Dragan Bisenić: Poseta Fon der Lajen pravovremen potez!

Boravak predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Srbiji i obilazak radova na izgradnji gasnog interkonektora Srbija – Bugarska u blizini Niške Banje, ulazi u red politički pravovremenih poteza koji posle dužeg vremena na uverljiv način uvećava i jača kredibilitet Evropske unije u očima javnosti u Srbiji sa posustalim poverenjem u EU, ocenjuje u autorskom tekstu za Tanjug novinar Dragan Bisenić

"Istovremeno, Evropska komisija je povukla pravi potez kada je pokazala da priznaje i prihvata energetske probleme sa kojima se suočava Srbija, time što je dodelila 165 miliona evra budžetske pomoći za tu oblast'', navodi on.

Bisenić piše:

"Pojavljujući se na početku mandata nove Vlade Srbije, predsednica EK demonstrirala je svoju podršku i poverenje u evropski put Srbije, ali i uobličila vlastita očekivanja od nje koja se odnose na dalje usklađivanje sa energetskom politikom vrednostima EU. Novoj Vladi sigurno je prijalo da čuje da je ''Srbija jedna od najnaprednijih zemalja na putu ka EU''.

Uz taj podsticaj biće sigurno lakše da se primene mere vizne politike u skladu sa preporukama EU i sprečavanju masovnih ilegalnih ulazaka na teritoriju Evropske unije. Za razliku od haotičnog i pomalo paničnog reagovanja u suočavanju s pendemijom kovida pre dve godine, kada je Evropska unija na Balkanu zaostajala i za Kinom i Rusijom, ovoga puta podrška je bila ne samo finasijski impresivna, već i vidljiva, čime su potvrdeni dominantna uloga EU u regionu i prakticni izraz politike da ''Evropska unija nije potpuna bez Srbije''.

Na ovoj kratkoj turneji nije sve bila svečanost i svetkovina. Predsednica Evropske komisije stigla je iz Prištine. gde je najavila Kosovu pomoć od 75 miliona evra za rešavanje energetskih problema. Ona je takođe odobrila, ali samo načeno, odluku kosovske vlade o preregistraciji vozila se severa Kosova, a njih je oko 10 000, držeći se stava iz nedavnog dokumenta ''petorke'' da je to ''egitiman potez'', ali da vreme i metode njegove implementacije nije najsrećnije izabrano.

Ursula fon der Lajen je nastojala da pomiri obe težnje, formulišući to idejom o univerzalnom poštovanju prava, ali i zahtev da je potreban ''prelazni period'' kako bi ''tranzicija bila sveobuhvatna''. Američki odgovor bio je mnogo jasniji i direktniji, pošto je američki posrednik Gabrijel Eskobar određeno tražio 10 meseci odlaganja primene odluke i pošto je Aljbin Kurti ovo odbio, američka diplomatija je saopštila je da je ''razočarana i zabrinuta'' takvim stavom.

Dvoslojni, ali ovoga puta daleko jasniji i tačniji stav Evropska komisija je saopštila dan nakon posete Usrusle fon der Lajen Prištini. ''Iako je odluka korak u pravom smeru, ona nije uskladena sa sporazumima u dijalogu, koji su obavezujući za obe strane'', saopšteno je iz Evropske komisije.

Eksplicitnim odbacivanjem načina na koji vlada u Prištini pristupa ovom pitanju, jasno pokazuje da predsednica Evropske komisije nije bila zadovoljna onim što je čula tokom svog boravka.

Kosovska vlada stoji na ideji da represivnim potezima, ultimatumima, svršenim činom nekako ubrza proces legitimizacije kosovske nezavisnosti i iznudi rešenje povoljno za Prištinu, polazeći od opravdanog osećanja da vreme nije saveznik u nastojanju da se položaj Kosova efektuira u punu državnost i jasne strepnje da je prošao vrhunac kada je povodom Kosova mogla da se širi međunarodna saglasnost u koristi nezavisnosti Kosova.

Sada su svi procesi drugaciji i svakim danom se sužava prostor međunarodne podrške jednostranom i nasilnom promenom granica. Akcija Rusije u Ukrajini i odbijanje oko 140 svetskih država – članica UN da priznaju njene ciljeve, proglašenja nezavisnosti novih država i pripajanja Rusiji, direktno potkopavaju argumentaciju i oslonac Prištine za punu državnost.

Svakako, ne bi trebalo imati iluzija da te nove okolnosti nisu upravo na ovaj način registrovane u Beogradu i da one neće imati uticaja na buduće ponašanje Srbije u pregovorima. Iako se na prvi pogled čini da je zbog izolacije Rusije pozicija Srbija oslabljena, suštinski ona je ojačala onoliko, koliko su ojačali argumenti u prilog poštovanja principa ''teritorijalne celovistost''. A ojačali su značajno, recimo, čim je poslednjih meseci Amerika eksplicitno u više navrata stala iza njihovog poštovanja.

''Otpriznavanje'' omiljeni je sport novog – starog ministra spoljnih poslova Srbije, Ivice Dačića. Može da se pretpostavi da ce ono biti i dalje veoma visoko na listi njegovih prioroteta, ali da će ovoga puta uključivati i širu listu država sa daleko većim kapacitetima od onih čije je povlačenje priznanja obezbedio u prethodnom mandatu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučic, uostalom, u nekoliko navrata obelodanio je da u sefu drži još fascikli sa notama o povučenim priznanjima, te da je poslednju dobio tokom poslednje Generalne skupšštine UN.

Nova atmosfera u Ujedinjenim nacijama zajedno sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti čini, kako sada stvaru stoje, neprelaznu prepreku za dalja priznavanja Kosova i članstvo u UN. Jedini način na koji bi Kosovo moglo da postane član UN jeste da se Srbije direktnim iskazom odrekne svog suvereniteta, što bi ostalim državama bio znak da se to čini saglasno i dobrovoljno, pa bi i one mogle da povuku svoje rezerve prema kosovskom članstvu u UN, iako ni to samo po sebi ne bi moralo da se podrazumeva.

Jasno je da to Srbija ne može, niti želi da učini. To, naravno, shvataju i svi drugi koji su uključeni u ovo pitanje.

''Punoj kosovskoj državnosti'' gotovo niko se više ine nada, pa je koncept promenjen u priznanje ograničene ''državnosti'' u okvirima Evropske unije. Njen cilj je da Kosovo bude priznato od svih članica EU i da se na taj način kvalifikuje da postane članica Saveta Evrope i NATO. Otuda se pred Srbiju postavljaju kao uslovi varijante strategije ''ili Kosovo ili Evropska unija'' u relativno usaglašenom pristupu SAD i EU.

Ali, to nije jedini, ni opšti stav zapada. Britanski izaslanik za Balkan, Stjuart Pič, dan nakon posete predsednice EK Srbiji i Kosovu, zatražio je da se sprovedu postignuti dogovori pa i dogovor o Zajednici srpskih opština. Pre toga, primetio je, potrebno je da se ''promeni narativ i razbiju neke od mitova o Republici Srpskoj., kritikujući odluku Ustavnog suda Kosova kojom se odbija stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom jer ona ''u celini nije protiv Ustava Kosova''. Velika Britanija ima novog premijera koji dolazi iz finasijskog sektora, pa mu Kosovo sigurno nije bilo u centru interesovanja, ali taj primer sam po sebi, imajući u vidu da je reč o osobi indijskog porekla na čelu vlade nekadašnje imperije, demonstrira praksu protiv svake etničke isključivosti.

Pravilno zaključujuci da će presedani važiti kao pravilo, Aljbin Kurti po svaku cenu nastoji da obezbedi ili iznudi da Srbija bar na jednoj tački prihvati kosovsku državnost i njene simbole. Ukoliko bi to bila pukotina čak i od od jednog milimetra, bio bi to dovoljan prostor za kiseonik neophodan za održavanje ideje kosovske nezavisnosti. Ali, svi koji se u ovoj stvari pitaju rekli su da je pogrešan put kojim se krenulo. Ignorisati to upozorenje znači inicirati sukob koji bi bio direktno povezan sa onim što se dogada u Ukrajini i ne bi išao nikome u korist."