Šokantan preokret na pregovorima u Abu Dabiju! Američki zvaničnici objavili dramatične detalje: Svi su strahovali samo od ovog

Sjedinjene Američke Države ne očekuju da će Rusija i Ukrajina postići mirovni sporazum tokom pregovora u Abu Dabiju 10. i 11. novembra, ali veruju da postoji realna mogućnost za značajan napredak ka okončanju rata.

Američki zvaničnici otkrili su da je cilj sastanaka da se utvrde preostale razlike između Moskve i Kijeva, pripremi teren za nove razgovore i otvori put ka pregovorima u kojima bi, pored tri države, učestvovale i vodeće evropske sile.

Kako prenose zapadni mediji, pozivajući se na američke zvaničnike upoznate sa pripremama sastanka, Vašington pokazuje oprezan optimizam, uprkos činjenici da Moskva i Kijev ostaju na suprotnim stranama kada je reč o teritorijama i posleratnim bezbednosnim garancijama.

Prema informacijama novinara Radija Slobodna Evropa Aleksa Raufoglua, američka administracija ne računa na potpisivanje konačnog sporazuma u Abu Dabiju. Umesto toga, pregovori bi trebalo da posluže za preciznije utvrđivanje stavova obe strane i pronalaženje mogućeg kompromisa.

Jedan američki zvaničnik ocenio je da postoji realna šansa za značajan napredak u približavanju stavova Moskve i Kijeva.

Vašington priprema nove sastanke sa Putinom i Zelenskim

Američku delegaciju predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet predsednika SAD Donalda Trampa.

Njih dvojica su tokom prethodne dve nedelje svakodnevno razgovarala sa ruskim i ukrajinskim zvaničnicima, a pojedinih dana održavano je i više telefonskih razgovora kako bi se pripremio novi pregovarački krug.

Prema pisanju Aksiosa, američka administracija smatra da bi rezultati sastanka u Abu Dabiju mogli da omoguće nove direktne razgovore sa Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim.

Vitkof i Kušner mogli bi, u zavisnosti od postignutog napretka, da otputuju u Moskvu i Kijev, gde bi sa dvojicom predsednika razmatrali pitanja koja njihove delegacije ne mogu samostalno da reše.

Predstavnici Vašingtona smatraju da bi naredni sastanci trebalo da pripreme političke odluke koje će na kraju morati da donesu Putin i Zelenski.

Reč je o prvim trilateralnim pregovorima uz američko posredovanje još od februara, kada je prethodna runda završena bez značajnijeg pomaka u rešavanju ključnih sporova.

Rusija traži ceo Donbas, Ukrajina neće da povuče vojsku

Najveća prepreka sporazumu ostaje teritorijalno pitanje.

Rusija insistira na tome da pod svoju kontrolu stavi čitav Donbas, uključujući delove Donjecke oblasti koje i dalje drže Oružane snage Ukrajine (OSU).

Kijev, međutim, odbija da povuče vojsku sa tih teritorija i kao osnovu za eventualno teritorijalno rešenje predlaže postojeću liniju fronta.

Američki zvaničnici tvrde da su obe strane u nezvaničnim razgovorima pokazale određenu spremnost na prilagođavanje svojih početnih pozicija, iako javno i dalje zastupaju ranije zahteve.

Vašington smatra da teritorijalni spor neće moći da bude konačno rešen bez istovremenog dogovora o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Zbog toga će pregovori biti podeljeni u dva pravca. Vojna radna grupa, koju predvodi američki general Aleksus Grinkevič, razmatraće nadzor eventualnog primirja i bezbednosne aranžmane, dok će politička grupa razgovarati o teritorijalnim zahtevima.

Amerikanci procenjuju da se dogovor o granicama može postići tek u završnoj fazi pregovora, kada budu usaglašeni ostali delovi budućeg sporazuma.

SAD traže od Rusije da prihvati bezbednosne garancije po uzoru na NATO

Jedno od najosetljivijih pitanja predstavlja američki predlog da Ukrajina dobije bezbednosne garancije slične onima koje članicama NATO-a pružaju članovi 4 i 5 Severnoatlantskog ugovora.

Član 4 predviđa konsultacije saveznika kada je ugrožena bezbednost neke članice, dok se član 5 odnosi na kolektivnu odbranu u slučaju oružanog napada.

Prema informacijama koje su američki zvaničnici izneli novinarima, Vašington je od Moskve zatražio da prihvati sporazum kojim bi Kijev dobio takav oblik zaštite.

To, međutim, ne bi automatski značilo članstvo Ukrajine u NATO-u.

Odluka o eventualnim američkim bezbednosnim obavezama zavisiće neposredno od predsednika Donalda Trampa.

Istovremeno, američka administracija smatra da evropske države treba da preuzmu najveći deo finansijskih troškova budućih bezbednosnih aranžmana.

Moskva se već dugo protivi ulasku Ukrajine u NATO i prisustvu zapadnih vojnih snaga na njenoj teritoriji, zbog čega upravo pitanje garancija predstavlja jednu od najvećih prepreka dogovoru.

Amerikanci žele Evropu za pregovaračkim stolom, Moskva se protivi

Vašington planira da sadašnji trilateralni format postepeno proširi na pregovore u kojima bi učestvovale Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, NATO, Evropska unija i Ukrajina.

Cilj je da se, pored završetka rata, usaglasi i budući sistem evropske bezbednosti.

Američki predstavnici žele da Moskvu uvere da Vašington deluje usaglašeno sa evropskim saveznicima i NATO-om, uprkos nesuglasicama oko pojedinih delova mirovnog plana.

Rusija, međutim, izražava ozbiljno nepoverenje prema evropskim državama, koje optužuje da su ranije sprečile sprovođenje dogovora iz Istanbula.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da Moskva insistira na trilateralnom formatu, u kojem Sjedinjene Američke Države posreduju između Rusije i Ukrajine.

Evropski predstavnici biće prisutni u Abu Dabiju, ali će razgovore sa američkom i ukrajinskom delegacijom voditi odvojeno od glavnih pregovora sa Rusijom.

Vašington ipak namerava da pokrene i poseban pregovarački pravac između Rusije i evropskih država, koji bi se bavio dugoročnim bezbednosnim odnosima, sprečavanjem novih sukoba i smanjivanjem vojnih tenzija.

Pojedine evropske države već su izrazile rezervu prema toj inicijativi, strahujući da bi pregovori o novoj bezbednosnoj arhitekturi mogli da otvore pitanje postojećeg položaja NATO-a u Evropi.

Američki zvaničnici tvrde da novi aranžman ne bi trebalo da oslabi Severnoatlantsku alijansu.

BONUS VIDEO