Na današnji dan: Desila se najveća fudbalska katastrofa, poništen gol odveo u smrt 328 ljudi! (FOTO/VIDEO)

Na današnji dan, 24. maja 1964. godine, dogodila se najveća tragedija u istoriji svetskog fudbala! Na utakmici u Limi između Perua i Argentine posle prekida u 85. minutu, stradalo je 328 ljudi, a veruje se da je taj broj bio i veći!

Na prvi mah sasvim obična utakmica dovela je do krvavog pira, a evo šta se zapravo desilo tog kobnog 24 maja 1964 na Nacionalnom stadionu u Limi. Igrala su dva pomenuta tima ključnu utakmicu za plasman na Olimpijske igre u Tokio, koje su se održavale te iste godine. Peruancima je bio dovoljan remi kako bi osigurali odlazak na najveću sportsku smotru i izbegli mogućnost da u poslednjem kolu protiv aktuelnog svetskog šampiona Brazila jure trijumf. 

Maj, više od dvadeset stepeni, krcat stadion sa 53.000 navijača, igla nije imala gde da padne. Verni navijači, vatrene pristalice, mnogi koji su na meč navratili nakon moto-trka koje su se održavale u obližnjem parku, bliski ljudi i prijatelji fudbalera, žene, pa čak i deca, došli su kako bi podržali svoj tim na najvažnijem meču tog proleća.

Favorizovana Argentina je pre dolaska u goste pobedila u sve četiri prethodne utakmice i bila je lider na tabeli. Na drugoj strani, nalazila se peruanska ekipa, koju su uglavnom činili amateri iz regiona. Čak devetorica igrača spremala se da debituje protiv "gaučosa".

 

 

Međutim, na terenu nije išlo po planu Peruancima, jer su Argentinci vodili sa 1:0, a onda se sve zakuvalo nekoliko minuta pre kraja meča. Kilo Lobaton blokirao je udarac jednog argentinskog defanzivca, lopta se odbila i pogodila gol "gaučosa". Usledila je erupcija slavlja na Nacionalnom stadionu, koju je vrlo brzo prekinuo glavni sudija Anhel Eduardo Pazos i poništio pogodak zbog navodnog faula, što je rezultiralo revoltom navijača na tribinama.

Publika je negodovala, a nakon toga je počelo i komešanje. Samo je bilo pitanje vremena kada će sve to eskalirati u nešto mnogo gore. Na teren je utrčao korpulentni mladić Viktor Vaskez, koji je u to vreme bio poznat po nadimku "Crna bomba". Krenuo je na sudiju, pokušao je da ga nokautira, ali je u tome bio sprečen. Za njim je ušao i Herman Arojo Kuenko, a onda i čitava masa ljudi, te je bilo očigledno da će u tom trenutku, na sada poznatom "Stadionu smrti" nastati potpuni haos.

Fudbaleri i članovi stručnog štaba obe selekcije su osmah napustili teren i bili na sigurnom u svlačionici, kada je došlo do nezapamćene tragedije. Videvši kako policija brutalno postupa sa uhapšenim navijačema, nezadovoljni navijači su počeli da gađaju policiju i krenuli da se sukobljavaju s njima. pristigli i treneri kao i članovi tadašnjeg stručnog štaba. 

Policija je odgovorila i bacala suzavce i tukla pendercima. Stotine navijača počelo je da beži sa tribina i pojurilo je ka tunel ispod tribina, ali su kapije na stadionu bile zatvorene. Najveći broj ljudi je i izgubio život u tom stampedu tražeći izlaz. Prema kasnijim izveštajima navedeno je da je veliki broj navijača preminuo usled unutrašnjeg krvarenja i gušenja. 

Ipak, to je bio samo početak haosa. Besni navijači koji su uspeli da pobegnu sa stadiona, ogorčeni onim što se desilo, ušli su u sukob sa policijom. Na ulicama Lime izbio je pravi rat. Huligani su palili automobile i sve što im se našlo na putu. Policija je u sukobu sa navijačima koristila i vatreno oružje, pa se pretposatvlja i da je veliki broj ljudi izrešetan tokom nereda.

Zvanični izveštaj o tragediji izbrojao je 328 ljudi poginulih na samom stadionu, ali ta brojka, kako mnogi veruju, nije konačan bilans smrti tog dana jer su meci kosili navijače po ulicama Lime, u ratu koji je besneo sa policijom. Sudija koji je vodio istragu, Benhamina Kastanedo, navodno, nikad nije uspeo da pronađe dokaze da je tokom sukoba policija pucala na izgrednike. I dan danas, nije utvrđeno da li je za nezapamćenu tragediju bila kriva policija, koja je prekomerno upotrebila silu, ili besni navijači nezadovoljni odlukom fudbalskog sudije.