Niko iz Višeg javnog tužilaštva nikada nije rekao da su na skupu 15. marta 2025. godine u simulaciji upotrebe "zvučnog topa" učestvovali svi demonstranti. To ne bi bilo ni tačno, a ni realno, piše u svom autorskom tekstu analitičar medija Ištvan Kaić.
Štaviše, teško da bi simulacija ove vrste bila uspešna da su svi prisutni učestvovali u nekakvom tajnom i proračunatom dogovoru, jer bi se simuliranje straha i panike sa lakoćom pretvorilo u lakrdiju.
S obzirom na ono što smo mogli da vidimo, realno bi bilo pretpostaviti da najveći broj okupljenih nikakve veze nije imao sa planiranjem simulacije kakvu tužilaštvo prikazuje, i da je tajna njenog uspeha ležala upravo u tome da se što veći broj njih na određenim lokalitetima nađe u zamci i bez ikakve pripreme uvuče u stanje opasne nekontrole kojom rukovode zakoni mase.
Kako je to moglo biti urađeno? Kako tužilaštvo pokazuje, postojalo je nekoliko punktova na kojima redari u toku petnaestominutne tišine dobijaju signale da skinu flourescentne prsluke i, kao demonstranti koji se više ne razlikuju od drugih, počnu da trče duž strana u masu bez ikakve jasne logike.
Foto: Informer
Smatra se da su oni ti koji, zajedno sa nekolicinom najbližih koji na snimcima deluju kao da im se planski priključuju, izazivaju inicijalno uznemirenje okupljenih.
Razgorevanje straha
Ono što snimci, međutim, ne pokazuju u dovoljnoj meri jeste činjenica da se pravo razgorevanje straha i panike ne dešava u tim prvim redovima koji, uslovno rečeno, mogu da isprate ponašanje redara, već tek nekoliko metara dalje, dublje u masi, kod onih koji to ne mogu i kod kojih parametri straha rastu vrtoglavom brzinom baš usled nedostatka informacija zbog čega se i šta se uopšte dešava na prostoru koji se sa mesta gde su ne može jasno sagledati. Ti ljudi su, i pre nego što stižu da shvate bilo šta, već u stampedu koji dalje, kao psihološki bučna lavina u ambijentu malopređašnje tišine i napetosti, eksponencijalno stresira okupljene opet do jedne izvesne metraže (dubine), nakon čega naglo opada kada ono što zovemo razum posle nekog vremena ponovo proradi.
Foto: video printscreen
Ti ljudi ne znaju šta je izazvalo inicijalno uznemirenje i ne mogu to da znaju jer i sami učestvuju u događaju koji je, po tužilaštvu, ciljana amplifikacija tog uznemirenja i to su ljudi u koje ne treba sumnjati da su zaista osetili autentične simptome. Opis tih simptoma, prema onome što je zabeleženo, odnosi se najčešće na nepunu sekundu i po pravilu svodi na pokušaj determiniranja tog strikno uznemirujućeg, u svesti nemogućeg trenutka za koji ne postoji odbrambeni mehanizam pripreme, ali koji istovremeno ne može ni da se probije van subjektivnog okvira doživljaja.
Oči ne vide ništa
Pošto rekosmo da oči ne vide ništa, ili makar ništa što bi mogle da objasne, drugo čulo po dominaciji u tom deliću sekunde preuzima primat kao u mrklom mraku i taj subjektivni doživljaj dobija svoj izraz isključivo u čulu sluha, kad nastaje fenomen tzv. psihičkog zvuka koji deluje i kao posledica i kao uzrok stanja straha i panike. Tako su nastali opisi u kojima se zvučnim elementima "boji" doživljaj nepojmljivo opasne pretnje koju oči ne uspevaju da uhvate: nadolazeći zvuk voza, aviona, topot konja i sl. Taj doživljaj je u svim opisima predstavljen u klaustrofobičnoj funkciji, kao bezizlaz koji samo što nije obuzeo i smrvio čitavo biće.
Psihički zvuk je samo subjektivni izraz tog bezizlaza, ali osim navedenog, on ne može ništa objektivno reći, a kamoli biti bilo kakav dokaz za postojanje nekakvog spoljnog izvora koji bi mogao da izazove čitavo dešavanje u masi, zvali ga mi "zvučni top" ili bilo kako drugačije. Zbog toga je i razumljivo zašto Prvo osnovno tužilaštvo nije imalo elemente konkludentne radnje za pokretanje bilo kakvog postupka. Štaviše, kad se bliže pogleda klaustrofobična funkcija, ona u suštini pre opisuje efekte izazvane stampedom (koji čak i ne mora imati spoljni uzrok) jer realno i nije u stanju ništa drugo da opisuje niti da shvati, a sve dalje od toga nužno završava u domenu spekulacije.
Foto: Foto: Printscreen
Ostali simptomi koji se pominju su u odnosu na to sekundarnog tipa, tj. oni su prirodna fiziološka ili anatomska reakcija na ono što je pokušaj sublimiranja u psihičkom zvuku. Poremećaj krvnog pritiska, momentalni pad šećera u krvi, aritmije, lupanje srca, otežano ili ubrzano disanje, padovi usled guranja i gaženja. Ali i tercijarnog tipa, kao što su zapušenje ušiju usled promene pritiska, zujanje u ušima, ponašanje pejsmejkera, glavobolja, vrtoglavica, mučnina i povraćanje, odsustvo apetita, prelomi, oderotine, krvarenje iz nosa, iznenadni nalet toplote ili pak suprotno, ledena hladnoća i umrtvljenost... Sve su to individualni slučajevi reakcija organizma na iznenadni, neočekivani i najbitnije, nepojmljivi stres koje se mogu javiti i u vreme i posle, uzmimo, jačeg zemljotresa.
Manipulacija i zamešateljstvo
Ono što je posebno bitno jeste da ni u jednom opisu nije zabeležena ozbiljnija perforacija bubnih opni, niti je na kamerama zabeležen ijedan učesnik demonstracija koji se drži za glavu i pokriva uši od tobože nesnosnog zvuka. To dodatno ukazuje da zvuk kao priroda u ovom slučaju nije bio input (činjenično sredstvo napada), nego tek autput (psihički odgovor u formi doživljaja), što je u situacijama ovakve uznemirenosti uvek lako pomešati. Na tome se ovde, reklo bi se, fenomenološki bazira svaka manipulacija i zamešateljstvo.
Ipak, ljudi iz relativne dubine mase sa ovim i sličnim simptomima, po (re)konstrukciji Višeg javnog tužilaštva, predstavljaju (psihičke) žrtve onih iz prvih redova, organizatora i realizatora protesta, i njihov su rezultat sa predumišljajem. Oni su brutalno žrtvovani upravo radi simptomatskog efekta i čine "meso" događaja u celosti, hranu afere koja po automatizmu radi u korist onih koji su kresnuli šibicu jer je, naime, potom bilo dovoljno samo progovoriti o tegobama. No, većina tih doživljaja je i dalje autentična jer pripada zakonu mase i isključivo u njemu stiče svoju objektivnost.
Sve deluje kao "fejk"
Zato je od neprocenjive važnosti bilo da pustimo jedino meni poznato neposredno svedočanstvo sa lica mesta, u trenutku kada se trauma odvijala, video devojke Sonje Martić koja je imala potrebu da se snimi i pokuša da artikuliše u čemu učestvuje, iako je daleko od simpatizera vlasti.
Ona svedoči da, uprkos tome što oseća da nešto nije kako treba, da jednim delom sve deluje kao "fejk", ta ponavljajuća stampeda u talasima istovremeno nose i nju samu bez ikakve šanse da ne participira u masi i njenim indukovanim efektima. Njen užas u pogledu koji i dalje izgleda kao da ne razume sasvim šta vidi ne može da se odglumi, dok je svaki vapaj za odupiranjem vuče nazad da bude samo nečija lutka na povocu. Šta ćete istinitije od toga?
Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa i o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima se omogućuje povećanje broja donora i obavljenih postupaka presađivanja tkiva i smanjenje liste čekanja za presađivanje tkiva, u cilju unapređenja zdravlja građana i kvaliteta zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse u ovoj oblasti.
U nekoliko izveštaja iz medija pročitao sam rečenicu koja jedino indoktriniranima ne zvuči komično, naime, da se 23. maja na skupu održanom na Trgu Slavija po proceni MUP okupilo 34.300 ljudi, a prema proceni "Arhiva javnih skupova" između 180.000 i 190.000 ljudi, tačka.
Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić je odlikovan je danas, 9.6.2026. godine, od strane predsednika Angole, Žoao Manuela Gonsalveša Lorensa, Ordenom Agostina Neta. Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić je odlikovan sedamnaest puta tokom svoja dva mandata predsednika Republike, od strane stranih državnika i verskih velikodostojnika.
Pre nego što iznesem činjenice o rezultatima istorijske petodnevne posete predsednika Vučića Kini, pružiću vam osnovne informacije o Kini, značajne iz ugla ovog teksta.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa i o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima se omogućuje povećanje broja donora i obavljenih postupaka presađivanja tkiva i smanjenje liste čekanja za presađivanje tkiva, u cilju unapređenja zdravlja građana i kvaliteta zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse u ovoj oblasti.
Lider Srpskih suverenista Vukša Dragović, ponovo se oglasio nakon što je policija sinoć došla na njegovu kućnu adresu, a povodom ovog događaja uputio je novu poruku na društvenim mrežama.
Iranske snage saopštile su da su sa šest bespilotnih letelica gađale američki radar protivvazdušne odbrane u helikopterskoj bazi Al Rifaa u Bahreinu, navodeći da je operacija izvedena kao odgovor na najnovije američke napade.
Emisija "Srbija zove Dominikanu" donela je zanimljive razgovore o dešavanjima u Exatlonu, a veliku pažnju privukla je bliskost Borisa Stanojevića i Ive Janković.
Plavi tim govorio je o situaciji u Crvenom timu, te su došli do zaključka da iako na prvi pogled njihova ekipa funkcioniše složno, i kod njih postoje nesuglasice koje i te kako dolaze do izražaja.
Ivana Ivanović napustila je Exatlon Srbija, a kako je sama istakla, ne žali ni za čim i srećna je što je bila deo najpopularnijeg sportskog rijalitija.
Svetski dan prevremeno rođene dece obeležava se danas, a glavni cilj je podizanje svesti o uticaju prevremenog porođaja i zalaganje za kvalitetnu negu za svako dete koje se rodi prerano.
Zlatibor je ponovo oborio rekord po posećenosti i za protekli praznik. Prema podacima Turističke organizacije, za jesenji raspust bilo je više od 50.000 gostiju dnevno. Čekalo se ne samo za komplet lepinju, vožnju gondolom, već i za ulaz u pećinu!
Policijska uprava sisačko-moslavačka, saopštila je da je 41-godišnja žena kažnjena novčanom kaznom od 2.000 evra nakon što je u alkoholisanom stanju udarila muškarca u ugostiteljskom objektu u blizini Siska, a potom vređala policijske službenike.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Smederevu, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom, uhapsili su Z. S. (63) iz Smedereva zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti.
Kako nezvanično saznajemo po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšen je 22-godišnji muškarac iz Prijepolja, kada je policija od njega oduzela torbu sa u kojoj se nalazilo oko 30 kilograma marihuane.
U Prištini je prijavljen težak slučaj nasilja u porodici u kojem se muškarac sumnjiči da je fizički napao bivšu suprugu, a potom njihovo troje maloletne dece ostavio na ulici.
Bivši britanski premijer Boris Džonson sam je tražio da mu doliju votku na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom 2017. godine, izjavila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Indijski poslanik Manorandžan Djan Samantara našao se u centru pažnje zbog viralnog snimka na kojem izgleda kao da ljubi muškarca pored sebe tokom izjave ministra za ribarstvo i razvoj stočarstva Gokulanande Malika o poplavama.
Evropa bi bila znatno bezbednija da NATO ne postoji, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, uporedivši Severnoatlantsku alijansu sa bolnim zubom koji iscrpljuje čitav organizam.
Pevačica Avril Lavinj postala je majka u 42. godini i na svet donela svoje prvo dete, devojčicu, a emotivnim fotografijama novorođenčeta koje je objavila na društvenim mrežama izazvala je veliku pažnju javnosti i pokrenula pitanja o identitetu svog partnera.
Glumac Slaviša Čurović kaže da je njegov lik prota Vasa Živković kojeg igra u seriji "Pupin" bio skroman čovek koji je prepoznavao mlade talentovane ljude i pomagao im da se školuju.
Veliki problemi sa Majkrosoftovim servisima izazvali su pravu pometnju među korisnicima širom sveta, a dok mnogi pokušavaju da pronađu način da obavljaju svakodnevne poslovne obaveze, društvene mreže preplavili su duhoviti komentari na račun ovog tehnološkog kolapsa.
Pevačica Katarina Živković javno je podržala Veljka Ražnatovića nakon što je bokser podigao buru na društvenim mrežama zbog kostima koji je njegov najmlađi sin Isaija nosio u vrtiću.
Iza jednog od najvećih hitova pokojnog Tošeta Proeskog, čuvene balade "Soba za tugu", krije se potresna životna priča čoveka koji je stihove napisao iza zatvorskih rešetaka, nakon što je počinio ubistvo.
Pevačice Marija Šerifović i Jovana Pajić danas su se pojavile na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", odakle su se uputile na zajedničko putovanje, a pred polazak su otkrile da ovog puta neće posetiti Bali, kao što su to ranije činile.
Ćerka pokojnog kralja narodne muzike Šabana Šaulića, pevačica Ilda Šaulić, nedavno se pojavila na koncertu Nikole Rokvića u društvu supruga Bojana Vučkovića i njihove ćerke, a mnogima je za oko zapao upravo njen izabranik, koji se retko pojavljuje u javnosti.
Nakon drame koja je usledila nakon porođaja bivše rijaliti učesnice Anite Stanojlović, kada je njena ćerka Aleksija prebačena na odeljenje intenzivne nege, Anita je sada objavila novu fotografiju sa naslednicom, te pokazala da je beba dobro.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.