EURO 1960: Kada je fudbal bio više od igre!

Prvi Evropski kup nacija, kako se u prva dva izdanja zvanično nazivala smotra najboljih kontinentalnih selekcija, održan je u Francuskoj 1960. godine. Završnom turniru prethodilo je mnogo političkih trzavica, pošto je svet tih godina bio duboko politički i ideološki podeljen!

Nakon mnogo neuspelih pokušaja da se organizuje takmičenje na kojem bi snage odmerile najbolje reprezentacije Starog kontinenta, konačno je usvojena ideja generalnog sekretata Fudbalskog saveza Francuske Anrija Delonija, stara u tom trenutku 33 godine. Zanimljivo, pre Evrope svoja kontinentalna takmičenja dobili su Južna Amerika, Azija pa čak i Afrika.

 

 

 

Učestvovalo je ukupno 17 timova u kvalifikacijama, dok su renomirane selekcije poput Zapadne Nemačke, Italije, Holandije i Engleske odbile učešće, jer su čelnici njihovih Saveza glasali protiv organizovanja turnira. U preliminarnim rundama igralo se po eliminacionom sistemu u standardnom formatu sa dve utakmice (kod kuće i u gostima) u svakoj fazi. Tu je i nastao prvi veći problem pošto je Španija, na čijem čelu je bio fašistički diktator Franko, odbila da igra četvrtfinalni duel protiv komunističkog Sovjetskog Saveza. Španija je zbog toga eliminisana, a na završni turnir plasirao se SSSR.

 

Jugoslavija je u osmini finala bila bolja od Bugarske (2:0, 1:1), dok je u narednoj rundi eliminisala Portugal ukupnim rezultatom 6:3 (1:2, 5:1) i tako se domogla završnog turnira. Tri od četiri tima dolazila su iz "komunističkog bloka", pošto je pored "plavih" i Sovjeta među četiri najbolje ekipe svoje mesto našla i Čehoslovačka. Samo je domaćin bio iz zapadnog dela ideološki podeljenog sveta toga doba.

 

 

Evropsko prvenstvo igrano je od 6. do 10. jula na dva stadiona - pariskom "Parku prinčeva" i "Velodoromu" u Marselju. Sovjeti predvođeni Lavom Jašinom, rutinski su u Marselju savladali Čehoslovačku sa 3:0 i rezervisali kartu za Pariz. Jugoslaviju su sa klupe predvodili Ljubomir Lovrić i Aleksandar Tirnanić, dok su vođe na terenu bili Bora Kostić, Milan Galić, Dragoslav Šekularac i Milutin Šoškić. Rival na startu bio je domaćin, koji je i pored velike pomoći arbitara morao da položi oružje pred boljim protivnikom. Jugoslavija je u fantastičnom meču trijumfovala rezultatom 5:4, a legendarni napadač Partizana Milan Galić ušao je u istoriju evropskih prvenstava, pošto je postigao prvi gol na meču, ujedno i prvi u istoriji šampionata Evrope.

Foto: profimedia

 

Mnogo godina kasnije, čuveni Milutin Šoškić prisetio se meča sa "trikolorima".

- Domaćini su učinili sve kako bi dobili utakmicu. Sudija je bio dvanaesti igrač i svojski se trudio da Francuzi daju bar gol više. A Jugosloveni su postigli pet na toj utakmici. Kad neko napuni mrežu sa pet golova, znači da igra izvanredno i zaista je potrebno mnogo sudijskih umeća da se takvom protivniku da šest... Na kraju, Jugoslavija je uspela da pobedi - rekao je legendarni Šole jednom prilikom.

 

 

 

Veliko finale odigrano je u nedelju 10. jula na stadionu "Park prinčeva" u Parizu. Jugoslavija je povela u završnici prvog poluvremena preko Milana Galića, nakon izvrsnog prodora po desnom krilu i centaršuta Dražena Jerkovića. Nažalost, imala je naša reprezentacija u svojim rukama titulu prvaka Evrope samo sedam minuta, pošto je na početku drugog poluvremena protivnik uspeo da poravna rezultat. Golmanu Milanu Vidiniću ispala je lopta koju je Slava Meterveli poslao u mrežu. Kao i u "drami u Tampereu" osam godina ranije, i sada su o pobedniku odlučivali produžeci. Igrao se 113. minut velikog finala kada je Viktor Ponedeljnik glavom pogodio za preokret i trijumf Sovjeta 2:1!
 

 

 

Ironično, zbog vremenske razlike u tom trenutku u Sovjetskom Savezu već je bio ponedeljak. Uz strelca pobedničkog gola, neprikosnoveni junak bio je Lav Jašin. Legendarni golman činio je čuda na golu Sovjeta i sprečio Jugoslaviju da prigrabi prvu kontinentalnu krunu. Čovek koji je čitavu karijeru proveo u moskovskom Dinamu bio je prvi golman koji je itekako izlazio iz svojih okvira. Voleo je da ima loptu u svojim nogama i započinje napade svoj tima, a nije se libio ni intervencija van sopstvenog šesnaesterca u stilu štopera.

Foto: Public

 

Bio je to prvi i do danas jedini značajan trofej koji je SSSR (kasnije Rusija) osvojio u fudbalu. Za zemlju od Vardara do Triglava to je bila propuštena prilika, ali svi su čvrsto verovali da će se ubrzo ukazati nova. Ispostavilo se da neće. Na brdovitom Balkanu, sada sačinjenom od šest samostalnih država, i dalje se čeka evropski ili svetski pehar u najpopularnijem sportu za veći deo planete.