Srpski trenerski biser! Učio u najboljim evropskim klubovima, sanja klupu Partizana i reprezentacije!

Marko Jakšić, jedan je od stručnjaka koji bi u budućnosti mogao da proslavi domaću trenersku školu širom Evrope.

Godinama već broj srpskih trenera u najjačim evropskim ligama opada. Nisu naši treneri na ceni u inostranstvu, ali bi tako nešto u budućnosti moglo i moralo da se promeni. Jedan od onih koji bi narednom periodu mogao da promoviše srpsku školu u Evropi i svetu je - Marko Jakšić.

Nekadašnji fudbaler Rada već godinama "peče zanat" kako bi što spremniji započeo samostalnu trenersku karijeru. Kao jedan od pomoćnika u IMT-u uveo je klub sa Novog Beograda u Superligu, prethodno je radio u matičnom Radu i ženskoj reprezentaciji. 

- Smatram da sam išao normanim redosledom, prošao sam omladinski fudbal i ženski fudbal, polako ulazim u seniorski. Jako je teško upisati PRO licencu, voleo bih da ne preskačem korake ni u budućnosti, da kada dođe "zlatna kočija" budem spreman. Nadam se da ću uskoro pronaći neki angažman u Superligi ili u Prvoj ligi Srbije, zašto da ne - započinje svoj razgovor Marko Jakšić.

Kako je došlo do toga da postane trener? 

- Nisam imao u planu da budem trener, igrao sam ceo život, presela mi je lopta... Želeo sam malo da odmorim, ali sam na poziv drugara Bojana Vučkovića došao u žensku reprezentaciju, obavljao sam ulogu njegovog pomoćnika. Video sam da te devojke usvajaju ono što sam pokazivao, tada sam se zainteresovao za posao. Ceo život sam u fudbalu, mogao sam da radim bilo šta, ali je to jedino što istinski volim. Brzo sam upisao B i A licencu, a trenutno sam na kursu za UEFA Pro licencu. 

Foto: Privatna arhiva

Vrlo brzo je usledio i prvi samostalni posao na klupi ŽFK Sloge iz Zemuna. 

- Nakon rada u ženskoj reprezentaciji preuzeo sam ŽFK Slogu iz Zemuna, završili smo drugi u Superligi. Znao sam da kroz ženski fudbal "pečen zanat", uvek sam želeo da se radim sa muškarcima. Prešao sam posle toga u Rad, predvodio sve mlađe kategorije i kratko radio u prvom timu, ali nisam imao PRO licencu. Usledio je poziv IMT-a sa kojim sam ušao u Superligu Srbije, a samostalno sam predvodio i prvi tim Ušća, to je filijala IMT-a. 

Budući da iza sebe ima iskustvo rada i u ženskom i u muškom fudbalu, Jakšić otrkiva koje su razlike. 

- Ženski i muški fudbal se mnogo razlikuju, pre svega u pristupu i treningu. Odnos prema devojkama je drugačiji, morate da vodite računa kako ćete im priči, žene su nežnije od muškaraca, na sve morate da obratite pažnju. Sa muškarcima nema tih "problema", ali daleko od toga da žene nisu vešte u fudbalu. Bio sam pozitivno iznenađen, nisam očekivao da su na takvom nivou baratanja sa loptom, iz godine u godinu napreduje naš ženski fudbal - poručuje Marko Jakšić. 

Imao je priliku da tokom svoje trenerske karijere boravi u Holandiji i Belgiji na usavršavanju, a u Fajenordu je gledao kako radi novopečeni trener Liverpula - Arne Slot. 

- Bio sam u Klub Brižu i Fajenordu, trebao bih uskoro da idem na usavršavanje u Štutgartu, a plan je da odem i u Španiju. Želim da vidim kako se radi u ozbiljnim zemljama i kod ozbiljnih trenera. Arne Slot je ozbiljan profesionalac, očekivao sam da će Liverpul tražiti trenera takvog tima, on gaji sličan fudbal kao Jirgen Klop, na gol više... Takav stil gajim i ja, zbog toga sam želeo da vidim kako kod njih funkcioniše. Uglavnom je svaki trening sa loptom, sve se radi na igri, nema suvih kondicionih trenera, a to polako stiže i kod nas. Sve više mladih trenera idu na usavršavanje i edukovanje u evropskim klubovima, mislim da će srpski fudbal u dogledno vreme imati sve više trenera u jačim ligama. 

Ne krije Marko Jakšić da mu je posebno inspirativan fudbal koji forsira Jirgen Klop, a ističe da mu je jedan od uzora i Ljubiša Tumbaković. 

- Jedan od trenera na koje se ugledam je Klop, čitav njegov uslov je pravi. Krenuo je u Majncu, posle Dortmund i Liverpul, svuda je igrao prepoznatljiv stil, gegenpres, napadački, volim takav način igre. Poštujem i Karla Anćelotija zbog svih rezultata koje je zabeležio tokom karijere, dok je kod nas to Ljubiša Tumbaković. 

Foto: Privatna arhiva

Već sada ima ponuda za odlazak u inostranstvo, ali se Jakšiću ne žuri, no, dodaje da nema problem sa odlaskom na istok budući da se tokom prethodnih meseci upoznao sa mogućnostima koje imaju klubovi, pre svega u - Rusiji. 

- U proleće 2025. godine završavam UEFA Pro licencu, do tada ću tražiti posao kod nas ili u regionu. Bože zdravlja, nakon toga bih išao u instranstvo, postoje neka interesovanja iz Rusije i Kine, ako se ostvari situacija da napravim karijeru tamo. Nemam ništa protiv da odem na istok, potcenjeni su u odnosu na zapad, a imaju iste, ako ne i bolje, uslove za rad. Nedavno sam sa IMT-om bio na turniru u Jekaterinburgu u Rusiji, imao sam priliku da vidim kakve uslove ima Ural, bivši član Premijer lige. To je nebo i zemlja o odnosu na nas. Tereni, saune, regeneracije, oporavak, stadion... Sve je idealno, milina da trener ode tamo i radi. Šta god vam padne na pamet oni imaju. 

Za kraj, Jakšić ističe da mu je oduvek san da sedne na klupu Partizana i reprezentacije Srbije. 

- Imao sam jedan san kao igrač, a imam ga i sada kao trener, a to je da sednem na klupu Partizana. To bi bio ostvarenje snova... Pričati o svetskim klubovima je baš daleko, ali se nikada ne zna. Voleo bih, naravno, ako se ukaže šansa i dokažem se da postanem i selektor reprezentacije.