MOŽE LI NEUTRALNA SRBIJA DA BUDE MOST IZMEĐU RUSIJE I UKRAJINE? Dragan Bisenić o našoj zemlji u svetlu sukoba na istoku Evrope!
Podeli vest
Čini se svakodnevno da su uslovi za srpski spoljnopolitički manevar sve manje ugodni, a sve više je i onih koji veruju da prostora za očuvanje spoljnopolitičke neutralnosti praktično i nema, te da su sve mogućnosti iscrpljene, ocenjuje novinar Dragan Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug
Bisenić navodi da je suzavanje uslova u kojima Srbija treba da realizuje svoju politiku i pokušaj da se ona svede samo na jedan izbor ukazuju na neophodnost traženja modela kojim bi Srbija izašla iz binarnih jednačina "uvesti ili ne uvesti sankcije Rusiji" ili "prihvatiti ili ne prihvatiti Kosovu članstvo u UN".
Dok "Otvoreni Balkan" čeka na opipljiviju podršku, podrška "Evroprajdu" kao ideji "otvaranja društva" angažovala je entuzijazam većeg broja evropskih poslenika, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i zaključuje da je nesumnjivo da su "Otvoreni Balkan" i "otvoreno društvo" komplementarne ideje, ali i da sada postoji šansa da se do "otvorenog društva", stigne preko podrške "Otvorenom Balkanu"
05.09.2022
10:17
Bisenić piše:
"U izveštaju Evropske komisije i usvajanju rezolucije Evropskog parlamenta o prekidanju pregovora sa Srbijom, ukoliko ona ne uvede sankcije Rusiji, prevladao je grublji, gotovo preteći pristup, onakav kakav je svojevremeno patentirao Ričard Holbruk, da samo frontalna sila ili pretnja tom silom može da dovede do promena u ponašanju Srbije. Finale te politike bilo je i bombardovanje Srbije 1999. Ne mali broj je onih koji smatraju da upravo te detonacije danas ođekuju Kijevom. U to se uključilo uskraćivanje Srbiji da se snabdeva ruskom naftom, a zatim pretnje da će Evropska unija ponovo da uvede vize za Srbiju. Nema sumnje da su evropske nomenklature u ovom trenutku nezadovoljne i „Otvorenim Balkanom" koji nisu pomenule ni u jednom kontekstu.
Upravo ovakvo sužavanje uslova u kojima Srbija treba da realizuje svoju spoljnu politiku i pokušaji da se ona svede samo na jedan izbor, ukazuju na neophodnost traženja modela kojim bi Srbija izašla iz binarnih jednačina „uvesti ili ne uvesti sankcije Rusiji" ili „prihvatiti ili ne prihvatiti Kosovu članstvo u UN".
Okolnosti u kojima se ova pitanja postavljaju menjaju se gotovo svakodnevno, što od Srbije zahteva da se prilagodi i krene u susret toj mobilnosti. Ima više načina na koje to može da se učini, ali najvažnije je da se time uklanjaju slabosti zakovane i statične pozicije, a u prvom redu potpunu izloženost i nezaštićenost pred naletom moćnijih i dominatnijih sila koje raspolažu sredstvima pritiska i koje mogu da slome tu poziciju.
Izmenama u evropskoj i globalnoj politici, neutralnost Srbije ostala je bez važnog zaklona i spoljnopolitičke zaštite. Zemlja poput Srbije, teško može sama da očuva pozicije neutralnosti, ukoliko u tome nema oslonac u stavovima grupe drugih ili moćnih država. Recimo, usput, da neutralnost nije nikada bila omiljena pozicija koju su velike sile želele od drugih, a posebno manjih država.
Početak ukrajinskog sukoba doveo je do „smrti neutralnosti" u Evropi. Švedska, Finska, Švajcarska i Austrija u različitim formama napustile su ovaj spoljnopolitički aksiom, pa se činilo da je s neutralnošću okončano jednom za svagda.
Ali razvoj ukrajinske krize ukazao je sasvim neočekivano na reinkarnaciju neutralnosti na drugom kraju svetu. Upadljivo je da bliskoistočne zemlje sve aktivnije nastoje da se uključe u diplomatski proces, nudeći svoje mogućnosti posredovanja Moskvi i Kijevu, zadržavajući svoju neutralnost i pragmatizam.
Danas, region Bliskog istoka u celini, a posebno pojedine države, imaju jedinstvenu priliku da postanu neutralna platforma za dijalog za sastanke različitih sukobljenih strana i da se angažuju u pripremi različitih ekspertskih inicijativa.
Imajući u vidu da evropske zemlje sa nekada neutralnim statusom više nisu neutralne (Austrija, Švajcarska, Švedska, Finska), raste potražnja za istinski neutralnim zemljama koje mogu kreirati nove regionalne platforme, uzimajući u obzir nijanse određenog sukoba. Tako, kao rezultat, može ispasti neka analogija pokreta nesvrstanih i neutralnih zemalja, koji ima svoj glas. Ovo takođe može postati faktor koji može da ujedini sam region.
Stiče se utisak da su one mnogo više zainteresovane da se sukob reši što pre, ili bar da se ne razvlači, za razliku od svojih zapadnih kolega, među kojima se ističe samo francuski predsednik Emanuel Makron, koji za sada jedini uporno pokušava da deluje kao posrednik.
Od samog početka eskalacije sukoba u Ukrajini, od februara 2022. godine, svoje usluge posredovanja nudi niz bliskoistočnih zemalja - Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Turska, Saudijska Arabija, Katar, Egipat i druge. Arapska liga takođe je ponudila svoje posredovanje.
Važnost ovog talasa priznaje se u samoj Moskvi. Mirovni proces kao i mnogim drugim prilikama, neće biti rezultat delovanja samo jedne zemlje ili velikih država. I druge zemlje se u tome nešto pitaju.
Ono što može da bude zanimljivo i važno za Srbiju, jeste da se po prvi put zaista otvara mogućnost da se i ona pojavi kao činilac u traženju mira i da istovremeno u tome dobije podršku za svoju poziciju. Istina, ne bi to bile evropske države, ali njihov značaj i političku težinu u ovom trenutku teško da bi neko mogao da ospori. Time bi pokazala da može da bude kreativan i koristan činilac u okončanju sukoba čija se cena uvećava svakim danom u svakom smislu.
Bilo je u prošlosti mnogo ideja kako bi Srbija mogla da bude „most" od Rusije ka nekome, Evropi, NATO ili nekom drugom, ali to je sve bilo neumesno, koliko i nepotrebno, zbog toga što Rusiji u tom trenutku nisu bili potrebni nikakvi „mostovi" ili „posrednici".
Sada je situacija drugačija. Ukoliko bi Moskva pristala na to, Srbija bi mogla da se pojavi u grupi zemalja koja aktivno tragaju za mirovnim rešenjem.
Srbija za to u ovom trenutku ispunjava nekoliko uslova. Ona je postojbina „kosovskog presedana" na kome je nastao „ukrajinski slučaj", pa ima moralno pravo da se pojavi u procesu u koji je na ovaj način već uključena od početka krize 2014. godine. Srbija je jedina evropska zemlja koja Moskvi nije uvela sankcije i više puta je potvrđeno da Rusija iskazuje poštovanje prema tom stavu, pa bi razložno moglo da se očekuje da će Moskva saslušati Srbiju, ako ništa drugo.
Kako kaže direktor Instituta zajednice nezavisnih država Vladimir Žarihin, Moskva mora da ima razumevanja za glasanje Srbije u UN. Beograd se nije priključio sankcijama, iako mu nije lako. Ali u isto vreme, ne može da glasa protiv rezolucije koja ne priznaje otcepljenje dela zemlje, čak ni putem referenduma, a da ima pitanje Kosova i složene odnose s njim, objašnjava Žarihin.
On ima i mišljenje o ponašanju Rusije. „Poslednjih godina sve vreme navodimo primer secesije Kosova kao presedan na osnovu kojeg delujemo sa Donbasom. A ovo, inače, Srbe značajno nervira. Ispada da mi, takoreći, indirektno priznajemo „kosovski presedan" kao legalan. Tako se ispostavlja - nema ništa lično. Ovde govorimo o odbijanju da se prizna odvajanje jednog dela zemlje od njenog osnivanja", naglašava Žarihin.
Na kraju, ali to nije najmanje važno, Srbija je u bliskom diplomatskom kontaktu sa svim bliskoistočnom državama i Turskom koje se sada pojavljuju kao nosioci mirovnih inicijativa. Predstavnici svih ovih država bili su u Bogradu poslednjih nedelja ili nešto ranije.
Egipatski predsednik Sisi bio je tri dana u avgustu; turski predsednik Erdogan koji je osovina svih dosadašnjih pregovora i diplomatskih uspeha, odmah posle toga; saudijski ministar spoljnih poslova Fejsal bin Ferhan al Saud koja je posredovala u razmeni zarobljenika Rusije i Ukrajine bio je u Beogradu 5. oktobra; zamenik iranskog ministra spoljnih poslova i glavni pregovarač o iranskom nuklearnom programu u Beču, Ali Bageri Kani, posetio je Beggrad 6. oktobra, a četiri dana kasnije, vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mohamed bin Zajed, boravio je u Beogradu na putu ka Moskvi, gde je najavljeno da će razgovarati o rešenju sukoba u Ukrajini.
Sigurno je da među ovim zemljama ima mesta za Srbiju i da bi njena uloga bila prihvaćena s dobrodošlicom i razumevanjem.
Nemamo razloga da verujemo da Evropi nije stalo do mira i do traganja za mirom. Srbija ima slobodne ruke da učestvuje u njemu. Evropska komisija i Evropski parlament dobili bi tada priliku da iz drugog ugla vide i ocene ulogu Srbije, ugla koji je možda trajniji i značajniji za dugoročnu budućnost Evrope i mira u Evropi, nego što je pitanje jednog izveštaja."
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp namerava da „dovede Rusiju i Ukrajinu za pregovarački sto“ prvog dana svog mandata, saopštila je sekretarka za štampu republikanskog štaba Kerolajn Livit, prenosi AP.
Tim Donalda Trampa, koji je proglasio pobedu na američkim predsedničkim izborima, predložio je zamrzavanje sukoba u Ukrajini i nove isporuke oružja u zamenu za obećanje Kijeva da se privremeno neće pridružiti NATO-u, piše Volstrit džurnal, pozivajući se na sopstvene izvore.
Dok "Otvoreni Balkan" čeka na opipljiviju podršku, podrška "Evroprajdu" kao ideji "otvaranja društva" angažovala je entuzijazam većeg broja evropskih poslenika, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i zaključuje da je nesumnjivo da su "Otvoreni Balkan" i "otvoreno društvo" komplementarne ideje, ali i da sada postoji šansa da se do "otvorenog društva", stigne preko podrške "Otvorenom Balkanu"
Sudija savezna države Njujork doneo je danas odluku da pauzira postupak protiv novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, u kome je već doneta presuda, po optužbama za tajno isplaćen novac porno zvezdi Stormi Danijels.
Poljski predsednik Anžej Duda odbio je da bude na zajedničkoj fotografiji s drugim liderima na klimatskom samitu COP29 u Bakuu jer, kako nezvanično saznaje poljska novinska agencija PAP, nije želeo da se nađe na zajedničkoj fotografiji s beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom.
O geopolotičkoj situaciji u svetu i odnosima između NATO i Evrope, govorili su gosti emisije Rat uživo, general Vinko Pandurević i Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost
Svet se menja nako inauguracije novoiyabranog predsednika SAD Donalda Trampa i kako to utiče na Rusiju i Evropu, komentarisali su gosti Otvorenog studija, prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije i Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalni strategiju.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su Kapetan Vasiljković iz fondacije "Kapetan Dragan i bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Milorad Munikravić. Oni su govorili o pobuni te jedinice 2001. godine, ali i generalno o njenom nastanku i načinu funkcionisanja.
Danas u 15 časova, Informer TV donosi vam novu epizodu emisije Info dan sa Stanislavom Stanišićem, gde ćemo se baviti jednom od najvažnijih tema na globalnoj političkoj sceni - "Trampov plan za Ukrajinu".
Gost Info jutra bio je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj koji je govorio o tome što opozicija nastavlja zloupotrebu zloupotrebu velikih tragedija kako bi došla na vlast
U Valjevu, u naselju Sedlari, dogodila se krađa i to nakon što je vozač automobila sipao gorivo za 5.000 dinara, a onda seo u svoj automobil i pobegao u nepoznatom pravcu.
Alija Balijagić, koji je osumnjičen da je 25. oktobra ubio Milenku i Jovana Madžgalja, prema poslednjim informacijama viđen je u selu Obarde na teritoriji Pljevalja u Crnoj Gori.
Pripadnici Uprave saobraćajne policije u Sjenici isključili su iz saobraćaja vozača "škode", mladića starog 23 godine, koji je upravljao vozilom sa čak 4,95 promila alkohola u organizmu.
Po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, policija je uhapsila državljanina Moldavije A.B. (25) zbog sumnje da je izvršio krivično delo "nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi".
Sve više devojčica u Srbiji između sedam i 12 godina prati TikTok trend "bjuti rutine" snimajući se kako se mackaju i šminkaju kozmetičkim proizvodima za odrasle, a onda zbog toga neke od njih završe kod pedijatra sa konjuktivitisom i opekotinama po licu!
Na Informerovom instagram profilu sproveli smo anketu gde smo pitali naše pratioce da li bi podržali ograničenje rada društvene mreže Tik-Tok?! Rezultati su nas oduševili!
Troje pacijenata povređenih u teškoj nesreći koja se dogodila 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje je u kritičnom stanju. Danas su stigle lepe vesti, da su dva pacijenta došla svesti, ali da im je stanje još uvek kritično.
Na današnji dan, 12. novembra Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog kralja Stefana Uroša II Milutina Nemanjića. Za ovog sveca vezuje se veliki broj legendi, ali i istorijskih činjenica zbog kojih je savremenim istoričarima postao jedan od najzanimljivijih ličnosti dinastije Nemanjić.
Dom zdravlja „Voždovac“ obeležava Svetski dan dijabetesa 14. novembra 2024. Ovaj dan nosi poseban javnozdravstveni značaj, sa ciljem objedinjavanja i isticanja kontinuiranih preventivnih napora kojima se teži ka uspostavljanju populacione kontrole nad faktorima rizika za razvoj šećerne bolesti.
Odigrano je čak sedam utakmica u prvom danu 9. kola Evrolige, pa je tabela doživela velike promene! Start duplog kola trijumfalno su okončali Crvena zvezda, Real Madrid, Panatinaikos, Alba, Fenerbahče, Olimpijakos i Efes, dok su poraze upisali Bajern, Monako, Armani, Makabi, Virtus, Baskonija i Asvel.
Statistika govori više od hiljadu reči! Srpski reprezentativac Aleksandar Mitrović (30) definitivno je jedan od najboljih fudbalera u šampionatu Saudijske Arabije, a tu činjenicu potvrđuju više nego impresivni rezultati!
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će kongresmen iz Floride Majk Volc biti njegov savetnik za nacionalnu bezbednost u novoj administraciji.
Tajvan je možda bez previše buke postao jedan od najvažnijih pomagača ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Bivši zvaničnik Pentagona Toni Hu kaže da je Tajvan donirao svoje viškove raketnih bacača HAVK ukrajinskom vazduhoplovstvu.
Najmanje 15 osoba je poginulo, a 14 je povređeno tokom incidenta u ekvadorskom zatvoru Litoral u Gvajakilu, saopštila je danas zatvorska agencija SNAI.
Američki državni sekretar Entoni Blinken otputovao je u Brisel u pokušaju da osnaži vojnu pomoć za Ukrajinu tokom poslednjih dana predsedničkog mandata Džozefa Bajdena.
Glumac Bojan Krivokapić oduševio je publiku ulogom kriminalca Zvezdana Jovanovića u seriji "Sablja", a malo ko zna da potiče iz glumačke porodice i da mu je otac poznati glumac.
Miona Marković kaže da joj njen otac, poznati istoričar Predrag Marković, zamera to što se u svakoj seriji u kojoj glumi ljubi na isti način i savetuje je da mora da poradi na tome.
Tvorac Netfliksove južnokorejske hit serije “Squid Game”, Hvang Dong-hjuk rekao je za BBC da je izgubio devet zuba zbog stresa tokom snimanja prve sezone, ali se ipak vratio da snimi drugu.
Nema svečanog ručka bez slasnih i bogatih sarmi pripremanih strpljivo i uz puno ljubavi, a posebno je to slučaj kada je reč o obeležavanju porodične slave
Varanje nije uvek rezultat loše veze. Zapravo, većina ljudi koji varaju govore da vole svog partnera, da im je privlačan, da cene svoju vezu i da ne žele da upropaste život koji su stvorili s partnerom.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.