Zapad više ne uvozi ruske resurse? Pa ne baš. Uvozi one koje ne može da nađe drugde, poput uranijuma i tianijuma. Sada Putin preti zabranom izvoza. A to bi teško pogodilo i Zapad i Rusiju, piše Oleg Kohlov za Dojče Vele.
- Isporuka niza dobara nama je ograničena, pa bismo i mi možda mogli da razmislimo o određenim ograničenjima, recimo kod uranijuma, titanijuma i nikla - izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u septembru.
On je naložio Vladi da preispita moguća ograničenja izvoza.
Još 2022. godine Kremlj je pokušao da izvrši pritisak na Evropu isporukama gasa. Cilj je bio potkopavanje zapadne pomoći Ukrajini.
Nove pretnje nisu isprazne, jer Sjedinjene Države i Evropa spomenute sirovine uvoze iz Rusije u velikim količinama.
Kakva je uloga ruskog uranijuma?
Putin nije slučajno prvo pomenuo uranijum. Državni koncern Rosatom ima udeo od 40 odsto na svetskom tržištu u trgovini obogaćenim uranijumom. Niko ne nudi proizvod takvog kvaliteta za reaktore nove generacije.
Američka firma „Centrus Energy“ počela je tek krajem prošle godine da obogaćuje uranijum, ali količine će dugo ostati skromne. Glavni posao firme je isporuka uranijuma koji ona nabavlja kod Rosatoma.
U ukupnoj količini isporučenog uranijuma u Sjedinjenim Državama Rosatom učestvuje sa više od 20 odsto, a u Evropi je taj udeo 30 odsto.
Foto: Shutterstock
Izvozni posao Rosatoma u Sjedinjene Države težak je dve milijarde dolara godišnje. To je otprilike pola od ukupnog izvoza ruskog koncerna. Izvozni posao u Evropsku uniju iznosi oko 500 miliona dolara.
Osim toga, Rosatom izvozi već pripremljeno gorivo za reaktore sovjetske i ruske proizvodnje i nudi propratne usluge.
Prema sopstvenim podacima, koncern je prošle godine u zapadnim zemljama na taj način imao obrt od preko četiri milijarde dolara. U svetu ukupni obrt vredi 16,4 milijarde američkih dolara.
Kako se zaobilaze sankcije?
Prekid poslovnog odnosa bi za obe strane bio bolan. Zato je Rosatom doskora bio jedna od retkih ruskih firmi koja nije bila pod sankcijama.
Istovremeno je Zapadu jasno da mora da smanji zavisnost od uvoza iz Rusije. Jedino premijer Mađarske Viktor Orban vidi to drugačije.
Osim Rosatoma, velike količine uranijuma obogaćuju dve evropske firme – Urenco i Orano Uran. Obe proširuju kapacitete kako bi povećale izvoz u SAD.
Foto: Reuters
Dmitrij Gorčakov, ekspert za atomsku energiju pri Fondaciji Belona kaže da bi, ako im to pođe za rukom, Sjedinjene Države mogle da se odreknu uvoza iz Rusije za pet godina, dok će Evropi trebati nešto duže.
Američke firme u poslednje vreme uvoze sve više uranijuma iz Kine. Verovatno se radi o preprodaji ruskog uranijuma, pošto su ruske isporuke Kini od 2022. znatno porasle.
To pokazuje da ruske sirovine uprkos sankcijama mogu da pronađu put do američkog tržišta.
Šta je sa titanijumom?
Skoro celokupnu eksploataciju titanijuma u Rusiji kontroliše firma VSMPO-Avisma, sa sedištem u uralskom gradu Verhnjaja Salda. Udeo u svetskoj proizvodnji titanijumskog sunđera iznosi 15 odsto.
A više od polovine ukupno raspoložive količine titanijumskog sunđera u svetu proizvodi se u Kini. Nešto manje od četvrtine se proizvodi u Japanu. Na Kazahstan otpada deset odsto.
VSMPO-Avisma je pod američkim sankcijama, ali ne i pod sankcijama Evropske unije. Pre rata glavni kupci su bili američki koncern Boing kao i evropski proizvođač aviona Erbas.
Amerikanci su najavili raskid saradnje odmah posle početka ruske invazije na Ukrajinu, a Evropljani decembra te godine.
Pre toga se šef Erbasa Gijom Fori izjasnio protiv sankcija, jer bi prema njemu to bile sankcije koje bi Evropljani uveli sami sebi. Kompleksni proizvodni procesi i mreže zavisnosti od dobavljača u branši ne ostavljaju mogućnost promene dobavljača preko noći.
I Amerikanci i Kanađani su u svojim sankcijama protiv ruske firme VSMPO-Avisma predvideli izuzetke. Od toga profitiraju firme kao što su proizvođači aviona Bombardir i Erbas, kao i brojni dobavljači za Boing, kao što su francuska firma Safran ili britanski Rols-Rojs.
Svi oni i dalje nabavljaju titanijum u Rusiji. Izvoz u Evropu koji je VSMPO-Avisma imala prošle godine iznosio je 345 miliona dolara, dok je pretprošle bio 370 miliona dolara.
Stručnjak za metale Endi Hom kaže da Sjedinjene Države lakše smanjuju zavisnost od Rusije u pogledu titanijuma jer brže razvijaju svoje kapacitete, ali je EU na tom polju sve više upućena na SAD. A to protivreči zakonu Evropske unije o kritičnim sirovinama koji je donet ove godine. Trenutno EU nema izbora.
Kome je potreban ruski nikl?
Jedan od najvećih svetskih proizvođača nikla je ruska firma Norilsk Nikl. Dugo nije bila pod sankcijama, ali su SAD i Velika Britanija pre mesec dana uvele ograničenja, dok Evropska unija to još nije učinila.
Ipak, rat je promenio strukturu izvoza. Pre rata je preko polovine izvoza ove firme otpadalo na Evropu, a 16 odsto na obe Amerike. U Aziju je odlazilo 27 odsto proizvodnje.
Prošle godine je izvoz u Evropu opao na 24 odsto, a izvoz u Severnu i Južnu Ameriku smanjio se na deset odsto. Udeo Azije se povećao na 54 odsto.
To preusmeravanje izvoza od Zapada ka Istoku nije jedini izazov za rusku firmu. Došlo je do oscilacija u ceni, ali danas je ona niža nego uoči ruske invazije na Ukrajinu.
Razlog je neočekivano pojavljivanje Indonezije na tržištu nikla, a ta zemlja ima daleko veće rezerve ovog metala od Rusije.
Endi Hom koji piše i za Rojters kaže da je zbog svega toga sudbina ruske firme u ovoj oblasti neizvesna. Putin je opomenuo svoju Vladu da prilikom preispitivanja mogućih ograničenja izvoza ruskih sirovina ne učine ništa što bi naštetilo ruskim firmama.
Što se tiče nikla, barem ovu sirovinu Rusija neće moći da upotrebi kao geopolitičko oružje.
Napad Irana na Izrael prvog oktobra je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, prvenstveno bio odmazda za atentate na visoke funkcionere i lidere Hamasa i Hezbolaha, ali postoje i drugi bitni faktori koji su doveli do iranskog odgovora, smatra Aron Pilkington stručnjak Ratnog vazduhoplovstva SAD za pitanje Bliskog istoka i saradnik Centra za studije Bliskog istoka Univerziteta u Denveru.
Ruske snage ušle su u predgrađe istočnoukrajinskog grada Torecka, saopštila je ukrajinska vojska kasno sinoć, manje od nedelju dana nakon pada Ugljedara.
Potpredsednica SAD i kandidat za predsednika Kamala Haris izjavila je da nije spremna za bilateralni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini bez učešća Kijeva.
U poslednje vreme, internetom kruže brojne spekulacije o tome koje bi ciljeve Izraelska odbrambena vojska (IDF) mogla napasti u Iranu, ukoliko dođe do takve odluke. Različiti mediji već su predstavili karte i objašnjenja potencijalnih meta, sa posebnim naglaskom na objekte iranske nuklearne infrastrukture.
Zapadne vlade odustale su od ideje da će se rat u Ukrajini okončati tek nakon što ruska vojska napusti tu zemlju, a razmatraju sporazum kojim bi Moskva potencijalno zadržala kontrolu nad osvojenim ukrajinskim teritorijama, piše danas Fajnenšl tajms.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski suočava se sa velikom opasnošću od vojnog puča nakon gubitka Ugljedara, izjavio je bivši savetnik Leonida Kučme, Oleg Soskin
U blizini Kremene, ruske snage su postavile zasedu na grupu plaćenika koji govore engleski jezik, usled čega je deo njih poginuo, dok se nekoliko učesnika sakrilo u šumu. Ovo su saopštili izvori iz bezbednosnih službi.
Vladajuća partija "Gruzijski san" ponovo pokreće proceduru za opoziv predsednice Salome Zurabišvili, saopštio je danas na brifingu predsednik parlamenta Šalva Papuašvili.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odbacio je ukrajinski predlog da se borbena dejstva ograniče na četiri regiona, poručivši da Moskva neće prihvatiti dogovor koji bi Oružanim snagama Ukrajine dao predah i omogućio im da prebace trupe na najteže delove fronta.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se ruske snage nalaze na oko 10,5 kilometara od Sumija, ukrajinskog regionalnog centra, ali je naglasio da Moskva za sada nema političke planove za pripajanje tog grada i čitave Sumske oblasti Rusiji.
Poljska ubrzava pregovore sa SAD o stvaranju stalne američke vojne baze na svojoj teritoriji, iako je javnost gotovo presečena na dva dela: 44,1 odsto građana podržava novu bazu, dok je 40,9 odsto kategorično protiv.
Predsednik SAD Donald Tramp otvorio je jedan od najvažnijih američkih rudarskih poslova u Centralnoj Aziji: sporazum sa Kazahstanom o razvoju ogromnih nalazišta volframa, metala koji je ključan za vojnu industriju, rakete, avione, čelik, elektroniku i poluprovodnike.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je, uoči sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Valdaju, javni i neočekivano oštar apel ruskom ambasadoru u Minsku Borisu Grizlovu otvoreno zatraživši od Moskve da ne uvlači Belorusiju u direktan vojni sukob sa Ukrajinom.
Ruski predsednik Vladimir Putin održao je opširan govor na kongresu vladajuće stranke Jedinstvena Rusija u kojem je, usred rata protiv Ukrajine, prvi put direktno priznao da Rusija pati od ozbiljnih problema zbog sve žešćih ukrajinskih udara duboko unutar ruske teritorije.
Kremlj bi novu mobilizaciju mogao da objavi već u septembru, posle izbora, jer vlast ne želi da pre glasanja dodatno nervira građane i ruši sliku „stabilnosti“, tvrdi „Ukrajin kontekst“.
Bivši ministar spoljnih poslova Ukrajine Vadim Pristajko upozorio je da bi pokušaj Kijeva da uvuče Belorusiju u rat mogao da se vrati kao najopasniji mogući bumerang.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko već drugi dan zaredom vode intenzivne pregovore u potpuno zatvorenom formatu, što je presedan u dosadašnjoj praksi dva saveznika.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Napad Irana na Izrael prvog oktobra je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, prvenstveno bio odmazda za atentate na visoke funkcionere i lidere Hamasa i Hezbolaha, ali postoje i drugi bitni faktori koji su doveli do iranskog odgovora, smatra Aron Pilkington stručnjak Ratnog vazduhoplovstva SAD za pitanje Bliskog istoka i saradnik Centra za studije Bliskog istoka Univerziteta u Denveru.
Pariz je poklekao pred smrtonosnim toplotnim talasom koji je izazvao nezamislivo stanje u mrtvačnicama. Sva mesta su popunjena, a tela se prevoze čak 80 kilometara od grada da bi tamo bila pokopana.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predstaviće večeras javnosti najnoviji, sveobuhvatni paket državnih mera koje su direktno usmerene na podizanje životnog standarda i ekonomsko osnaživanje svih građana naše zemlje.
Misije Euleksa i OEBS-a oglasile su se danas povodom dramatične situacije na Gazimestanu gde je juče, na Vidovdan, sproveden novi teror nad Srbima, a u režiji takozvane policije lažne države Kosovo i samozvanog premijera Aljbina Kurtija.
Jelena Pavlović, blokaderka sa dna kace, a nekada pristalica politike Aleksandra Vučića, pa potom i poslanica stranke Branimira Nestorovića, izazvala je danas neviđeni haos u blokaderskim redovima, pokrenuvši lavinu njihovih međusobnih sukoba i žestokih okršaja.
Poslanica Jelena Pavlović koja je juče govorila na blokaderskom skupu u Kraljevu, donedavno je vodila ljude da aplaudiraju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) izdao je crveni meteoalarm zbog visokog UV indeksa za danas i sutra, a u Novom Sadu je već izmereno čak 59,5 stepena.
Dok Srbi strahuju od ujeda opasne ribe-zeća u Pefkohoriju, 15-godišnji Janis u Atini uspešno lovi ove štetočine i sa 158 ulova osvaja prvo mesto na takmičenju.
Tihomir Krstić (45), koji je bio u protvoru zbog sumnje da je 27. decembra, prošle godine na Novom Beogradu napao, izbo nožem I opljačkao S.C., preminuo je u Centralnom zatvoru.
Jednoipogodišnji dečak koji je 23. juna teško povređen u stravičnoj nesreći u Begaljici kod Grocke, kada ga je deda pregazio traktorom, nažalost preminuo je u Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova.
Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je konkurs za prijem kandidata na Selekcionu obuku za Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ), koji je otvoren do 27. jula 2026. godine.
Glumac Predrag Miki Manojlović odbio je reditelja Stivena Spilberga, a francuskom predsedniku Emanuelu Makronu je u lice rekao istinu o Kosovu i Metohiji.
Plaža Glifoneri, koja se nalazi oko 7 kilometara od Limenasa na ostrvu Tasos, predstavlja odličan izbor za sve koji žele da uživaju u mirnom ambijentu i prirodnoj hladovini.
Kamen u bubregu postaje bolan kada se simptomi pojave. Dr Sarbjit Mohapatra deli znake upozorenja na koje treba obratiti pažnju, kao i preventivne korake koje treba slediti.
Luksuzni brend Luj Viton našao se na meti kritika nakon što je u Francuskoj, u okviru promotivne instalacije, postavljen veštački vodopad zbog potrošnje vode tokom perioda visokih temperatura i suše.
Mnoge poznate ličnosti svim silama se trude da sakriju svoj privatan život, a jedna od njih je i pevačica Džejla Ramović, koja je u tajnoj vezi s kolegom Jakovom Jozinovićem.
Pevač Emir Habibović čeka čeka svoje šesto dete sa 15 godina mlađom suprugom Tamarom, a sada je objavio još jednu vest o prinovi u porodici - dobiće i unuče.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.