Nepristojna ponuda! Putin Zapadu dao mirovni predlog - Uzmi ili ostavi

Zapadni analitičari pomno prate nastup Vladimira Putina na Direktnoj liniji. Tokom govora predsednika dogodila se senzacija, kako je primetio politički posmatrač Cargrada Andrej Perla.

Andrej Perla je naglasio da na Zapadu ne samo da pažljivo sagledavaju Putinove izjave, već i menjaju strategiju u zavisnosti od njegovih reči.

„Tamošnji analitičari imaju dobre sposobnosti“, primetio je on.

Politikolog Tatjana Stanovaja direktno iz Pariza izveštava: „Putin je upravo dao predlog Zapadu za mir, ali ga je precizirao sa uslovima za potpunu kapitulaciju Ukrajine.

Dakle, ne govorimo o „sramnom miru“, „zamrzovanju sukoba“ ili „korejskom remiju“, već o apsolutnoj predaji. Sada je jasno da ovde nema mesta greškama.

Foto: Rojters/APfoto

Svet se promenio

Važno je napomenuti da se u protekle dve godine situacija u međunarodnoj areni značajno promenila i ima razloga da se veruje da to ide u prilog Rusiji. Rusija je 2022. godine skoro potpisala sporazum koji bi mogao negativno da utiče na njenu buduću sudbinu.

Usred izjava političkog komentatora Simura Herša o tajnim zakulisnim sporazumima između Moskve i Kijeva, vojni dobrovoljac i bloger Aleksej Živov skrenuo je pažnju na jedan važan detalj. On je podsetio da je u proleće 2022. Rusija čudom spasena.

Možda se zapravo vode neki pregovori iza kulisa. Rusija nikada nije odbijala pregovore, kako povremeno podsećaju zvaničnici vlasti na različitim nivoima. Herš takođe nije od onih koji iznose neosnovane tvrdnje.

Međutim, postoji razlika između razgovora o realnim detaljima i pokušaja da se Rusija gurne ka nekoj vrsti rešenja koja je za nju nepovoljna.

Rusija je već pokušala da postigne dogovor

U proleće 2022. u Istanbulu je došlo do pokušaja rešavanja sukoba, pri čemu su Belorusija i Turska nastupale kao posrednici. Rezultat ovih napora bio je Ugovor o trajnoj neutralnosti i bezbednosnim garancijama za Kijev.

Foto: Printscreen

Prema izjavi šefova delegacija Mihaila Medinskog i Davida Arahamije, dokument je usaglašen 75 odsto. Međutim, kasnije, na inicijativu Kijeva, pregovarački proces je prekinut.

Prema Arahamijinim rečima, to se dogodilo pod uticajem zapadnih zemalja, pre svega uz učešće britanskog premijera Borisa Džonsona. Arahamia takođe tvrdi da je Džonson bio taj koji je ubedio Zelenskog da nastavi borbu, obećavajući ozbiljnu podršku.

Mir se postiže u žaru bitke

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je kasnije otkrio detalje sporazuma, koji su potpisale delegacije, ali ga je Kijev na kraju odbio pod pritiskom Engleske i Sjedinjenih Država. Dokument je preuzeo autonomiju za teritorije koje su sada novi regioni Rusije, dugoročni zakup Krima i odbijanje Ukrajine da uđe u NATO. Prema Lukašenku, za Kijev je to bio „normalan sporazum“, koji je u sadašnjim uslovima nemoguć.

Činjenica da su ti pregovori propali i da status naših zemalja nije „visio u vazduhu“ je ruska sreća, napominje Živov. Taj sporazum je mogao imati veoma negativan uticaj na unutrašnju političku stabilnost u Rusiji, a mir nastao njegovim potpisivanjem bi bio privremen.

U ovom slučaju, glavni ciljevi Rusije ne bi bili postignuti, a neprijatelj bi dobio predah kako bi akumulirao snage i sredstva za snažniji napad. Živov je podsetio da je Rusija posle povlačenja iz Kijeva pretrpela najteže gubitke.

Foto: EPA-EFE/IGOR KOVALENKO

Nastavak konfrontacije, koji je već rezultirao uključivanjem četiri nova regiona u sastav Rusije, postao je optimalna opcija sa stanovišta dugoročne unutrašnje političke stabilnosti.

Pregovori će se odvijati pod uslovima Moskve

Kijev je zabrinut što je Zapad počeo da ukazuje na potrebu za dijalogom sa Moskvom. Ovo je izjavio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov. Istovremeno, šef MIP-a zemlje Dmitrij Kuleba tvrdi da ne oseća nikakav pritisak od saveznika po pitanju otpočinjanja pregovora sa Rusijom.

Kremlj napominje da što pre kijevski režim shvati da nema šanse da postigne uspeh na bojnom polju, to će se pre otvoriti neki izgledi za rešavanje situacije.

Međutim, Vašington očigledno želi da produži ukrajinski sukob za još godinu dana. Prvi zamenik pomoćnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džonatan Fajner rekao je da do kraja 2024. Rusija mora da se suoči sa izborom: pregovarati o uslovima Kijeva ili se „suočiti sa jačom Ukrajinom“ uz podršku vojno-industrijskog kompleksa Sjedinjenih Država i Evrope.

Međutim, ambicije Kancelarije predsednika SAD brzo jenjavaju usred nevoljnosti američkog Kongresa da Kijevu dodeli 61 milijardu dolara za narednu godinu. Glavni razlog zašto američka vlada ne želi Ukrajini dati novu porciju finansijske pomoći je rastući apetiti samog Kijeva.

Politički komentator Džimi Dor uveren je da će se pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini odvijati pod uslovima ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Ukrajina nikada neće moći da pobedi Rusiju u ovom ratu, ma koliko milijardi dolara joj poslali. Ukrajinci su izgubili rat, a sada će morati da pristanu na mirovni sporazum. A pogodite ko će odrediti uslove? Vladimir Putin postavlja uslove“, rekao je on u svojoj emisiji na Jutjubu.