Poljska otkriva šta će biti sa Ukrajinom posle američkih izbora! Za Kijev i Tramp i Haris spremaju specijalne mere!

Bez obzira na ishod predsedničkih izbora u SAD, cilj novih vlasti biće što pre okončanje sukoba u Ukrajini, pišu analitičari poljskog instituta za međunarodne odnose (PISM).

Dok će se administracije Kamale Haris i Donalda Trampa razlikovati u pristupima mogućim mirovnim pregovorima i potencijalnim ustupcima Ukrajine Rusiji, obe će insistirati na većoj evropskoj odgovornosti za podršku Ukrajini, navode autori materijala.

Pitanje pomoći SAD Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom nije glavni motivacioni faktor za preferencije američkih birača, čije se ocene podrške jasno razilaze po partijskoj liniji. Pitanje je bilo prisutno u kampanji uglavnom zbog zabrinjavajućih izjava koje su dali Tramp i njegov potpredsednički potpredsednik Džej Di Vens u vezi sa potencijalnim povlačenjem podrške i željom za brzim okončanjem sukoba. Odbijanje Džoa Bajdena da traži reizbor i kasnija nominacija Harisovove učinili su verovatnim da bi pobeda demokrata takođe mogla biti povezana sa prilagođavanjem američke politike prema Ukrajini.

Stavovi Haris o Ukrajini

Kao potpredsednik Bajdenove administracije, Harisova je aktivno uključena u podršku SAD Ukrajini. Ubrzo nakon što je sukob počeo, koordinirala je sa partnerima u NATO-u pružanje vojne pomoći Ukrajini (u to vreme je posetila Poljsku i Rumuniju) i pooštravanju sankcija Rusiji. Ona je takođe predstavljala Sjedinjene Države na mirovnom samitu u Švajcarskoj u junu ove godine. Tokom ovog perioda, ona je dosledno isticala podršku nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Tokom Nacionalne konvencije Demokratske stranke u avgustu ove godine, kada je formalno prihvatila nominaciju kao svog predsedničkog kandidata, Haris je javno najavila nastavak američke podrške Ukrajini ukoliko ona pobedi.

Foto: EPA

Međutim, glavno pitanje koje određuje politiku SAD prema Ukrajini ostaće odnosi SAD sa Rusijom. Dakle, ako demokrate ostanu na vlasti, vodeći faktor u politici SAD i dalje će biti strah od eskalacije Rusije i „provociranja" da širi sukob na zemlje NATO-a. Iz tog razloga, Harisova bi nastavila da održava postojeće sankcije i uvodi nove, ali se verovatno ne bi obavezala na značajno povećanje vojne podrške Ukrajini, što bi joj dalo prednost na frontu.

Nastavak vojne podrške biće sputan slabljenjem podrške Ukrajini od strane američke javnosti - trenutno samo 19 odsto ispitanika smatra da je obim pomoći nedovoljan, 26 da je dovoljan, a 29 odsto ukazuje da je podrška prevelika. Takođe je nejasno da li će Harisova uspeti da ubedi Kongres da donese još jedan paket pomoći. Indirektno, na njenu poziciju mogu uticati i progresivne demokrate, koje se godinama zalažu za smanjenje budžeta za odbranu i primat diplomatije nad vojnim rešenjima. Kombinacija ovih faktora bi, s jedne strane, mogla da podstakne potencijalnog novog predsednika da pokuša da pronađe kompromis za okončanje sukoba pozivajući Rusiju i Ukrajinu na pregovore o miru, a sa druge strane pozivajući evropske saveznike da preuzmu veća odgovornost za vojnu i ekonomsku bezbednost Ukrajine.

Šta su smislili Tramp i Vens

Tramp je ponovio da će, ako pobedi na izborima, prekinuti sukob između Rusije i Ukrajine u roku od 24 sata, čak i pre nego što preuzme vlast. Njegove reči treba smatrati izbornom retorikom, ali one ipak ukazuju na to da će Tramp pokušati da okonča sukob što je brže moguće, što bi sada zahtevalo dalekosežne ustupke Ukrajine. On je bio kritičan prema kontinuiranoj podršci Ukrajini, iako na kraju nije pozvao republikance da blokiraju paket pomoći koji je Kongres usvojio u aprilu. Republikanski potpredsednički kandidat senator J.D. Vens je dosledno zagovarao ukidanje podrške Ukrajini, govoreći da to nije u interesu SAD.

Foto: EPA

Moguća druga Trampova administracija bi verovatno pokušala da primora Ukrajinu i Rusiju da što pre započnu mirovne pregovore primenom političkog i ekonomskog pritiska i pretnjom da će uskratiti pomoć Ukrajini. Istovremeno, postojao bi rizik da, za razliku od administracije Haris, stav SAD o potencijalnim ukrajinsko-ruskim pregovorima ne bi bio u skladu sa saveznicima iz NATO. SAD bi čak mogle da obustave vojnu pomoć Ukrajini na osnovu toga što ne žele da se mešaju u pregovore, ostavljajući to pitanje evropskim zemljama. Osim toga, odnosi SAD sa Ukrajinom tokom Trampovog drugog mandata mogu biti ometeni akcijama i izjavama tokom njegovog prvog predsedništva. On će pokušati da izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da pokrene antikorupcijsku istragu protiv Bajdenovog sina Hantera.

Ukrajinu na čekanju

Ukrajinske vlasti pokušavaju da po svaku cenu da izbegnu situaciju u kojoj će pomoć njihovoj zemlji postati predmet unutrašnjeg političkog spora tokom predizborne kampanje u SAD, jer bi to moglo da dovede do njenog smanjenja, pa čak i ukidanja. Bez obzira na ishod izbora, prioritet Ukrajine biće obezbeđivanje dugoročne vojne i finansijske podrške od Sjedinjenih Država. U tom cilju ukrajinske vlasti pokušavaju da održavaju redovne kontakte sa predstavnicima oba predsednička kandidata. U julu ove godine, ubrzo nakon neuspelog pokušaja atentata na Trampa, Zelenski je sa njim razgovarao telefonom. Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, razgovarao je telefonom sa savetnikom Harisovove za nacionalnu bezbednost Filom Gordonom ubrzo nakon što je Bajden odustao od kandidature za reizbor. Ukrajinska vlada takođe pokušava da pridobije podršku frakcija u oba američka politička tabora, ugošćujući delegacije i krajnje desnih republikanskih konzervativaca i levičarskih progresivnih demokrata u Kijevu.

Ukrajina očekuje da će, bez obzira na ishod izbora, nova američka administracija, posebno ako pobedi Tramp, izvršiti pritisak na nju da pregovara sa Rusijom. Kao rezultat toga, ukrajinska vlada je sve otvorenija po pitanju svoje spremnosti da pregovara i stvara međunarodnu koaliciju zemalja koje podržavaju ukrajinsku viziju okončanja sukoba - takozvanu formulu mira Zelenskog. Međutim, do sada nisu uspeli da ubede Bajdenovu administraciju u ispravnost svog plana. Tako je krajem avgusta ove godine predsednik Zelenski najavio pripremu ukrajinskog „plana pobede", koji namerava da predstavi Bajdenu, kao i Harisu i Trampu.

Istovremeno, ukrajinske vlasti u poslednjim mesecima Bajdenovog predsedništva rade na tome da ga primoraju da odustane od ograničenja nametnutih Ukrajini na korišćenje zapadnog oružja dugog dometa za napad na Rusiju. To je bio jedan od ciljeva operacije ukrajinskih oružanih snaga u Kurskoj oblasti, koja je počela početkom avgusta. Prema pisanju medija, Ukrajina namerava da Bajdenu u bliskoj budućnosti predstavi listu potencijalnih meta u Rusiji.

Šta će biti epilog?!

Privrženost SAD Ukrajini dostigla je vrhunac za vreme predsednika Džoa Bajdena. Kakav god da bude ishod izbora, nova američka administracija će nastojati da ga smanji i podstakne svoje partnere u Evropi da preuzmu veću odgovornost za vojnu i finansijsku podršku Ukrajini. Istovremeno, ona će nastojati da okonča sukob što je brže moguće, a Tramp ima veće šanse od Harisove da natera Ukrajinu da pregovara sa Rusijom.

Foto: Shutterstock

S obzirom na ograničenu sposobnost Sjedinjenih Država da izvrše pritisak na Rusiju, trenutno najverovatniji scenario je zamrzavanje sukoba. U ovoj situaciji, Ukrajina će nastojati da učini što je moguće manje ustupaka Rusiji i zadrži što veću vojnu podršku SAD kako bi dalje proširila svoje sposobnosti. Istovremeno, postoji mogućnost da ukoliko eventualni mirovni pregovori propadnu, SAD zapravo budu prinuđene da povećaju vojnu pomoć Ukrajini.

Mogući neuspeh nove američke administracije da se konsultuje sa saveznicima u NATO-u u vezi sa potencijalnim mirovnim pregovorima, uključujući i formalni sporazum između Ukrajine i Rusije, dovešće do krize poverenja u transatlantskim odnosima. Neučestvovanje američkih partnera moglo bi da izazove opravdane sumnje o ciljevima američke bezbednosne politike u Evropi. To će dovesti do pogoršanja odnosa sa Sjedinjenim Državama uopšte, pored pitanja stalne podrške Ukrajini.