Putin je odigrao za "deset", u startu je srušio dil Zapada i Kijeva i uzbunio farmere širom Evrope, Brisel je kasno ukapirao!

Od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine, evropski farmeri se suočavaju sa niskim cenama pšenice, što je dovelo do masovnih protesta. Odgovornost za krizu je pre svega na Moskvi, koja ju je pokrenula masovnom proizvodnjom i izvozom. U svakom slučaju, Rusija pobeđuje u globalnom žitnom ratu koji je okrenuo evropske poljoprivrednike protiv njihovih vlada

Poljoprivrednici širom Evrope izašli su ove godine na ulice, uvereni da su za njihove nevolje kriva jeftina ukrajinska žitarica koja se prelivaju preko granice.

Masovni protesti naterali su vlade EU od Varšave do Pariza da naprave ogromne ustupke poljoprivrednicima, a političke veze Kijeva sa zapadnim saveznicima postale su najslabije od početka agresije Rusije na Ukrajinu.

Odgovornost Moskve

Putin zadovoljno trlja ruke. On je čovek odgovoran za krizu, piše Politiko.

Glavni razlog zašto poljoprivrednici EU ne mogu da prodaju sopstvenu robu ove godine nema nikakve veze sa Ukrajinom i njenim ogromnim poljoprivrednim sektorom.

Umesto toga, Rusija je odgovorna. Njegova rekordna poljoprivredna proizvodnja i izvoz doveli su cene useva do tačke u kojoj farmeri svuda pate.

- Rusija koristi svoj izvoz hrane, posebno izvoz pšenice, kao oblik meke moći - tvrdi Kejtlin Velš, direktorka Globalnog programa za bezbednost hrane i vode u Centru za strateške i međunarodne studije i ko- autor nedavnog rada o rastućoj dominaciji Rusije na globalnim poljoprivrednim tržištima na račun Ukrajine.

Uz izuzetno povoljno vreme, Rusija je u poslednje dve godine uzgajala neviđene količine pšenice i jeftino je prodala na svetskom tržištu.

Ovo je preokrenulo bum cena žitarica i spustilo ih na predratne nivoe koji su bili neekonomični za poljoprivrednike u zemljama poput Poljske. Oni su odgovorili blokiranjem granice sa Ukrajinom ranije ove godine, okrivljujući svog istočnog suseda za niske cene.

To se desilo uprkos tome što je vlada u Varšavi prošle godine jednostrano zabranila uvoz žita iz Ukrajine. Ovo je bio odgovor na preopterećenje snabdevanjem koje je usledilo nakon početka ruske agresije u februaru 2022. i blokade glavnog ukrajinskog izvoznog puta na svetska tržišta preko Crnog mora.

Nakon što je Rusija u julu prošle godine otkazala inicijativu koju su posredovale UN da obnovi sposobnost Ukrajine da izvozi proizvode preko Crnog mora, Kijev je uspeo da uspostavi sopstveni bezbedan izvozni koridor, uklanjajući najveći deo pritiska sa kopnenih izvoznih ruta preko teritorije EU.

Protesti poljoprivrednika

Protesti su ugrozili krhku poljsku koalicionu vladu, primoravajući premijera Donalda Tuska da pokuša da ubedi druge prestonice EU u potrebu da se ograniči uvoz ukrajinskog žita u blok. Nedavno je dobio podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je takođe pod pritiskom farmera.

Uz svu pažnju na ukrajinski uvoz, nekoliko zemalja EU nastavilo je da koristi jeftine ruske proizvode. Španija, Italija i Francuska su redovni kupci ruskog žita.

Na poziv Poljske, Letonije, Litvanije i drugih istočnih zemalja EU, Evropska komisija je spremna da ponovo uvede carine na uvoz iz Rusije, što bi efektivno udvostručilo njihovu cenu i slomilo tražnju.

Da li postoji rešenje?

Međutim, tržišni analitičari vide ovaj potez više kao smetnju nego kao pravo rešenje za tešku ekonomsku situaciju sa kojom se suočavaju evropski farmeri, s obzirom na relativno nizak udeo tržišta EU koji čini uvoz.

Umesto da se svađaju oko uticaja ukrajinskog ili ruskog uvoza na poljoprivrednike, zemljama EU bi bilo bolje da pomognu Ukrajini da izvozi sopstvene poljoprivredne proizvode kako bi sprečile rusku globalnu dominaciju, posebno u zemljama sa nižim prihodima, kažu analitičari. S tim se slaže i Kijev.

- Moramo ozbiljno da shvatimo koncept da Ukrajina treba da se vrati na svoja tradicionalna tržišta u trećim zemljama kako bi izvršila pritisak na Rusiju. Ovo je apsolutno jasno i mi to već radimo - rekao je najviši trgovinski zvaničnik zemlje Taras Kačka.

Usred političkih previranja u EU, Rusija je u velikoj meri uspela da skrene pažnju sa sebe tako što je svoj ogroman izvoz pšenice preusmerila na druge regione sveta, gde je nastojala da zadrži geopolitički uticaj.

Tokom protekle godine, Moskva je poslala stotine hiljada tona besplatnog žita u zemlje Afrike i Azije, pozajmljujući tamošnje autoritarne režime i pomažući im da uguše građanske nemire.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je potpisao unosne ugovore sa Brazilom, Meksikom i drugim zemljama Latinske Amerike čije su sopstvene žetve desetkovane ekstremnim vremenskim uslovima.

Za razliku od drugih velikih izvoznika žitarica, Moskva ne igra po pravilima, tako da postoje dugoročni rizici za ovu rastuću zavisnost od ruske robe, kaže Džozef Sigl, direktor istraživanja u Afričkom centru za strateške studije sa sedištem u Vašingtonu.

- Rusija izvozi samo dva proizvoda u Afriku: žito i oružje. Afričke zemlje postaju ključne za Moskvu zbog njene rastuće međunarodne izolacije - rekao je on.

On smatra da, s obzirom na nepredvidivost Rusije, ove zemlje treba da pokušaju da diverzifikuju svoje izvore.

- Rusija to želi da spreči -  zaključio je Sigl.