Udarno iz Bele kuće! Zelenski potpisuje istorijski sporazum!

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Majk Volc rekao je u danas da očekuje da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpiše sporazum o mineralima sa SAD kao deo napora da se okonča rat u Ukrajini.

"Evo suštine, predsednik Zelenski će potpisati taj sporazum, i videćete to u vrlo kratkom roku", rekao je Volc na konferencije konzervativne političke stranke u Vašingtonu, prenosi Rojters. 

Tramp je više puta govorio o tome kako Ukrajina ima neverovatno vrednu zemlju kada je reč o retkim mineralima, nafti i gasu i da SAD.

- Želimo taj novac nazad. Ja sam Ukrajini rekao da želimo ekvivalent za taj uloženi novac i to u vidu retkih minerala vrednih 500 milijardi dolara, na šta je Kijev, u suštini, i pristao - rekao je tada Tramp. Kako je kazao, da nije takvog dogovora, SAD bi ispale glupe.

Zelenski je tada odbio ponudu američkih zvaničnika da potpiše dokument kojim bi polovina ukrajinskih mineralnih resursa u budućnosti prešla u posed SAD, preneo je Vašington post.

Koje retke minerala ima Ukrajina?

Ukrajina ima 21 od 30 supstanci koje Evropska unija (EU) definiše kao "kritične sirovine",  to je oko pet odsto svetskih rezervi.

Mnoga područja sa ovim elementima su na jugu zemlje ispod Azovskog mora, a veliki broj njih je trenutno pod ruskom kontrolom.

Osim retkih minerala, Ukrajina ima i ono što je poznato kao kritični minerali, kao što je litijum.

Zemlja ima oko 450.000 tona rezervi litijuma, podaci su ukrajinske vlade.

Iako je bilo u planu, rudarenje još nije počelo.

Rusija je zauzela najmanje dva ležišta litijuma: Ševčenkovsko u Donjeckoj oblasti i kompleksno rudno ležište Kruta Balka u Berdjanskom regionu.

Zašto ih Tramp želi?

Foto: Tanjug AP

Interes SAD za kontrolu proizvodnje retkih i vrlo verovatno kritičnih minerala je u velikoj meri je posledica konkurencije sa Kinom, koja trenutno dominira globalnim snabdevanjem.

Tokom proteklih nekoliko decenija, Kina je postala lider u rudarstvu i preradi retkih zemljanih minerala.

Njen udeo u globalnoj proizvodnji je između 60 do 70 odsto, dok sa 90 odsto učestvuju u prerađivačkoj industriji.

Zavisnost SAD od Kine po ovom pitanju verovatno brine Trampovu administraciju i u smislu nacionalne bezbednosti i ekonomije.

Ovi materijali su neophodni za visokosofisticirane tehnologije: od električnih automobila do vojne opreme.