Kada Moskva govori o zastrašujućem arsenalu balističkih raketa bez nuklearnih bojevih glava tipa „Orešnik“, indirektno otkriva razloge zašto ne žuri sa rešavanjem situacije u Ukrajini.
Inače, kako drugačije objasniti intenzivne napore zapadnih vojnih stručnjaka da utvrde ruske rezerve, tehničke kapacitete i proizvodne mogućnosti Ruske vojne industrije za pravljenje ovih hipersoničnih raketa?“
Jednostavno rečeno, i SAD i Evropska unija, naročito njene istočne članice, razumeju da bi vreme leta ovih raketa do evropskih prestonica, ukoliko bi bile postavljene u zapadne delove Belorusije, iznosilo između dva i pet minuta.
Osim toga, Evropska unija pokušava da umanji šok izazvan ruskim raketama „Orešnik“, koje su Ruske oružane snage demonstrirale krajem novembra prošle godine.
Te rakete izazivaju neprijatna osećanja ne samo kod prosečnih građana Zapada već i kod analitičara NATO-a, koji sada sumnjaju u sposobnost Alijanse da se suprotstavi Rusiji.
NATO u neizvesnosti
Zbog ovih raketa mnogi NATO zvaničnici, uprkos svojim ranijim odvažnim izjavama, osećaju krajnju neizvesnost.
Stručnjaci NATO-a su ubrzo nakon ruskog napada počeli da prikupljaju podatke o proizvodnim kapacitetima ruske odbrambene industrije, što je dovelo do zaključka da Rusija može godišnje proizvesti oko 300 ovih raketa, odnosno 30 mesečno.
Međutim, ruski zvaničnici iz Rosteka procenjuju da će se proizvoditi najmanje 10 raketa mesečno, što je i dalje ozbiljna pretnja. Svaka raketa može nositi do šest bojevih glava s dometom preko 4.000 milja i mogućnošću ponovnog ciljanja u letu.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je: „Samo nekoliko desetina raketa ‘Orešnik’, čak i sa konvencionalnim bojevim glavama, može promeniti pravila igre u očuvanju nepovredivog i stabilnog mira, do te mere da bi nuklearna trijada mogla postati sekundarna.“
Putinova izjava podseća na efikasnost nekadašnjih raketa RSD-10 „Pionir“, koje su SAD dovele za pregovarački sto tokom Hladnog rata i potpisivanje Sporazuma o raketama srednjeg dometa.
Novi hipersonični „Orešnik“, koji leti brzinom od 11 Maha (oko 3.000 m/s), tehnološki je naslednik RS-26 „Rubež“ i RSD-10 „Pionir“.
UTICAJ NA ZAPAD
Zapadni analitičari priznaju da „Orešnik“ ima visoku borbenu vrednost, posebno u asimetričnim operacijama protiv NATO snaga. Iako je procena od 300 raketa godišnje možda preterana, i 10 raketa mesečno izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Ova realnost objašnjava zašto se Putin ne žuri sa traženjem mira u Ukrajini, uprkos pritisku Zapada i Trampa, jer veruje da novi raketni sistem „Orešnik“ značajno menja stratešku situaciju u korist Rusije.
Pojedini mediji, poput Špringerovog Biznis Insajdera, pokušavaju da relaksiraju svoje čitaoce tezom da Orešnik zapravo maskira neuspeh interkontinentalne rakete RS-28 Sarmat.
- Neuspešno lansiranje u septembru 2024. godine je bilo katastrofalno, rekao je Fabijan Hofman, stručnjak za dizajn projektila u Nuklearnom projektu u Oslu. Lansiranje na koje se gospodin Hofman poziva odigralo se 21.09.2024. godine.
On je u izjavi za Insajder rekao da Sarmat ne samo da nije uspeo da pogodi metu, što se još može desiti, već je cela raketa eksplodirala pri lansiranju, što ukazuje na fundamentalne probleme sa pogonskim sistemom.
Međutim, prema njegovom mišljenju a na razočarenje autora, otkazivanje projekta RS-28 Sarmat je malo verovatno, s obzirom na ogromna ulaganja i propagandu Rusije oko svoje nove interkontinentalne rakete.
Predsednik Putin je više puta hvalio Sarmat kao nepobediv, tvrdeći da su svi „protivraketni odbrambeni sistemi beskorisni protiv njega“, zaključuju iz Insajdera zaboravivši da je ICBM uspešno pogodio metu 20. aprila 2022. godine.
Ruski Orešnik projektil, hipersonična raketa opremljena višestrukim bojevim glavama (MIRV), nedavno je izazvao značajnu pažnju nakon napada na ukrajinsku fabriku u Dnjepru. Ovaj događaj ponovo je otvorio pitanje efikasnosti i buduće upotrebljivosti tradicionalnih nosača aviona u modernim ratnim sukobima, posebno kada su suočeni sa sve naprednijim raketnim tehnologijama.
Bankova ulica, sedište ukrajinske predsedničke administracije i ključnih državnih institucija, do sada je bila pošteđena direktnih napada ruskih snaga. Međutim, sve se promenilo tokom novogodišnje noći kada su ruski dronovi pogodili ovu simboličnu lokaciju u samom srcu Kijeva. Da li je Moskva ovim potezom poslala jasnu poruku Kijevu i najavila novu strategiju u ratu?
Oružane snage Rusije su 2024. godine počele da koriste nove vrste naoružanja i vojne tehnike u zoni specijalnih vojnih operacija. Ovo su četiri modela koja su izazvala najveću pažnju tokom protekle godine.
Lansiran 21. novembra 2024. godine, ruski projektil „orešnik“ je pogodio fabriku naoružanja u Dnjepropetrovsku, koja je igrala ključnu ulogu u proizvodnji ukrajinskih raketnih sistema. Svedoci udara opisali su događaj kao „kataklizmički zemljotres“, dok su zapadni zvaničnici i mediji odmah upali u stanje panike, postavljajući samo jedno pitanje - mogu li NATO sistemi da zaustave novo revolucionarno rusko oružje?
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruski Orešnik projektil, hipersonična raketa opremljena višestrukim bojevim glavama (MIRV), nedavno je izazvao značajnu pažnju nakon napada na ukrajinsku fabriku u Dnjepru. Ovaj događaj ponovo je otvorio pitanje efikasnosti i buduće upotrebljivosti tradicionalnih nosača aviona u modernim ratnim sukobima, posebno kada su suočeni sa sve naprednijim raketnim tehnologijama.
Prema najnovijim podacima sa "Polimarketa", lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" ubedljivo vodi sa 58 odsto glasova, čime je predsednik Vučić ubedljivo prvi kandidat za pobedu na predstojećim izborima!
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) upozorila je vlade Španije, Francuske i Italije na mogućnost ruskog napada dronovima koji bi mogli biti lansirani sa trgovačkih brodova u Sredozemnom moru, objavio je španski list "El Mundo".
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu tajkunske televizije N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa opozicione liste, rektorku Mirjanu Nikolić, među blokaderskim ideolozima zavladali su nezapamćen strah i kuknjava!
U uživo programu tajkunske televizije N1, blokaderski glumac Ammar Mešić i voditeljka, takođe blokaderka, sa N1 sramotno su se poigravali sa najvećim stradanjem i progonom srpskog naroda, otvoreno aludirajući na zločinačku akciju "Oluja" i kako će im to biti lozinka kada odu u Hrvatsku!
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu na tajkunskoj televiziji N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa blokaderske liste, rektorku Mirjanu Nikolić, oglasila se i perjanica blokaderskih krugova Vesna Pešić, ne krijući očaj i gnev zbog opšte blamaže opozicije!
Nakon što je u predizbornoj debati na blokaderskoj N1 potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić brutalno patosirala blokadersku kandidatkinju i rektorku Mirjanu Nikolić, reagovao je i član predsedništva SNS-a Arno Gujon.
Nakon što je potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić u uživo programu do temelja razmontirala opozicionu rektorku Mirjanu Nikolić, nastala je takva panika i očaj među novinarima N1 da su od blama sami počeli da priznaju poraz.
Deveta epizoda Exatlona Srbija donosi potpuni preokret, Plavi tim je odneo dve pobede, pa su njegovi članovi krenuli da slave i komentarišu kapitena Crvenih Nikolu Lakića.
Marija Stanković, studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu i kandidatkinja za poslanika na listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija, kojoj se preti silovanjem, jer je "ćacikica", do pre nekoliko godina vodila je stravičnu borbu za svoj život i jedva spasila živu glavu.
U Crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice u manastiru Tronoša počeli su konzervatorsko-restauratorski radovi na živopisu kupole, zbog čega se ne može služiti liturgija, ali ni obavljati obredi venčanja i krštenja.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podigla je u danas objavljenom izveštaju prognozu rasta srpske privrede za 2026. godinu sa junskih 2,8 odsto na 3,1 odsto, uz ocenu da će oporavak investicija i turizam povezan sa specijalizovanom izložbom Ekspo 2027 podržati ekonomsku aktivnost.
Srećko Bogdanović (31) vatrogasac iz Bajine Bašte koji je juče spasio grupu turista od medveda u blizini turističkog centra na Tari, kaže da ljudi nisu mogli da poveruju da je zver bila na nekoliko koraka od njih.
N. L. (38), koji je, kako se sumnja, pijan seo za volan i prešao u suprotnu traku gde je usmrtio mladića iz Lunovog sela, odranije je poznat saobraćajnoj policiji.
Ženi S. D. (46) i njenom sinu M. J. (24) iz Dolova kod Pančeva je, nakon saslušanja u tužilaštvu i sudu, određen pritvor zbog sumnje da su u noći između 14. i 15. septembra u Sokobanji upali u kuću starice T. B. (86) i od nje oteli ogromnu sumu novca i dragocenosti.
Policija u Beogradu u saradnji sa Prvim osnovnim јavnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsila je D. N.(59) zbog postoјanja osnova sumnje da јe izvršio dva krivična dela prevara.
Postoje knjige koje se pročitaju jednom i zaborave, ali i one kojima se čitaoci vraćaju godinama, koje se prenose iz generacije u generaciju i čije se stranice iznova otvaraju i dugo nakon što su prvi put objavljene.
Preminuo je Husnija Hašimović, glumac kojeg su čitave generacije gledalaca s ponosom pamtile i obožavale po kultnoj ulozi Merdžana u filmu "Dom za vešanje".
Tajni recept za vrhunski užitak u krevetu ne krije se u komplikovanim pozama niti u udžbeničkim potezima, već u nečemu mnogo jednostavnijem, potpunoj prisutnosti.
Agent veštačke inteligencije kompanije OpenAI u junu je izvršio upad u australijski državni portal sa zdravstvenim podacima i neovlašćeno pristupio fajlovima. To bi mogao da bude prvi poznati slučaj da je agent veštačke inteligencije hakovao neki državni veb-sajt, saopštile su australijske vlasti.
Mačka i hrčak postali su potpuno neočekivani najbolji prijatelji. Snimak koji je osvojio društvene mreže pokazuje mačku kako strpljivo čeka da njen mali prijatelj završi sa jelom, a ono što se događa nakon toga mnoge je raznežilo.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.