Rusija neće moći beskonačno da trpi napade na Moskvu“

Bivši general Bundesvera upozorio je da se ukrajinski napadi bespilotnim letelicama na rusku teritoriju nastavljaju, uključujući operacije usmerene prema Moskvi i drugim velikim gradovima.

Prema njegovom mišljenju, rusko rukovodstvo u određenom trenutku moglo bi da odluči da odgovori ne samo na teritoriji Ukrajine već i napadima na objekte u evropskim državama koje proizvode oružje korišćeno u tim operacijama.

Vad smatra da bi Moskva takav potez mogla da predstavi kao odgovor na uključivanje zapadne vojne industrije u ukrajinski sukob.

Upozorio je da se ne može isključiti mogućnost da Rusija odustane od dosadašnjeg uzdržavanja od neposrednih napada na teritoriju NATO-a.

- Ne možemo da vidimo budućnost, ali kada pogledamo napade dronovima na Rusiju, na Moskvu, to su stvari koje Rusija dugoročno jednostavno neće moći da dozvoljava - ocenio je Vad.

Da bi objasnio svoj stav, nemački general postavio je pitanje kako bi Sjedinjene Američke Države reagovale kada bi neka strana sila uporno napadala Vašington.

Prema njegovoj proceni, američko rukovodstvo ne bi pokazivalo istu uzdržanost koju on pripisuje ruskim vlastima.

Moskva već objavila da su fabrike naoružanja u Evropi mogući ciljevi

Vadova upozorenja dodatno su dobila na značaju 30. septembra, kada je rusko Ministarstvo spoljnih poslova otvoreno zapretilo evropskim proizvođačima naoružanja namenjenog Ukrajini.

Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da fabrike na teritoriji evropskih država, uključujući članice NATO-a, ne mogu da računaju na bezbednost samo zato što se nalaze izvan ukrajinskih granica.

- Fabrike oružja u evropskim zemljama koje proizvode naoružanje za Ukrajinu predstavljaju potencijalne vojne ciljeve Rusije. Ne treba pretpostavljati da su vojna postrojenja izvan ukrajinske teritorije bezbedna - poručila je Zaharova.

Ona je optužila evropske države da su proizvodnjom i isporukama naoružanja postale neposredno uključene u ukrajinski sukob.

Njena izjava usledila je nakon pitanja o mogućnosti da Poljska na svojoj teritoriji organizuje proizvodnju protivraketa za američke sisteme patriot, namenjenih ukrajinskoj vojsci.

Još u aprilu rusko Ministarstvo odbrane objavilo je spisak evropskih kompanija i industrijskih postrojenja za koje tvrdi da učestvuju u proizvodnji dronova za Ukrajinu.

Na spisku su se nalazili objekti u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Italiji, Španiji i drugim državama.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev potom je nagovestio da bi takvi objekti mogli da postanu mete ruskih vojnih udara.

Nemačka proizvodi hiljade dronova za ukrajinsku vojsku

Ruska upozorenja odnose se na industriju koju Berlin poslednjih godina ubrzano razvija u saradnji sa Kijevom.

Nemačka kompanija Kvantum sistems i ukrajinski proizvođač Frontlajn robotiks osnovali su zajedničko preduzeće za proizvodnju bespilotnih letelica namenjenih Oružanim snagama Ukrajine.

Proizvodnja je organizovana na teritoriji Nemačke, uz finansijsku podršku nemačke vlade.

U februaru ove godine ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus posetili su proizvodni pogon u Bavarskoj, gde je predstavljen prvi dron proizveden u okviru zajedničkog projekta.

Prema najavljenom planu, samo tokom 2026. godine trebalo bi da bude proizvedeno najmanje 10.000 bespilotnih letelica za ukrajinsku vojsku.

Reč je o sistemima namenjenim izviđanju, osmatranju i borbenim zadacima.

Pored toga, nemačko-američka kompanija Auterion i njen ukrajinski partner Erlogiks pokrenuli su proizvodnju još 5.000 udarnih dronova, čija je isporuka planirana do sredine 2027. godine.

Nemački proizvođač Helsing takođe snabdeva Ukrajinu velikim količinama borbenih bespilotnih letelica.

Berlin je u oktobru najavio i finansiranje dodatnih presretačkih dronova, koji će se proizvoditi u Ukrajini i koristiti za zaštitu od ruskih napada.

Upravo ovakve industrijske veze između Nemačke i Ukrajine predstavljaju osnovu Vadovog upozorenja da bi vojna proizvodnja mogla da postane sledeće veliko žarište rusko-zapadnog sukoba.

BONUS VIDEO