Hororčina! Od studenata prave zombije - Evo kako funkcioniše plenumaška sekta! (FOTO/VIDEO)

Svedoci smo toga da plenumi funkcionišu kao sekte i da su političari na čelu sa Vladanom Đokićem i Danijelom Sinanijem, zombifikovali deo studenata kako bi ih iskoristili kao pešadiju koja se bori za lične interese. Umesto znanja i kritičkog mišljenja, mladi su podvrgnuti plenumaškoj indoktrinaciji. Postavlja se pitanje da li će pojedinac biti spreman da uradi sve što plenum kaže, pa čak i da ubije?

Plenumi su mladima isprali mozgove, pa se posle čudimo kada ta ista omladina strada po fakultetima. Umesto znanja i kritičkog mišljenja, nameće im se slepa poslušnost.

Ali ko je odgovran za ovu strašnu blokaderksu indoktrinaciju koja se sprovodi na fakultetima. Da li će zbog urušavanja naše omladine odgovarati političar Vladan Đokić koga blokaderi slave kao "papu", da li će odgovarati Danijel Sinani dekan Filozofskog fakulteta na kojem je život izgubila studentkinja Milica Živković, a kojoj niko od njih ne govori, kao da nije izgubljen jedan mladi život zbog njihove sulude indoktrinacije? Da li će odgovarati Dinko Gruhonjić koji se postavlja kao "guru" plenumašima dok širi svoje separatističke i blokaderske ideje kao i ostala propratna klika koja želi da otme vlast preko ulice. 

Da stvar bude strašnija mediji koji danonoćno šire bezočnu blokadersku propagandu sada predstavaljaju urušavanje identiteta omladine u jednu bezličnu masu pod imenom plenum kao nešto "pozitivno i poželjno".

Dokle ta indoktrinacija ide i koliko im je mozak ispran najbolje pokazuje skandalozno obraćanje plenumašice sa Filozofskog, tokom gostovanja na tajkunskoj televiziji u emisiji "Utisak nedelje": "Ja nemam ime i prezime, ja sam medij."

 

Psiholog Tatjana Subotić: Rizici kolektivnog identiteta i psihologije mase

Na ovu temu, za Informer je govorila Mr Tatjana Subotić, specijalista medicinske psihologije. Ona je istakla da je kolektivni identitet veoma važan i da može biti okidač za ponašanje mase, u ovom konkretnom slučaju blokadera.

Foto: printscreen

- Način na koji komuniciramo u javnom prostoru, da li je on verbalni ili neverbalni, direktno utiče na poverenje koje stičemo kod onih kojima se obraćamo, kao i na kredibilitet, koji tim svojim nastupom i govorom dobijamo. Anonimnost, odnosno kolektivni identitet, ukazuje s jedne strane, na potrebu za zaštitom, ali s druge strane on narušava jasnoću u toj komunikaciji i nije način da se neguje odgovornost u javnom diskursu. - rekla je Subotić.

Ona je istakla da je psihologija mase ima određene rizike koji nisu mali, obzirom da večinu čine mladi, odnosno razvojno osetljiva grupa koja traži neki smisao.

- Kada komunicirate, važno je da budete otvoreni, naravno da imate uvažavanje prema sagovornicima i onim publicima, ako tako možemo da je nazovemo kao i za spremnost za odgovornost. Kolektivni identitet može da bude i okidač za ponašanje mase. I to je ono što je u psihologiji se zove psihologija mase, ona ima određene rizike koji nisu mali i sada nekako možemo da kažemo da su adolescenti, pošto ovde govorimo o mladim osobama, oni su veoma jedna razvojno osetljiva grupa koja traži neki smisao, traži identitet i taj razvojni period je veoma vezan za potrebu da pripadamo nekoj grupi. Mladi žele da utiču na društvo, oni imaju pojačan osećaj za pravde, ali i tragaju za identitetom kroz različite akcije. - objašnjava Subotić.

Foto: informer

Naime, Tatjana Subotić je istakla da je prolazak kroz bunt mladih uobičajena razvojna faza, ali da opasnost može da bude instrumentalizacija energije mladih ljudi, da oni postanu simbol borbe koju mogu da vode neki drugi akteri.

- Prolazak kroz bunt mladih osoba je jedna, da kažem, normalna i uobičajena razvojna faza, kroz koju oni grade autonomiju, identitet, uče da uspostavljaju granice, ali opasnost može da bude instrumentalizacija te energije mladih ljudi, da oni postanu simbol borbe koju mogu da vode neki drugi akteri. S druge strane, društvo je veoma osetljivo na mladost, jer mladost je simbol vremena koje dolazi, simbol budućnosti, simbol nade, simbol realizacije potencijala i postizanja svega onoga što generacije pre toga nisu uspele.- kazala je Subotić.

Na pitanje koji su rizi kolektivnog identiteta i psihologije mase, Subotić odgovara da u grupama dolazi do potiskivanja sopstvenih stavova i da to dovodi do smanjenja kritičkog razmišljanja.

- Kada govorimo o rizicima kolektivnog identiteta i psihologiji mase, pre svega, u grupi dolazi do jednog gubitka individualnog mišljenja, odnosno potiskuju se sopstveni stavovi da bi mogli da pripadamo grupi. To dovodi do smanjenja kritičkog razmišljanja i poimanja stvari, sveta, ideja, vrednosti itd. Kolektivizacija takođe podstiče polarizacije i podele, povećava tenzije i smanjuje zapravo prostor za dijalog. I to je ono što je, da kažemo, loše i može da bude potencijalno opasno. Zato što svi oni koji su preko puta mene i ne misle kao ja, ne pripadaju grupi u kojoj sam ja, postaju drugi. Postaju i razvijamo sklonost da ih istovremeno i osuđujemo i ne razumemo i naravno da ih dehumanizujemo. - objašnjava Subotić i dodaje:

- U tom prostoru se otvara prostor za manipulaciju i za zloupotrebu, jer čak i kada nešto nije u interesu pripadnika određene grupe, grupa tako misli i grupa tako hoće i to je ono što ostavlja prostor, nažalost, i za neke loše stvari koje grupa može da da. Naravno, pozitivna identifikacija je pozitivna, a loša je ono što može da nas uvede u problem. - zaključuje ona.

Foto: Foto: ATA Images

Tatjana Subotić je naglasila da još jedan od problema kolektivnog identiteta jeste emocionalna zaraznost, u kojoj reakcije postaju intezivnije i manje promišljene.

- Još jedan od problema ovakvog, da kažem, kolektivnog identiteta je emocionalna zaraznost.Odnosno, reakcije postaju intenzivnije i manje promišljene zato što se i emocije, da kažem, dele. One se onda povećavaju i nekako amplifikuju, izraženije su.  Svaka grupa je to mogu da budu navijači, to mogu da budu oni koji navijaju za neki fudbalski klub. Oni, kada se osećaju kao grupa i kada pripadaju nekoj grupi, to im daje neku sigurnost. Ali ono što tu može da bude loše, to su ovi rizici o kojima smo pričali. - kazala je Subotić.

Brnabić: Napravili ste od njih sektu, zarad ličnih interesa! 

Ovim povodom oglasila se i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Ona je istakla da sada tek počinjemo da naslućujemo razmere zločina koji su političari Vladan Đokić, Danijel Sinani, Dinko Gruhonjić, Jovo Bakić i ostali, počinili prema generacijama koje su se zadesile na fakultetima 2025. godine. 

Foto: Informer

- Blokade fakulteta nisu pogodile samo jednu generaciju studenata već su ostavile posledice na više njih - tvrdi predsednica skupštine Ana Brnabić.

- Blokaderski pokret je uništio ne jednu generaciju, već nekoliko generacija. 

Brnabić navodi da podaci dolaze direktno sa Visokoškolskih ustanova i da pokazuju drastičan pad broja diplomiranih studenata. 

- Mi sada imamo 11500 studenata, koji nisu diplomirali - rekla je Brnabić.

Ona je istakla da je razlika u broju diplomiranih studenata između dve godine, drastična.

- Mi smo u 2025. godini imali 18894 diplomiranih studenata, 2024. godine kada nismo imali blokade, u Srbiji je diplomiralo 30388 studenata. To je zločin nad mladim ljudima. - rekla je Brnabić.

 Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, poručuje da posledice blokada neće osećati samo studenti danas, već i generacije koje dolaze.

Drid: Posledice manjeg broja diplomaca imaće efekte na državu, ekonomiju i demografiju

O ovoj temi za Informer je govorio Patrik Drid, dekan DIF-a u Novom Sadu, gostujući u našoj emisiji Info jutro.

Drid je istakao da su brojke sa kojima se danas susrećemo kada govorimo o diplomcima,zapravo očekivane nakon ovih strašnih blokada, čak se očekivao i manji broj studenata koji će da završi fakultet.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

On je rekao da posledica tih malih brojki nije samo što studenti nisu diplomirali na vreme, već što nismo dobili novi broj lekara, inženjera i svega ostalog:

-Ali to neće imati samo posledicu na to što oni nisu diplomirali na vreme, nego to što mi nismo dobili novi broj lekara, inženjera i svega ostalog, što su mnogi otišli u inostranstvo, što su mnogi prestali da studiraju i to će imati efekte i na državu i na ekonomiju i na demografiju, ne samo na univerzitet. - rekao je Drid

Drid je istakao da Univerzitet nije dat rektoru i dekanima u privatan posed a oni se ponašaju kao da je njihovo privatno vlasništvo.

- Mora da se zna da univerzitet nije dat rektoru i dekanima u privatan posed. Rektori i dekani nisu izabrani da otmu univerzitet od studenata, profesora i društva, već da upravljaju univerzitetom i da univerzitet radi. Međutim oni su ga oteli i dogodilo se ovo što se dogodilo. - rekao je Drid.

Na pitanje šta će biti sa brucošima i njihovim roditeljima, koliko su oni izgubili poverenje u obrazovne institucije, Drid odgovara:

- To je veliki problem, i ja smtram da to čak i nije veliki problem koliko je to što mi još imamo jedan broj profesora koji brucoše uče da su blokade normalne i uče ih da treba da ruše svoju državu. E to kako ćemo rešiti, to ne znam, jer to je najveći problem trenutno u visokom obrazovanju, zato što  određen broj profesora smatra da oni treba politički da se pozicioniraju, ostvare određene funkcije a zapravo zaboravili su zašto su na univerzitetu. U takvim uslovima je izuzetno teško da se privuče dovoljan broj studenata, a posebno da se da sigurnost studentima da će oni normalno studirati.- objašnjava on.

Drid: Rektor i pojedini dekani su narušili sve što je akademsko

- Rektor i pojedini dekani su normalno studiranje uspeli da promene na nesigurno, da mi više ne znamo da li će biti predavanja ili neće, jer oni koji upravljaju fakultetom su dužni da obezbede, da imamo predavanja, imamo ispite, akademski poredak i da štite to. Umesto toga oni su štitili blokadu kao upravljačku funkciju i na taj način su narušili sve što je akademsko - da štite akademske slobode, da štite autonomiju univerziteta, ali šteta, ustvari su uradili uzurpaciju univerziteta, to je najveće uzurpiranje univerziteta koje postoji u svetu. - kazao je on.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Na pitanje kakva je situacija na DIF-u u Novom Sadu, kada je u pitanju poštovanje i autoritet profesora, Drid odgovara:

- Situacija je normalizovana kod nas od 1. septembra, od kako smo se vratili na fakultete, mi smo 8. septembra obavilči razgovore sa studentima kada su oni definitivno prekinuli blokadu, sve normalno funkcioniše.Ono što mene plaši, ono čega se ja bojim, to je šta ćemo sa profesorima koji i dalje decu uče da treba da se blokira, koji i dalje decu uče da budu okrenuta protiv države, to je jedan veliki problem koji postoji na celom univerzitetu i ostalim univerzitetima. - rekao je Drid. 

BONUS VIDEO