Serhij i Tanija organizovali venčanje na plaži u Odesi, ali gosti nisu došli! Plaše da se će ih mobilisati i poslati na klanje Rusima?!

Serhij i Tanija je trebalo da se venčaju na plaži u Odesi na jugu Ukrajine, ali su stolice bile prazne jer se polovina zvanica nije ni pojavila na njihovom svadbenom slavlju.

Članovi porodice i prijatelji uputili su izvinjenje, objašnjavajući kako je rizik prevelik - šta ako ih uhvati neko od vojnih odreda koji lutaju ulicama širom Ukrajine?!

S obzirom da su mnogi ukrajinski vojnici mrtvi, povređeni ili iscrpljeni, vlada je odlučila da pojača napore da mobiliše što veći broj ljudi za rat protiv Rusije. Novi zakon, uveden u maju, nalaže da svaki muškarac od 25 do 60 godina unese svoje podatke u elektronsku bazu podataka, nakon čega može da čeka samo jedno - poziv da što pre ode na ratište. Vojne patrole neumorno tragaju za onima koji izbegavaju spisak, a sve više muškaraca se krije da bi izbegli služenje vojnog roka, piše Bi-Bi-Si.

Tanja, 24-godišnjakinja sa početka ove priče, poginula je na liniji fronta u oktobru, dok je trajala naporna bitka za Avdijevku, a sada strahuje da će i njen novi muž biti mobilisan. 

- Ne želim da se ovo dvaput desi mojoj porodici - rekla je ona. 

Dok telefonom razgovara sa porodičnim prijateljem Maksimom , saznaje da je među poginulima deset njegovih prijatelja i poznanika.

- U Ukrajini ima više od milion policajaca, zašto da se tučem kad nisu - pita se on. 

Maksim ima ćerku i ženu u sedmom mesecu trudnoće, a venčanje je odlučio da propusti jer se plaši da ga ne zgrabe vojnici koje je uporedio sa razbojnicima.

Mobilizacioni odredi imaju zastrašujuću reputaciju, posebno u Odesi, gde izvlače ljude iz autobusa i železničkih stanica i odvode ih pravo u centre za regrutaciju. Za one koji izbegavaju da odu u vojsku zabranjen je javni prevoz, kao i restorani, supermarketi, izleti vikendom ili igranje fudbala. 

- Osećam se kao u zatvoru - požalio se Maksim.

Desetak vojnih oficira silazi na glavnu železničku stanicu u Odesi, predvođeni iskusnim veteranom Anatolijem i njegovim mlađim kolegom Oleksijem. Zaustavljaju muškarce koji su vojno sposobni, proveravaju da li su upisani u bazu podataka. Ali teško pronalaze odgovarajuće. Većina je ili premlada ili je dobila neku vrstu izuzeća. Posle nekoliko sati, Anatolij je priznao da je vrlo moguće da se ljudi kriju od njih.

- Neki nam beže. Ovo se dešava prilično često. Drugi reaguju prilično agresivno. Mislim da ti ljudi nisu dobro obrazovani - kaže on.

Ispred regrutnog centra sedi samo jedan usamljeni čovek. Tvrdi da je kidnapovan i doveden protiv svoje volje.

- Policajci su me opkolili i nisam mogao da pobegnem. Depresivan sam - promucao je u šoku.

Jedan od službenika centra po imenu Vlad priznaje da se ovih dana muči sa volonterima. Jednostavno ih nema. Borio se u nekim od najžešćih borbi duž istočne linije fronta u Donbasu pre nego što je pogođen artiljerijskim gelerima u glavu, grudi i noge. Nije mogao da sakrije svoj prezir prema onima koji se kriju.

- Kako da kažem ovo bez psovanja? Ne smatram ih muškarcima. Šta čekaju? Ako ostanemo bez muškaraca, neprijatelj će doći u naše domove, silovati naše žene i ubijati našu decu. Video sam strašne stvari iz prve ruke, znam o čemu pričam - kaže.

Ovo najnovije regrutovanje podelilo je ukrajinsko društvo. Tema mobilizacije je deo gotovo svakog razgovora. Prošlog meseca neko je bacio eksploziv u baštu kuće oficira za regrutaciju.

Među muškarcima koji ne žele da se upišu u vojsku vlada veliko nepoverenje - nemaju poverenja u policiju, posebno nakon što je utvrđeno da su neki primali mito kako bi pomogli muškarcima da pobegnu iz zemlje. Oni takođe ne veruju da će biti adekvatno obučeni ako se odluče za rat.

Na periferiji Odese, Vova stidljivo stoji na vratima svoje stambene zgrade, koristeći svoju sedmogodišnju ćerku kao štit. Ovaj IT tip odbija da napusti kuću bez nje jer zna da panduri ne mogu da ga kidnapuju ako su zajedno. Prošle godine, dok je išao na posao, vojska mu je naredila da izađe iz autobusa pod pretnjom oružjem. Odveli su ga, kaže, u regrutni centar. Nekako je ubedio službenike da ga puste po dokumenta, ali se nakon toga zakleo da se više neće vratiti.

- Nisam vojnik, nikada nisam držao oružje, mislim da ne mogu da budem od koristi na prvoj liniji fronta - rekao je on za Bi-Bi-Si .

Većina muškaraca koji izbegavaju mobilizaciju kažu da to čine jer moraju da izdržavaju porodicu, pominju zdravstvene probleme ili se pravdaju da vojnicima šalju humanitarnu pomoć. Ali ispod svih ovih izgovora uvek je isti strah - da će završiti kao topovsko meso na prvoj liniji fronta. Svi oni čekaju ukrajinsku pobedu, ali onu koja ih ne uključuje.

- Ponosan sam što su mnogi muškarci doneli hrabru odluku da odu na prvu liniju, oni su zaista najbolji u našoj zemlji - rekao je Vova. 

U kampu za obuku regruta u šumi izvan Kijeva, vođa Henadij Sincov nadgleda muškarce koji kopaju jame lopatama.

- Možda izgleda kao beznačajan posao, ali ovo je jednako važno kao i gađanje artiljerijom. Ovo bi moglo da spase živote ljudi - objašnjava Sincov, dobrovoljac koji budno pazi na obavezni 34-dnevni program obuke koji svi vojni obveznici moraju da prođu pre nego što budu poslati u svoje vojne jedinice. 

Njegovi ljudi su uglavnom u kasnim 40-im i 50-im - tu su uzgajivač svinja, upravnik skladišta i građevinar... Svi priznaju da bi radije bili negde drugde, ali s druge strane, nisu želeli da potroše ostatak rat u skrivanju.

Jedan od njih, Oleksandr, već je odlučio da će postati pilot dronova.

- Prilično sam uplašen, sve mi je ovo novo, ali moram ovo da uradim - zaključio je.