MOŽE LI NEUTRALNA SRBIJA DA BUDE MOST IZMEĐU RUSIJE I UKRAJINE? Dragan Bisenić o našoj zemlji u svetlu sukoba na istoku Evrope!
Podeli vest
Čini se svakodnevno da su uslovi za srpski spoljnopolitički manevar sve manje ugodni, a sve više je i onih koji veruju da prostora za očuvanje spoljnopolitičke neutralnosti praktično i nema, te da su sve mogućnosti iscrpljene, ocenjuje novinar Dragan Bisenić u autorskom tekstu za Tanjug
Bisenić navodi da je suzavanje uslova u kojima Srbija treba da realizuje svoju politiku i pokušaj da se ona svede samo na jedan izbor ukazuju na neophodnost traženja modela kojim bi Srbija izašla iz binarnih jednačina "uvesti ili ne uvesti sankcije Rusiji" ili "prihvatiti ili ne prihvatiti Kosovu članstvo u UN".
Dok "Otvoreni Balkan" čeka na opipljiviju podršku, podrška "Evroprajdu" kao ideji "otvaranja društva" angažovala je entuzijazam većeg broja evropskih poslenika, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i zaključuje da je nesumnjivo da su "Otvoreni Balkan" i "otvoreno društvo" komplementarne ideje, ali i da sada postoji šansa da se do "otvorenog društva", stigne preko podrške "Otvorenom Balkanu"
05.09.2022
10:17
Bisenić piše:
"U izveštaju Evropske komisije i usvajanju rezolucije Evropskog parlamenta o prekidanju pregovora sa Srbijom, ukoliko ona ne uvede sankcije Rusiji, prevladao je grublji, gotovo preteći pristup, onakav kakav je svojevremeno patentirao Ričard Holbruk, da samo frontalna sila ili pretnja tom silom može da dovede do promena u ponašanju Srbije. Finale te politike bilo je i bombardovanje Srbije 1999. Ne mali broj je onih koji smatraju da upravo te detonacije danas ođekuju Kijevom. U to se uključilo uskraćivanje Srbiji da se snabdeva ruskom naftom, a zatim pretnje da će Evropska unija ponovo da uvede vize za Srbiju. Nema sumnje da su evropske nomenklature u ovom trenutku nezadovoljne i „Otvorenim Balkanom" koji nisu pomenule ni u jednom kontekstu.
Upravo ovakvo sužavanje uslova u kojima Srbija treba da realizuje svoju spoljnu politiku i pokušaji da se ona svede samo na jedan izbor, ukazuju na neophodnost traženja modela kojim bi Srbija izašla iz binarnih jednačina „uvesti ili ne uvesti sankcije Rusiji" ili „prihvatiti ili ne prihvatiti Kosovu članstvo u UN".
Okolnosti u kojima se ova pitanja postavljaju menjaju se gotovo svakodnevno, što od Srbije zahteva da se prilagodi i krene u susret toj mobilnosti. Ima više načina na koje to može da se učini, ali najvažnije je da se time uklanjaju slabosti zakovane i statične pozicije, a u prvom redu potpunu izloženost i nezaštićenost pred naletom moćnijih i dominatnijih sila koje raspolažu sredstvima pritiska i koje mogu da slome tu poziciju.
Izmenama u evropskoj i globalnoj politici, neutralnost Srbije ostala je bez važnog zaklona i spoljnopolitičke zaštite. Zemlja poput Srbije, teško može sama da očuva pozicije neutralnosti, ukoliko u tome nema oslonac u stavovima grupe drugih ili moćnih država. Recimo, usput, da neutralnost nije nikada bila omiljena pozicija koju su velike sile želele od drugih, a posebno manjih država.
Početak ukrajinskog sukoba doveo je do „smrti neutralnosti" u Evropi. Švedska, Finska, Švajcarska i Austrija u različitim formama napustile su ovaj spoljnopolitički aksiom, pa se činilo da je s neutralnošću okončano jednom za svagda.
Ali razvoj ukrajinske krize ukazao je sasvim neočekivano na reinkarnaciju neutralnosti na drugom kraju svetu. Upadljivo je da bliskoistočne zemlje sve aktivnije nastoje da se uključe u diplomatski proces, nudeći svoje mogućnosti posredovanja Moskvi i Kijevu, zadržavajući svoju neutralnost i pragmatizam.
Danas, region Bliskog istoka u celini, a posebno pojedine države, imaju jedinstvenu priliku da postanu neutralna platforma za dijalog za sastanke različitih sukobljenih strana i da se angažuju u pripremi različitih ekspertskih inicijativa.
Imajući u vidu da evropske zemlje sa nekada neutralnim statusom više nisu neutralne (Austrija, Švajcarska, Švedska, Finska), raste potražnja za istinski neutralnim zemljama koje mogu kreirati nove regionalne platforme, uzimajući u obzir nijanse određenog sukoba. Tako, kao rezultat, može ispasti neka analogija pokreta nesvrstanih i neutralnih zemalja, koji ima svoj glas. Ovo takođe može postati faktor koji može da ujedini sam region.
Stiče se utisak da su one mnogo više zainteresovane da se sukob reši što pre, ili bar da se ne razvlači, za razliku od svojih zapadnih kolega, među kojima se ističe samo francuski predsednik Emanuel Makron, koji za sada jedini uporno pokušava da deluje kao posrednik.
Od samog početka eskalacije sukoba u Ukrajini, od februara 2022. godine, svoje usluge posredovanja nudi niz bliskoistočnih zemalja - Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Turska, Saudijska Arabija, Katar, Egipat i druge. Arapska liga takođe je ponudila svoje posredovanje.
Važnost ovog talasa priznaje se u samoj Moskvi. Mirovni proces kao i mnogim drugim prilikama, neće biti rezultat delovanja samo jedne zemlje ili velikih država. I druge zemlje se u tome nešto pitaju.
Ono što može da bude zanimljivo i važno za Srbiju, jeste da se po prvi put zaista otvara mogućnost da se i ona pojavi kao činilac u traženju mira i da istovremeno u tome dobije podršku za svoju poziciju. Istina, ne bi to bile evropske države, ali njihov značaj i političku težinu u ovom trenutku teško da bi neko mogao da ospori. Time bi pokazala da može da bude kreativan i koristan činilac u okončanju sukoba čija se cena uvećava svakim danom u svakom smislu.
Bilo je u prošlosti mnogo ideja kako bi Srbija mogla da bude „most" od Rusije ka nekome, Evropi, NATO ili nekom drugom, ali to je sve bilo neumesno, koliko i nepotrebno, zbog toga što Rusiji u tom trenutku nisu bili potrebni nikakvi „mostovi" ili „posrednici".
Sada je situacija drugačija. Ukoliko bi Moskva pristala na to, Srbija bi mogla da se pojavi u grupi zemalja koja aktivno tragaju za mirovnim rešenjem.
Srbija za to u ovom trenutku ispunjava nekoliko uslova. Ona je postojbina „kosovskog presedana" na kome je nastao „ukrajinski slučaj", pa ima moralno pravo da se pojavi u procesu u koji je na ovaj način već uključena od početka krize 2014. godine. Srbija je jedina evropska zemlja koja Moskvi nije uvela sankcije i više puta je potvrđeno da Rusija iskazuje poštovanje prema tom stavu, pa bi razložno moglo da se očekuje da će Moskva saslušati Srbiju, ako ništa drugo.
Kako kaže direktor Instituta zajednice nezavisnih država Vladimir Žarihin, Moskva mora da ima razumevanja za glasanje Srbije u UN. Beograd se nije priključio sankcijama, iako mu nije lako. Ali u isto vreme, ne može da glasa protiv rezolucije koja ne priznaje otcepljenje dela zemlje, čak ni putem referenduma, a da ima pitanje Kosova i složene odnose s njim, objašnjava Žarihin.
On ima i mišljenje o ponašanju Rusije. „Poslednjih godina sve vreme navodimo primer secesije Kosova kao presedan na osnovu kojeg delujemo sa Donbasom. A ovo, inače, Srbe značajno nervira. Ispada da mi, takoreći, indirektno priznajemo „kosovski presedan" kao legalan. Tako se ispostavlja - nema ništa lično. Ovde govorimo o odbijanju da se prizna odvajanje jednog dela zemlje od njenog osnivanja", naglašava Žarihin.
Na kraju, ali to nije najmanje važno, Srbija je u bliskom diplomatskom kontaktu sa svim bliskoistočnom državama i Turskom koje se sada pojavljuju kao nosioci mirovnih inicijativa. Predstavnici svih ovih država bili su u Bogradu poslednjih nedelja ili nešto ranije.
Egipatski predsednik Sisi bio je tri dana u avgustu; turski predsednik Erdogan koji je osovina svih dosadašnjih pregovora i diplomatskih uspeha, odmah posle toga; saudijski ministar spoljnih poslova Fejsal bin Ferhan al Saud koja je posredovala u razmeni zarobljenika Rusije i Ukrajine bio je u Beogradu 5. oktobra; zamenik iranskog ministra spoljnih poslova i glavni pregovarač o iranskom nuklearnom programu u Beču, Ali Bageri Kani, posetio je Beggrad 6. oktobra, a četiri dana kasnije, vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mohamed bin Zajed, boravio je u Beogradu na putu ka Moskvi, gde je najavljeno da će razgovarati o rešenju sukoba u Ukrajini.
Sigurno je da među ovim zemljama ima mesta za Srbiju i da bi njena uloga bila prihvaćena s dobrodošlicom i razumevanjem.
Nemamo razloga da verujemo da Evropi nije stalo do mira i do traganja za mirom. Srbija ima slobodne ruke da učestvuje u njemu. Evropska komisija i Evropski parlament dobili bi tada priliku da iz drugog ugla vide i ocene ulogu Srbije, ugla koji je možda trajniji i značajniji za dugoročnu budućnost Evrope i mira u Evropi, nego što je pitanje jednog izveštaja."
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Novi američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin, posle kratkih pregovora, mogli bi da se dogovore oko rešavanja pitanja Ukrajine, izjavio je za RIA Novosti poslanik nemačkog Bundestaga i član Odbora za pitanja EU Rajner Rotfus.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp namerava da „dovede Rusiju i Ukrajinu za pregovarački sto“ prvog dana svog mandata, saopštila je sekretarka za štampu republikanskog štaba Kerolajn Livit, prenosi AP.
Dok "Otvoreni Balkan" čeka na opipljiviju podršku, podrška "Evroprajdu" kao ideji "otvaranja društva" angažovala je entuzijazam većeg broja evropskih poslenika, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i zaključuje da je nesumnjivo da su "Otvoreni Balkan" i "otvoreno društvo" komplementarne ideje, ali i da sada postoji šansa da se do "otvorenog društva", stigne preko podrške "Otvorenom Balkanu"
Ruska vojska ubrzala je proboj u zoni Specijalne vojne operacije i bukvalno je samlela najbolje delove ukrajinskih jedinica u zoni grupe "Sever", rekao je ruski ministar odbrane Andrej Belousov.
Balistička raketa srednjeg dometa testirana je 21. novembra i dobila naziv "Orešnik" (orah), izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju naciji.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova, bio je gost Info jutra u kome je govorio o neverovatnim rezultatima Srbije, ali i o najaktuelnijim temama u Srbiji!
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je prof. dr Miloš Laban koji je govorio o strašnoj tragediji koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu na Glavnoj železničkoj stanici prilikom koje je poginulo 15 osoba, a teško povređeno dvoje.
Huliganska rulja koja pripada opoziciji brutalno je napala novinarke Informera Lidiju Makragić i Branku Lazić, a tim povodom gostujući na Informer televiziji govorili su teolog Miloš Stojković i lider Srpske desnice Miša Vacić.
Ibro Ibrahimović, član predsedništva SPS i Marko Lakić, novinar Politike, u Info jutru govorili su o tome, kada su u pitanju jučerašnja hapšenja, da li Tužilaštvo reaguje prema zakonu ili političkim pritiscima.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Sezona slava je uveliko počela, a običaji nalažu da se u goste ne ide praznih ruku. Kad krenete u kupovinu poklona za domaćine kod kojih idete na slavu, ne zaboravite da postoje stvari za koje se veruje da ne bi trebalo da ih poklanjate.
Naši najstariji sugrađani ponovo su se našli na meti prevaranata, a ovog puta u pitanju je prevara tokom kućne prezentacije u kojoj im prodaju besmislene proizvode za paprene iznose novca.
Na društvenim mrežama pojavila se polemika oko toga da li je u redu da se trenekrka oblači u svim prilikama: bilo svečanim ili svakodnevnim. Odgovori ljudi bili su različiti, a neki su duhovitošću oduševili sve koji su ih pročitali.
Alija Balijagić uhapšen je nakon 27 dana potrage u selu Pribojska Goleša kod Prijepolja, a pojedincima nisu dovoljne ni fotografije ni snimci koje je MUP objavio, su već počeli sa stvaranjem teorija zavera i širenjem laži i panike u javnosti, kako je sve zavera policije i da uhapšeno lice zapravo nije Balijagić.
Protiv policijskog službenika Bojana R. (41) pokrenuta je istraga zbog sumnje da je 20. novembra ove godine neovlašćeno nosio vatreno oružje i to pištolj marke „Crvena zastava“, model M 83/92, kalibra magnum 357.
Vladimir Petković (23) iz okoline Šapca, poginuo je juče zajedno sa ocem Miletom Petkovićem (63) kada su se kombijem sudarili sa automobilom marke BMW i kamionom.
Duško Šarić (46), mlađi brat Darka Šarića (54) otkrio je pred današnje suđenje u Specijalnom sudu da je imao tešku operaciju srca, koja je trajala pet sati.
Selektor Srbije Dragan Stojković Piksi jasno je naznačio da će mečevi protiv Austrije biti izuzetno teški za našu selekciju u borbi za opstanak u A diviziji Lige nacija.
Košarkaši Partizana ostvarili su najvažniju pobedu ove sezone, srušili su Crvenu zvezdu pred njenim navijačima i mnogi veruju da će upravo taj trijumf biti prekretnica sezone za ekipu Željka Obradovića!
Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da poseti Mađarsku, dok su mnoge druge evropske zemlje saopštile da bi ga uhapsile ako se pojavi na njihovoj teritoriji, nakon što je Međunarodni krivični sud (ICC) izdao protiv njega poternicu.
Američki senator Lindzi Grejm pozvao je Vašington da uvede sankcije Međunarodnom krivičnom sudu (MKŠ) zbog izdavanja naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta.
Rusija je poslala automatsko upozorenje Sjedinjenim Američkim Državama o lansiranju "orešnika" 30 minuta ranije, jer se radi o raketi balističkog tipa, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na brifingu.
Novi film "Babygirl", erotski triler sa Nikol Kidman, izazvao je pravi skandal, posebno jer će biti prikazan baš tokom prazničnog perioda. Mnogi pitaju: "Zašto baš sada, na Božić?"
Scena seksa, za koju niko nije mogao pretpostaviti da postoji, prikazuje film "Hari Poter i vatreni pehar" u potpuno drugačijem svetlu. U sceni koja je izbačena iz finalne verzije filma pojavljuje se i poznati srpski glumac Peđa Bjelac.
Paf Dedi optužen je od strane glumca, koji tvrdi da je tokom audicije za reperov muzički video bio žrtva brutalnih silovanja, koja su uključivala i orgije sa telohraniteljem.
Pam Bondi je Trampov nov izbor za tužiteljku na Floridi. Ljudi koji prate njenu karijeru primetili su neke promene kod nje, uključujući značajan gubitak kilograma.
Milano je svetski poznat po luksuznim prodavnicama i vrhunskim restoranima, ali i po bogatom kulturnom nasleđu. To ga čini idealnom destinacijom za doček Nove godine.
Pevač Aca Lukas istakao je da Aleksandri Prijović po uspehu trenutno na domaćoj estradi nema ravne, a tom prilikom ukazao je na navodno licemerje kada su u pitanju Lepa Brena i Svetlana Ceca Ražnatović.
Muzička zvezda Aleksandra Prijović pojavila se sinoć, 22. novembra, na slavi Bobe Živojinovića i Lepe Brene, a tom prilikom prošetala je nakit vredan čak 48.700 evra.
Reči Nemanje Nikolića da ne želi da bude gost na koncertu Tanje Savić u Areni izazvale su buru u javnosti, a pevač je konačno objasnio zbog čega je doneo tu odluku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.