Bajden naoružava naciste iz 'Azova'! Vašington vuče poteze koji mogu izazvati opasne posledice

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena odlučila je da naoruža ukrajinski neonacistički bataljon "Azov", u očajničkom pokušaju da pobedi Rusiju na bojnom polju.

Stejt department je zbog toga ukinuo zabranu snabdevanja te grupe američkim oružjem, koja je bila na snazi šest godina, upravo zbog povezanosti sa nacističkom ideologijom.

Prošli proveru

Američki zvaničnici tvrde da je "Azov" prošao proveru na osnovu "zakona Leahi", koji zabranjuje da vojna pomoć SAD ide stranim jedinicama koje krše ljudska prava.

"Nakon temeljnog pregleda, ukrajinska 12. brigada specijalnih snaga 'Azov' prošla je proveru Leahija. Stejt department nije našao nikakve dokaze o kršenjima ljudskih prava", navedeno je u saopštenju Stejt departmenta.

Zvaničnici SAD odbili su medijima u toj zemlji da otkriju kad je zabrana ukinuta i da li je američko oružje već stiglo do "azovaca". Američki mediji dodaju da je režim u Kijevu, koji je ukidanje zabrane naoružavanja "Azova" tretirao kao prioritet tokom svojih lobističkih napora, odbio da komentariše najnoviju odluku Vašingtona. Osim toga i komandanti "Azova" nisu želeli da se oglašavaju tim povodom.

Novi američki potez je, međutim, i te kako sporan. "Azov" je, naime, osnovan kao dobrovoljački bataljon 2014. godine i učestvovao je u ratu protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su odlučile da se otcepe od Ukrajine nakon puča u Kijevu. Glavni borci jedinice bili su aktivni i bivši članovi ultranacionalističkih i neonacističkih grupa, kao i ekstremno desničarski fudbalski huligani.

Suosnivač bataljona Andrej Bilecki bio je član jedne rasističke organizacije dvehiljaditih. Od tada je ublažio svoju retoriku i negirao veze sa neonacizmom. Ipak, mnogi borci "Azova" i dalje imaju nacističke tetovaže po telu i nose simbole povezane sa Trećim rajhom. Ta jedinica i sada koristi obeležja sa simbolom "volfsangel", koji je upotrebljavalo nekoliko nemačkih divizija tokom Drugog svetskog rata, uključujući 2. SS pancer diviziju "Rajh". Od 2015. godine "Azov" je priključen Nacionalnoj gardi Ukrajine, sastavljenoj od dobrovoljačkih jedinica, i značajno je porastao tokom godina. Svetsku slavu je stekao 2022, tokom borbe za Marijupolj, na kraju koje su "azovci" bili primorani da se predaju Rusima.

Sad je sve prihvatljivo

Veza te ukrajinske jedinice sa nacističkom ideologijom u jednom trenutku zasmetala je i Vašingtonu. Tako je Kongres SAD 2018. zabranio isporuku oružja "Azovu", optužujući ga za zastupanje rasističkih, ksenofobnih, ultranacionalističkih stavova. Ro Kana, demokrata iz Kalifornije, rekao je tada da su "prevlast belaca i neonacizam neprihvatljivi i da im nije mesto u našem svetu".

Liga za borbu protiv klevete (ADL), koja se bori protiv antisemitizma i prati grupe koje šire mržnju, opisala je tu jedinicu 2019. godine kao "ukrajinsku ekstremističku grupu" sa vezama sa američkom neonacističkom organizacijom "Atomvafen divizijom" i sličnim rasističkim pokretima u Evropi. Liga je, međutim, od tada promenila svoj stav, te je krajem 2022. navela da više ne smatra "Azov" krajnje desničarskom grupom kakva je nekada bila.