POLITIKO BRUTALNO 'SECIRAO' ZAPADNU ALIJANSU! "NATO treba uništiti da bi ga spasili! Zar mislite da bi Erdogan slao vojsku da brani Baltik?"

Ugledni Politiko objavio je komentar u kojem poziva na radikalnu reformu NATO saveza

Na samitu NATO ovog četvrtka u Madridu, koji su čelnici zapadnih zemalja proglasili istorijskim, a glavni sekretar Jens Stoltenberg sastanak je nazvao transformativnim i dalekosežnim, predviđajući da će odluke koje su donesene "osigurati da Savez očuva mir, sprečava sukobe i zaštiti naše građane i naše vrednosti", piše Politiko u tekstu naslova "Da bi spasili NATO, treba ga uništiti".

Međutim, iza te idile međusobnog tapšanja po ramenima i hvaljenja, moglo se, kako ocenjuju u Politiku, videti da je zajedništvo saveza možda dugo čitav kilometar, ali duboko svega centimetar te da kolektivni osećaj smisla postojanja NATO varira između 30 zemalja članica.

Foto: AP/Tanjug

To što su vođe Rusiju, koja ugrožava Evropu barem od 2007., proglasile "najznačajnijom i direktnom pretnjom" sigurnosti, miru i stabilnosti evroatlantske regije više je isticanje očiglednog nego što je naznaka velike strategije, ocenjuju u Politiku.

Erdoganova ucena

Privlačenje Švedske i Finske u Savez, koje je Stoltenberg proglasio postignućem, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucenom od strane Redžepa Erdogana nego usešne visoke diplomatije s ciljem međusobnog pomaganja u odbrani, pišu u Politiku, navodeći da je turski predsednik te dve države držao "za taoce" kako bi od SAD dobio ono što je želeo, nove avione F-16.

Takve "mahinacije i dogovori ispod stola" čine to da NATO deluje više kao reket za pružanje zaštite nego zajednica koja deli iste vrednosti, piše Politiko, pitajući se može li se uopšte računati da bi Turska poslala svoju vojsku u slučaju da dođe do ruske invazije na baltičke zemlje. Njihov odgovor je - teško.

Foto: Reuters

U Politiku navode da članstvo Erdogana i Viktora Orbana u Savezu ne potkopava samo tvrdnje NATO da se radi o zajednici koja deli liberalne vrednosti, već ih i ismejava, a oni nisu jedini koji potkopavaju NATO legitimitet.

Do ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Francuska i Nemačka još uvek su fantazirale o "strateškoj autonomiji", odnosno oslobađanju od američkog uticaja i preuzimanju brige Evropljana o vlastitoj sigurnosti. Kako pišu u Politiku, samo koja nedelja pre invazije, istaknuti nemački političari, uključujući ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, zahtevali su od SAD da s nemačke teritorije povuče sve nuklearne bojeve glave.

Napad na Ukrajinu doveo je do toga da su nemački političari, koji su godinama ignorisali apele Vašingtona da prestanu držati na dijeti nemačku vojsku i počnu doprinositi vojnom Savezu, preko noći postali veliki zagovornici NATO. Ta nova predanost NATO, ocenjuju u Politiku, rezultat je straha, a ne uverenja, i lepilo koje povezuje Savez nije jedinstvo vizije, već instinkt članica da se sakriju pod američki nuklearni štit. To nije dovoljno da bi Savez održao zajedništvo, pogotovo zato što Vašington počinje sumnjati da ostali članovi žele njima prepustiti najteži posao.

NATO se mora trgnuti

Reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu, koja je najveća pretnja za slobodni svet nakon Drugog svetskog rata, nije bila ujednačena među zemljama članicama NATO, dok su neke, poput Poljske, baltičkih zemalja, SAD i Velike Britanije vrlo darežljive s vojnom pomoći i podrškom, druge nisu ni približno toliko predane naoružavanju ukrajinske vojske. Dobar deo evropske javnosti podeljen je oko toga koliko daleko treba ići u suprotstavljanju Vladimiru Putinu, delimično zato što njihove Vlade nisu usaglašene oko stepena ugroženosti celog kontinenta od strane Rusije.

Ako Ukrajina nastavi gubiti teritorije i ljudske živote jer joj nedostaju sredstva za odbranu, ocjenjuju u Politiku, krivica će ležati na NATO.

Foto: AP/Tanjug

SAD na odbranu troši 3,5 posto BDP-a, više nego dvostruko od nekih članica NATO, a nakon terora predsednika Donalda Trampa, koji je pretio povlačenjem iz Saveza, njegov naslednik Džo Bajden promenio je smer i sada najavljuje veću vojnu prisutnost Amerike na evropskom kontinentu. Ali, kako pišu u Politiku, nema nikakve garancije da bi neki budući predsednik SAD mogao nastaviti s Bajdenovom politikom prema Savezu.

To ne znači da će se SAD povući iz NATO, ocenjuju u Politiku, no zbog vlastitih problema s Kinom, moglo bi značiti da će manje brige voditi o stanju u Evropi. Zbog toga NATO, kako predlaže Politiko, treba sprovesti radikalnu reformu, prestati se oslanjati isključivo na SAD i proterati iz Saveza zemlje članice koje ne poštuju osnovne demokratske norme. Jednako tako, članice koje ne ulažu dovoljno u vlastitu obranu, pišu u Politiku, treba usmeriti da sigurnosne garancije potraže negde drugde, izvan Saveza.

"U vojnim krugovima, taktika uništenja grada kako bi se spasio je kontroverzna. U slučaju NATO, druge opcije nema", zaključuju u Politicu.