Nije više pitanje hoće li biti rata SAD i Irana, već kada počinje?! Sve je spremno za veliki obračun!

Rat između Izraela i Hamasa već se prelio na širi Bliski istok, a izgledi za konfrontaciju između regionalnih i svetskih sila postaju sve verovatniji - pre svih Irana i SAD. Istina, Teheran i Vašington su do sada izbegavali da se direktno sukobe, već su to u njihovo ime s jedne strane milicije, koje podržava Iran, i SAD i Izraela i njihovi saveznici s druge strane. Ipak, poslednjih nedelja pojačana je bojazan da bi moglo doći do otvorenog sukoba dve supersile!

Poslednjih dana Vašington je žestoko udario na grupe koje podržava Iran u Jemenu, Siriji i Iraku, dok su militanti povezani s Iranom ciljale američko osoblje u Iraku i Siriji. Teheran je takođe udario, kako je rekao, antiiranske grupe u Iraku, Siriji i Pakistanu, što je proizvelo i vojni odgovor Islamabaa.

Islamska republika, koja se dugo protivila prisustvu američkih snaga u onome što smatra svojim dvorištem, provela je poslednjih nekoliko decenija u izgradnji mreže islamističkih, antizapadnih i antiizraelskih milicija koje obučava, finansira i naoružava. 

Te grupe su u poslednje vreme postale ratobornije, posebno jemenski pobunjenici Huti, koji su poremetili vitalni međunarodni plovni put, praveći pustoš u globalnoj trgovini i podstičući zapadne države da intervenišu. Huti aktivno pomažu Hamas u ratu protiv Izraela koji je počeo 7. oktobra prošle godine.

SAD u region imaju značajan vojni kontingent, sa više od 30.000 vojnika. Od početka rata u Gazi, Vašington je značajno ojačao svoju vojnu poziciju u regionu, premestivši otprilike 1.200 američkih pripadnika, zajedno sa hiljadama drugih u napadne grupe nosača aviona,

Kako tenzije širom regiona rastu, evo gde su Iran ili njegovi saveznici prisutni, gde su stacionirane američke snage i gde su obe strane vodile vojne operacije od početka rata između Izraela i Hamasa:

Liban

Foto: EPA/Reuters

Liban je dom najmoćnije paravojne snage na Bliskom istoku - Hezbolaha, koji podržava Iran. Ovamiloitantna grupa je jedan od najefikasnijih regionalnih zastupnika Islamske Republike. Heybolah ima svoju glavnu bazu na granici Izraela i Libana i od početka rata u Gazi često razmjenjuje vatru sa Izraelom. Pokret je blizak Hamasu u Gazi. Tačna veličina arsenala šiitske islamističke grupe je nepoznata, ali stručnjaci procenjuju da ima između 150.000 i 200.000 projektila , kao i raketa i minobacača. Prema Institutu za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu ti projektili su "visoke preciznosti i veoma destruktivni", .

Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah tvrdi da grupa ima 100.000 boraca, uključujući aktivne vojnike i rezerviste. Veruje se da je Iran glavni snabdevač Hezbolaha oružjem.

Irak

Foto: Tanjug/AP

Teheran ima značajan uticaj na nekoliko šiitskih milicija koje su blisko povezane sa Korpusom iranske islamske revolucionarne garde (IRGC). To uključuje Kataib Hezbolah, Harakat al-Nujaba i Kata'ib Saiiid al-Shuhada.
Stručnjaci kažu da su neke od grupa, poput Kataiba Hezbolaha, slušaju naređenja vlasti u Teheranu, a ne vlade u Bagdadu. Američka kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe veruje da grupa ima do 10.000 članova. Irak je takođe dom organizacije Badr koju je osnovala IRGC, kao i Asaib Ahl Al-Hak.
Grupe koje podržava Iran izvele su desetine napada na američke snage u Iraku od početka rata u Gazi, na šta su SAD uzvratile vazdušnim napadima. Tokom vikenda, američko osoblje je povređeno u napadu balističkih raketa na vazdušnu bazu Al-Asad u Iraku. Čini se da je to drugi put da su balističke rakete korišćene za gađanje američkih i koalicionih snaga u zemlji od 7. oktobra.
Do 2008. godine, na vrhuncu rata u Iraku, SAD su imale do 160.000 vojnika u zemlji. Danas je oko 2.500 vojnika raspoređeno u nekoliko baza, uključujući Erbil AB, Al-Asad AB i bazu JOC-I (Unija III) u Bagdadu.
Zbog straha da bi njegova zemlja mogla biti uvučena u regionalni rat, irački premijer je ovog meseca rekao da Bagdad traži izlazak koalicije koju predvode SAD. 

Sirija

Foto: Reuters

Iran ima direktno prisustvo u Siriji, gde se nalazi Kuds, elitna jedinica IRGC-a koja upravlja operacijama u inostranstvu. Ona je u Siriji raspoređene nakon pobune 2011. i ima cilj da podrži režim sirijskog predsednika Bašara el Asada. Kudsovci su se borili se na prvoj liniji fronta za Asada, zajedno sa milicijama koje podržava Iran.
U Siriji se takođe nalaze brigade Zainabijun i Fatemijun, šiitske milicije povezane sa IRGC za koje se veruje da regrutuju avganistanske i pakistanske borce.
SAD imaju 800 vojnika u Siriji u okviru tekuće misije protiv Islamske drave (ISIS). Većina američkih snaga stacionirana je u onome što vojni zvaničnici nazivaju „bezbednosnom zonom istočne Sirije", gde SAD podržavaju antirežimske Sirijske demokratske snage (SDF) na severoistoku zemlje. Takođe postoji određeno prisustvo američkih trupa na jugoistoku Sirije, gde SAD podržavaju Sirijsku slobodnu armiju, koja se takođe protivi sirijskom režimu. Damask vojskui SAD tretira kao okupatore
Američke trupe u Siriji su poslednjih nedelja sve češće na udaru grupa koje podržava Iran, na šta su SAD odgovorile vazdušnim napadima.

Jemen

Foto: Reuters

U središtu sukoba između Irana i SAD su jemenski pobunjenici Huti, koji pojačavaju svoje napade na brodove u Crvenom moru, tvrdeći da to rade da se osvete Izraelu za njegov rat u Gazi.
Grupa trenutno kontroliše severni Jemen i skoro osam godina ratuje sa koalicijom koju podržavaju SAD i Saudijska Arabija. Oružje Huta uglavnom je sastavljeno od iranskih komponenti prokrijumčarenih u Jemen. Ali grupa je kasnije napravila progresivne modifikacije koje su dovele do znatnih poboljšanja.
Američka vojna stacionirala je ratne brodove u Crvenom moru, kod jemenske obale, sa koje je gađa ciljeve Huta. U decembru su SAD okupile koaliciju od više od 20 zemalja kako bi zaštitile komercijalni saobraćaj od napada Huti u Crvenom moru.

Pojas Gaze i Izrael

Foto: Shutterstock

Opkoljeni pojas Gaze dom je militantne grupe Hamas, za koju Izrael veruje da je pre rata imala oko  30.000 boraca. Islamistička organizacija sa vojnim krilom, Hamas, osnovana je 1987. godine, a 7. oktobra je pokrenula napad na Izrael u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi. Hamas je uzeo 253 taoca, navode izraelske vlasti.
Iran je izgradio bliže veze sa grupom poslednjih godina iako je, za razliku od svih ostalih saveznika Teherana u regionu, Hamas sunitska muslimanska organizacija, a ne šiitska.
Nema dokaza da je Iran znao unapred za napade 7. oktobra i veruje se da Iran nema toliko uticaja na Hamas kao njegovi drugi saveznici u regionu. Ali SAD veruju da je Iran istorijski  pružao do 100 miliona dolara  godišnje u kombinovanoj podršci palestinskim militantnim grupama, uključujući Hamas i Palestinski islamski džihad (PIJ), još jednu militantnu grupu sa sedištem u Gazi.
S druge strane granice, Izrael je najveći primalac američke vojne pomoći, a Vašington je dostavio više od 130 milijardi dolara pomoći od osnivanja jevrejske države 1948. godine.

Zalivske arapske države i Turska

Foto: Reuters

Iako se rat Izraela i Hamasa još nije prelio u arapske države Persijskog zaliva, neke od tih nacija se osećaju ranjivim jer su ranije bile na meti grupa povezanih sa Iranom. Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate napali su Huti 2019. i 2022. godine.
Zalivske države saveznice SAD takođe su dom nekih značajnih jedinica američke vojske.
SAD imaju oko 13.500 vojnika u Kuvajtu, što je najveće američko vojno prisustvo u regionu. Samo Nemačka, Japan i Južna Koreja imaju više američkih vojnika od Kuvajta.
Drugo najveće vojno prisustvo SAD u regionu je u Kataru, gde je 10.000 američkih vojnika u vazduhoplovnoj bazi Al-Udeid, najvećoj američkoj vojnoj bazi na Bliskom istoku u kojoj se takođe nalazi istureni štab američke Centralne komande i Kombinovani centar za vazdušne operacije. SAD su ovog meseca tiho postigle sporazum kojim se produžava svoje vojno prisustvo na još 10 godina u bazi.
Katar održava odnose sa Hamasom, budući da je od 2012. godine bio domaćin njegove političke kancelarije u glavnom gradu Dohi.
Više od 2.700 američkih snaga stacionirano je u vazdušnoj bazi Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, dok je u UAE 3.500 američkih vojnika u vazduhoplovnoj bazi Al Dafra, u kojoj se nalazi Centar za vazdušni rat u Zalivu.
Američka armija je i u Bahrein, gde je Centralna komanda američkih pomorskih snaga i dom Pete flote mornarice, ali i u Jordanu, koji je domaćin za oko 3.000 američkih vojnika. U Turskoj je 1.465 pripadnika vojske SAD u vazdušnoj bazi Indžirlik.