Isti oni koji veruju da je NATO bombardovao Srbiju zbog demokratije protestvuju protiv AFD! Petr Bistron o krizi u Nemačkoj!

Od protesta poljoprivrednika protiv vlade, kad su nezadovoljni farmeri blokirali prilaze auto-putevima i centre gradova, preko demonstracija protiv stranke Alternativa za Nemačku (AfD), najveća ekonomija Evrope turbulentno je ušla u novu godinu, u kojoj je očekuju izbori u tri pokrajine, kao i oni za Evropski parlament.

Favorit na pokrajinskim izborima je upravo AfD. Dok se građani već četvrtu nedelju zaredom okupljaju sa sloganima poput „Nacisti, ne hvala" i „Osećam se kao 1933, odmah zabraniti AfD", Petr Bistron, šef Spoljnopolitičkog odbora ove stranke u Bundestagu, za „Politiku" je uporedio situaciju u nemačkim medijima, koji su AfD predstavili kao ekstremiste, sa NATO agresijom na SRJ 1999. godine.

Vaš susret s predstavnicima određenih desničarskih partija u novembru pojedini nemački mediji protumačili su kao plan za proterivanje stranih državljana iz zemlje. Odakle ti podaci i o čemu se zapravo razgovaralo na tom sastanku?
- Čitav takozvani skandal je domaća tajna služba proizvela ruku podruku s levičarskom ekstremnom NVO, koju finansiraju Soros i nemačka vlada. Bila im je potrebna tema koja bi iz medija izbacila nacionalne proteste poljoprivrednika protiv vlasti. Tako su proizvodili klasičan kompro-materijal, lažne vesti i širili ih po medijima.

Kažete da su to bile „lažne vesti". Dakle, nije bilo tajnog sastanka s desničarskim ekstremistima?
To je bila neka vrste zabave na obali jezera u Potsdamu, koja se redovno održava dva puta godišnje. Tamo su se sretali normalni ljudi, dobro jeli, razgovarali, slušali muziku. Nije bilo ništa tajno. Bilo je nekoliko članova AfD-a, kao i članova konzervativne CDU i Unije vrednosti, što je normalno kad se u prestonici sretne više od 250 ljudi. Ali niko nije radio na master planu za deportacije, kako su lažne vesti tvrdile.

Ali hiljade Nemaca su ipak poverovale i protestovale protiv AfD-a?
To su isti oni ljudi koji veruju da je NATO bombardovao Srbiju 1999. godine da bi sproveo demokratiju i spasio jadne kosovske Albance od krvoločnih Srba. Ali, u tim protestima nije bilo ništa tačno. Oni su bili potpuno orkestrirani, plaćeni i organizovani od strane vladinih partija i njihovih ogranaka. Učesnici su uglavnom bili njihovi članovi. Nasuprot tome, masovni protesti protiv vlasti su autentični. Ljudima je muka od ove vlasti i traže nove izbore.

Nakon negativnih reakcija, da li vaša stranka planira da promeni stav prema migrantima? Konkretno, koje mere AfD predlaže?
Ne, zašto bismo. Negativne reakcije stižu od naših političkih protivnika. Duže od deset godina preplavljuju Nemačku migrantima. I žele da nastave, jer od toga žive. To se zove industrija azila. Ova mreža organizacija svake godine dobije više od 50 milijardi evra koje izvlači iz džepova poreskih obveznika. Dobija ih za „brigu" o migrantima. Oni ne žele dobro obrazovane migrante, koji rade i integrišu se u društvo poput Srba, Čeha, Mađara itd. Njima su potrebni nepismeni ljudi s drugih kontinenata, koji su potpuno nespojivi s našom kulturom, društvom i visokorazvijenim industrijskim radnim okruženjem.
Što više problema, to bolje za njih, jer tada imaju o čemu da brinu. Mi želimo potpunu suprotnost: useljavanje dobro obučenih ljudi i remigraciju kriminalaca. Ovo je naš program od 2013. godine.

U godini kada se, prema anketama, očekuje da će AfD postići najbolje rezultate do sada na izborima za Evropski parlament u junu, i u tri nemačke pokrajine u septembru, vaša stranka je trenutno druga po snazi u zemlji, s oko 23 odsto, dok je s druge strane Olaf Šolc najmanje popularan kancelar u nemačkoj istoriji. Kako mislite da će ovi događaji uticati na popularnost AfD-a i konkurentskih partija uoči izbora?
Prejaki smo, pretnja smo propalim starim partijama. Zbog toga će biti još ovakvih pseudoskandala koje će mejnstrim mediji širiti pred izbore. Ali ljude više nije briga. Protesti poljoprivrednika se nastavljaju, nedavno je više od 20.000 ljudi demonstriralo u mojoj izbornoj jedinici u Minhenu.

Nije prvi put da levičari pokušavaju da zabrane vašu stranku i etiketiraju je kao ekstremističku. Kako na to odgovarate i kakve su im šanse da u tome uspeju?
Ovo je veoma opasno, posebno ako se uzme u obzir da je establišment već uništio dve mlade konzervativne stranke tim metodama u prošlosti - Republikance osamdesetih godina prošlog veka i Udruženje slobodnih građana (Bund freier Bürger) početkom 21. veka.
Oni su takođe označeni kao desni ekstremisti, iako to apsolutno nisu bili. Republikanci su čak dobili sve procese pred sudovima i dokaz da su protivzakonito procesuirani. Ali to je bilo posle 10 godina klevete, kad je stranka već bila politički uništena i nije igrala nikakvu ulogu.
Ove partije nisu imale mogućnost da dopru do ljudi van mejnstrim medija. Od samog početka, naš uspeh je zasnovan na činjenici da smo u mogućnosti da širimo našu poruku alternativnim kanalima koji nisu pod kontrolom ili uticajem države. Rezultat poslednje klevetničke kampanje koju ste spomenuli je to što smo dobili rekordan broj novih prijava za članstvo. Dakle, ovaj pokušaj je potpuno propao za vladu.

Imajući u vidu izjavu predsednice vaše stranke Alise Vajdel o referendumu za izlazak iz Evropske unije i činjenicu da ste označeni kao evroskeptična stranka, a očekuje se da ostvarite dobre rezultate na izborima za EP, kako planirate da se ponašate na evropskoj sceni u takvim okolnostima?
Kakva bi politika trebalo da bude u demokratiji? Da ispuni volju naroda. Šta se dešava poslednjih godina, posebno na nivou EU? Upravo suprotno. Interesi velikih međunarodnih kompanija i geopolitički ciljevi SAD ispunjavaju se na račun naroda Evrope. Mi ćemo to promeniti. Po potrebi i referendumom o članstvu u EU. Zašto ne pitamo nemački narod da li želi da ostane u ovom klubu - oni ionako plaćaju ovu „žurku"?