Putina "očima ne može da vidi", antiruski jastreb postaje šef evropske diplomatije?! Ona je Kaja Kalas i zaštitnica Zelenskog!

Jedan od najvatrenijih antiruskih jastrebova, estonska premijerka Kaja Kalas, favorit je za funkciju visokog predstavnika Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koju je do sada obavljao španski političar Žozep Borelj.

Kako navodi „Politiko", zbog straha da bi Francuska mogla da upadne u političku krizu nakon parlamentarnih izbora koje je predsednik Emanuel Makron raspisao za kraj juna, evropski lideri žele da „ubrzaju" proces nominacije najznačajnijih funkcionera EU.

Pošto bi funkcija šefa evropske diplomatije, koja važi za deo „velike četvorke" uz predsednike Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta, trebalo da pripadne liberalima, očekuje se da bi njihova uzdanica iz Talina mogla da napusti domaću politiku i zauzme jednu od najznačajnijih funkcija u Briselu.

Ukoliko bude izabrana na tu funkciju, ona će postati treća žena na čelu evropske diplomatije, nakon baronese Ešton i Federike Mogerini.

Politički počeci ćerke nekadašnjeg premijera

Estonska premijerka dolazi iz političke porodice i može se smatrati „nepo bebom", s obzirom da je njen otac Sim Kalas obavljao više značajnih funkcija: od guvernera narodne banke, preko ministra spoljnih poslova i finansija do mesta premijera Estonije (2002-2003). On je nakon toga deset godina proveo u Briselu, gde je u više navrata bio komesar u EK.

Zanimljivo je i da je pradeda ove estonske političarke, Eduard Alver, bio jedan od predvodnika estonskih oružanih formacija tokom rata za nezavisnost od sovjetske Rusije (1918-1920).

Kaja Kalas je rođena u Talinu 1977. godine. Studirala je pravo u Estoniji i Francuskoj, nakon čega se jedno vreme bavila advokaturom, a u politiku ulazi 2010. godine. Od 2011. do 2014. je bila poslanica u estonskom parlamentu, da bi 2014. bila izabrana za Evropski parlament.

Tokom boravka u EP Kalasova je učestvovala u radu delegacije za saradnju sa ukrajinskim parlamentom, a bila je i članica Odbora za saradnju sa SAD. Magazin „Politiko" ju je 2019. imenovao kao jednu od 40 najuticajnijih evroposlanika u prethodnom sazivu Parlamenta.

Kalasova se 2018. vratila u Estoniju, nakon čega je izabrana za predsednicu Estonske reformske partije - koju je 1994. osnovao njen otac - da bi na parlamentarnim izborima početkom sledeće godine osvojila najviše glasova.

Jastreb na čelu estonske vlade

Nakon pada vlade tadašnjeg premijera Jurija Ratasa, Kaja Kalas uspešno vodi koalicione pregovore i dolazi na premijersku funkciju 2021. godine.

Zbog svojih čvrstih antiruskih i proukrajinskih stavova, Kalasova je ubrzo stekla reputaciju jednog od najvećih „jastrebova" u Evropskoj uniji. Ona se oštro protivila bilo kakvoj saradnji EU i Rusije, poput izgradnje gasovoda „Severni tok" - koji je nazvala „geopolitičkim, a ne ekonomskim projektom".

Nakon zaoštravanja odnosa Rusije i NATO-a krajem 2021. godine, Kalasova je bila možda i najglasniji zastupnik naoružavanja Ukrajine, kritikujući druge evropske zemlje zbog nedovoljnog entuzijazma oko slanja pomoći Kijevu.

Njena vlada je odobrila slanje antitenkovskih sistema „džavelin" u februaru 2022. godine, a nakon što je Rusija priznala nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike kasnije istog meseca, Kalasova je bila među prvim evropskim liderima koji su pozvali na dodatne sankcije protiv Moskve.

Nakon početka Specijalne vojne operacije, estonska premijerka je bila možda i najvatreniji pristalica naoružavanja vlasti u Kijevu, a Estonija je Ukrajini poslala više pomoći po glavi stanovnika od bilo koje druge države - čak 1,74 odsto BDP-a, prema podacima iz februara ove godine.

Njena vlada je 2022. godine zabranila Rusima koji imaju vize za ulazak u šengensku zonu da putuju u Estoniju, a godinu dana kasnije je zabranjen i tranzit vozilima koja imaju ruske registarske oznake. Ona je i jedan od najvatrenijih protivnika pregovora Kijeva i Moskve.

Kalasova je, takođe, započela kampanju uklanjanja spomenika iz sovjetskog perioda, za koje tvrdi da su „okupatorski", zbog čega je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije objavilo poternicu protiv nje.

Kalasova se našla u žiži skandala kada je 2023. godine otkriveno da je njen suprug imao udeo u kompaniji koja posluje u Rusiji, iako je sama estonska premijerka ranije pozvala estonska preduzeća da obustave svoje poslove sa tom zemljom.

Istraživanja javnog mnjenja sprovedena nakon tog skandala pokazala su da skoro dve trećine Estonaca veruje da bi ona trebalo da podnese ostavku. Kalasova je, međutim, odbila da se povuče, nazivajući čitavu kontroverzu „lovom na veštice".

O nominaciji Kaje Kalas za mesto šefa evropske diplomatije početkom godine je pisao i „Albanijan post", koji je naveo da bi njen izbor bio „dobar znak za 'Kosovo' u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine".

Tokom 2023. godine ona se pominjala kao potencijalni naslednik Jensa Stoltenberga na čelu NATO-a, ali je taj predlog naišao na kritike zbog njenog „previše oštrog" stava prema Rusiji. Kako stvari stoje, izgleda da joj u Evropskoj uniji on neće smetati - naprotiv, mogao bi da joj donese i unapređenje.