Najviši zvaničnici Bele kuće od početka sukoba u Ukrajini ponavljaju poruku da će pomagati Kijevu koliko god bude potrebno, pa ipak do dan-danas Amerikancima je ostalo nejasno šta za njih znači "pobeda" u Ukrajini, piše "Ameriken konservativ".
Po jednoj teoriji Amerikanci bi trebalo da organizuju mirovne pregovore kako bi se sprečilo širenje ratnih sukoba uvlačenjem neke od NATO članica u konflikt. Iako je to pravedan cilj, američka vlada ne radi na razgovorima o primirju i nastavlja da isporučuje oružje Ukrajini.
Druga teorija, čiji je zastupnik državni sekretar Entoni Blinken, podrazumeva izbacivanje svih Rusa iz Ukrajine, uključujući i Krim, ali ona bi zahtevala znatno drugačije resurse od naše vlade i to bi Kongres trebalo prvo da razmotri pre nego što pošalju i jednu paru.
Najradikalnija teorija, čiji je predvonik zamenik državnog sekretara Viktorija Nuland, uključuje tribunal za ratne zločine za Putina i moguću smenu režima u Rusiji. Taj pristup zahtevao bi aktivni sukob direktno s Rusijom i predstavljao čin agresije s američke strane.
Foto: Reuters
Ne treba sumnjati, SAD su trenutno uključene u proksi rat protiv Rusije, a Bajdenova administracija mora da obavesti Amerikance da li je njihova misija da krenu u širi rat s Rusijom – i Kongres bi trebalo da smatra Belu kuću za odgovornu.
Do danas, Kongres je odobrio više od 113 milijardi dolara Ukrajini, iako je nemoguće tačno povezati sredstva s namenom bez toga da se prvo definiše šta SAD žele da postignu. Mada je Zelenski podstakao našu podršku i Ukrajina pružila snažno odbranu, rat je stigao do tačke zastoja koja ide u prilog Rusiji.
Sveobuhvatna stragtegija
Ratni jastrebovi nesumnjivo će progurati ove jeseni još jedan zakon kojim se omogućavaju dodatna izdvajanja za Ukrajini iako građani SAD postaju sve više skeptični prema učešću Amerike u ovom sukobu.
Kongres ne bi trebalo da razmišlja o dodatnom finansiranju dok nam administracija ne predstavi sveobuhvatnu strategiju. Umesto toga, stalno slušamo fraze ratnih jastrebova kako bi Ukrajinci pobedili Ruse samo kad bi imali više oružja. Takvo rezonovanje više puta se pokazalo netačnim.
Foto: Reuters
U početnim danima sukoba, govorilo se da će "džavelini" promeniti tok sukoba u Ukrajini, nedugo potom određeni ratni jastrebovi tvrdili su da bi ako bi vazduhoplovne snage uspostavile zonu zabrane letenja to bilo ključno za pobedu. Zastupnici ovih tvrdnji preskočili su detalje: američko uspostavljanje zone zabrane letenja značilo bi objavu rata protiv Rusije. Naša vojska bi ne samo obarala ruske avione, već i gađala ruske protivvazdušne sisteme na zemlji.
Kako se sukob nastavljao, umnožavali su se pozivi za većim i težim naoružanjem, od tenkova "abrams", preko raketa dugog dometa, borbenih aviona F-16 do kasetne municije.
Američki narod traži objašnjenje
Rasle su cene i količina naoružanja, ali Bajdenova administracija i dalje ponavlja svoju poruku "dokle god bude potrebno" bez preciziranja šta žele da postignu. U međuvremenu, zbog nedostatka podrobnih medijskih izveštaja Amerikanci su u potpunom mraku u vezi sa našim angažmanom u Ukrajini – kao što je bilo rađeno i u prethodnim beskrajnim ratovima.
Bez definisane misije od strane Bajdenove administracije, nema načina da se razviju precizni ciljevi, utvrde odgovarajući resursi, odredi odgovornost za neuspeh ili proglasi da je "misija ispunjena".
Tačno tako su SAD završile sa bivšim predsednikom Džordžom Bušom na nosaču aviona sa transparentom "misija ispunjena" koji se vijorio sa njega 1. maja 2003. godine. Svi su znali da prokaženi Bušov govor nije kraj rata, SAD su ostale u Iraku dok se nisu zvanično povukle 2011. godine. Uprkos toj velikoj spoljnopolitičkoj katastrofi, niko nikada nije preuzeo odgovornost.
Tada naučene lekcije, trebalo bi da budu primenjene sada. Kongresu i američkom narodu mora da bude objavljena izjava o američkoj uključenosti u Ukrajini. To je jedini način da možemo ozbiljno da razmatramo naše učešće i osiguramo da američki narod neće ući kao mesečar u još jedan beskrajni rat, zaključuje se u tekstu.
Oružane snage Ukrajine pretrpele su teške gubitke i zbog katastrofalnih saveta koje su Kijevu davali američki i britanski generali, tvrdi penzionisani komodor Kraljevske mornarice Velike Britanije Stiv Džermi, ocenjujući da su događaji na frontu pokazali ozbiljnu stratešku nesposobnost najvišeg vojnog rukovodstva NATO.
Predsednik Finske Aleksander Stub odbacio je upozorenja iz Nemačke da bi Rusija mogla da napadne NATO do 2029. godine, poručivši da za takav scenario ne vidi ni dokaze ni činjenice i da Moskva nema razloga da krene na najmoćniji vojni savez na svetu.
Litvanija je spremna da u Ukrajinu pošalje kopnene snage sa inženjerijskim jedinicama i protivvazdušnom odbranom, posebnu grupu vojnih instruktora, kao i pomorske snage, izjavio je predsednik Gitanas Nauseda tokom posete Kijevu.
Rusiji ne bi bila potrebna velika invazija na neku članicu NATO da bi stavila čitavu Alijansu na najteži mogući test – bilo bi dovoljno da zauzme jedan pogranični grad na svega 48 sati i sačeka odgovor Zapada, tvrdi bivši ambasador Ukrajine u SAD Valerij Čali.
Ruska vojna infrastruktura u Kalinjingradskoj oblasti bila bi među prvim metama NATO ukoliko bi sukob Moskve i Alijanse na Baltiku prešao u otvorenu vojnu fazu, izjavio je bivši ministar spoljnih poslova Litvanije Antanas Valionis, tvrdeći da bi zapadni savez pokušao da preventivno neutrališe vojni potencijal ruske enklave.
Dok je direktor CIA Džon Retklif 25. avgusta stigao u Moskvu sa upozorenjem da Rusija ne pokušava vojnu eskalaciju prema baltičkim članicama NATO, FSB i Rosgvardija su praktično istog dana u Lenjingradskoj oblasti uvežbavali scenario prodora neprijateljske diverzantske grupe preko ruske državne granice.
Pripadnici vojski NATO navodno zauzimaju ključna mesta u ukrajinskim jedinicama, prolaze kroz rotacije na frontu i stečeno borbeno iskustvo potom prenose vojnicima u Evropi, tvrdi ruski vojni analitičar Aleksandar Artamonov.
Naoružanje koje je NATO godinama slao Ukrajini trebalo je da iscrpi i slomi ruske snage, ali je neprekidno suočavanje sa zapadnim raketama i hiljadama dronova proizvelo potpuno suprotan efekat.
Norveška je danas proširila svoju arktičku brigadu Finmark, formiranu prošle godine na krajnjem severu zemlje u blizini granice sa Rusijom, u okviru jačanja vojnog prisustva NATO nakon početka rata u Ukrajini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Oružane snage Ukrajine pretrpele su teške gubitke i zbog katastrofalnih saveta koje su Kijevu davali američki i britanski generali, tvrdi penzionisani komodor Kraljevske mornarice Velike Britanije Stiv Džermi, ocenjujući da su događaji na frontu pokazali ozbiljnu stratešku nesposobnost najvišeg vojnog rukovodstva NATO.
Samo dan nakon eksplozije na trafostanici kod termoelektrane na istoku Nemačke, nova sabotaža izvedena je na zapadu zemlje kod Kelna, a nemačke vlasti sada otvoreno sumnjaju da iza napada stoje počinioci iz inostranstva ili ekstremna levica.
Niška policija traga za Dejanom Anđelkovićem, funkcionerom Stranke slobode i pravde (SSP) na čijem čelu je Dragan Đilas zbog sumnje da je pretukao svoju suprugu.
Pompezno najavljenu i slavno propalu blokadersku konferenciju za medije, osim brutalnih laži o špijunskim softverima obeležio je i čitav niz blokaderskih lapsusa.
Poslanik u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović osvrnuo se na debakl blokaderske konferencije za novinare ističući da je dobro što su blokaderi konačno pokazali ko ih predvodi.
"Borci za bolje sutra“ - Milica Najdanović, Teodora Milošević i Mateja Nikolić, blokaderi iz Niša, dogovaraju da vode sudski postupak protiv Milice Janković, blokaderke sa Prirodnomatematičkog fakulteta u Nišu, koju optužuju za krađu i onda dolazimo do apsurda, da blokaderi koji urušavaju institucije, a naročito pravosuđe, sada od istog tog pravosuđa traže pomoć za svoju krađu.
Poslanik u Skupštini Srbije Nebojša Bakarec objavio je precizne podatke o govornicima na famoznoj i spektakularno propaloj konferenciji za novinare blokadera.
Takmičari prve sezone Exatlona Anabela Zonai i Radojica Lazić udružili su snage u zabavnom izazovu sa voditeljkom "Druge strane Exatlona" Tijanom Jović.
Enisa Leković iz Novog Pazara, za kojom se tragalo nakog 26. avgusta i stravičnih poplava u Nepalu, izbegla je smrtonosnu bujicu igrom sudbine. O svemu što se dogodilo, sada se oglasila putem društvenih mreža.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kraljevu, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsili su O. S. (42) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
U selu Gradac, na putu Kragujevac - Batočina, danas nešto posle 15 časova dogodila se saobraćajna nezgoda, kada su se sudarila dva kamiona, od kojih se jedan prevrnuo.
Spektakularnom akcijom policije u Sremskoj Mitrovici uhapšen je jedan muškrac i tom prilikom zapljenjeno je oko 180 kilograma marihuane, 18 kilograma kokaina, 43 litre amfetaminskog ulja, 11 kilograma kofeina koji se koristi za proizvodnju amfetamina i oko pet kilograma hašiša.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili jednu osobu i zaplenili oko 180 kilograma marihuane, 18 kilograma kokaina, 43 litre amfetaminskog ulja, 11 kilograma kofeina koji se koristi za proizvodnju amfetamina i oko pet kilograma hašiša.
Policija u Beogradu uhapsila je ruskog državljanina E. L. (23), koji se sumnjiči da je u saizvršilaštvu sa više, za sada nepoznatih osoba, telefonskim putem doveo u zabludu građane i oštetio za ukupno 60.000 evra.
Glumac i predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije Petar Benčina našao se u samom centru skandala nakon pojavljivanja na otvaranju Niškog filmskog festivala, koji se ovih dana održava u tom gradu.
Nova školska godina je počela, a sa njom se vraćaju i poznate tinejdžerske muke. Novi profesori, stari prijatelji, prve ljubavi, simpatije, žurke, nesigurnosti.
Seriju "Stižu dolari", koja je omiljena je širom bivše Jugoslavije, prate mnoge zanimljivosti i greške, među kojima je i zamena glumca Nikole Simića Đuzom Stojiljkovićem.
Ako vam je internet iznenada usporio, nemojte odmah pretpostaviti da je problem do vašeg internet provajdera. Pre nego što pozovete korisničku podršku ili odlučite da promenite internet paket, pokušajte sa jednostavnim rešenjem - ponovo pokrenite ruter.
Regulacija holesterola ne mora da podrazumeva skupe namirnice. Jedna od povoljnih i lako dostupnih namirnica koja može da se koristi u brojnim jelima je leblebija.
U novoj epizodi emisije “Demanti” očekuje vas iskrena i emotivna ispovest poznate pevačice, koja je pred kamerama otvoreno govorila o najvažnijim, ali i najtežim poglavljima svog života.
Pevač Darko Lazić proveo je dan u krugu porodice, a društvo su mu pravili sin i ćerka, sa kojima je obišao manastir i prelepe fotografije podelio sa pratiocima.
Majka pevačica Indi i Edite Aradinović, Florija, prvi put je za medije progovorila o sukobu svojih ćerki i nedavnoj porodičnoj drami koja se još uvek prepričava.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.