• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: telegraf.rs

25.12.2019

08:36

POSTOJI KALENDAR KOJI JE SAVRŠENIJI I OD GREGORIJANSKOG I OD JULIJANSKOG! A napravio ga je čuveni SRPSKI NAUČNIK! Da se on primenjuje, EVO KADA BI BIO BOŽIĆ!

Vesti

POSTOJI KALENDAR KOJI JE SAVRŠENIJI I OD GREGORIJANSKOG I OD JULIJANSKOG! A napravio ga je čuveni SRPSKI NAUČNIK! Da se on primenjuje, EVO KADA BI BIO BOŽIĆ!

Podeli vest

Iako su srpski naučnici napravili idealni kalendar, po kojem bi trebalo da slavimo Božić 25. decembra, SPC ga još nije prihvatila

Da Srbi slave Božić po Milutinu Milankoviću, onda bismo i mi, kao i milioni ljudi širom sveta danas praznovali. Zašto ne slavimo Božić 25. decembra već 7. januara, zašto neke pravoslavne zemlje koriste gregorijanski, a druge, među kojima je i Srbija, julijanski kalendar i da li je kalendar Milutina Milankovića najtačniji od svih za Telegraf.rs otkriva astronom Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Prema njegovim rečima, trajanje godine nije celobrojni broj, to je broj sa ostatkom i sada, tokom vremena, taj mali ostatak sa nagomilava.

- Zemlja se okolo Sunca ne okrene za tačno 365 dana, već za 365,2422 - što nije ceo broj. Ovaj ostatak od približno 5 časova i 49 minuta se tokom vremena nakuplja, akumulira, što dovodi do pomeranja datuma godišnjih doba, praznika,.. Zato je uvedena prestupna godina sa kojom se na svake četiri godine (uglavnom) ova razlika u najvećem poništava. No, i na taj način ostaje manja razlika koja se takođe uvećava s vremenom - kaže na početku razgovora Simonović.

Foto: printscreen RTS

astronom Branko Simonović

Kako kaže, neki su tu razliku rešili prelaženjem na gregorijanski kalendar.

- Zapadni ili moderni svet je to rešio prelaskom na gregorijanski kalendar koji je između ostalog jednom intervencijom udesio da se ova razlika smanji i našao je mehanizam da se ona s vremena na vreme popravlja, a to su ove prestupne godine, dok julijanski kalendar (koji praktikuje SPC) nije i on s vremenom akumulira tu grešku koja postaje sve veća i veća na odnosu na ono što su neki fiksni ili prepoznatljivi trenuci kao što su godišnja doba ili verski praznici - ističe sagovornik.

VUČIĆ ČESTITAO BOŽIĆ VERNICIMA KOJI SLAVE PO GREGORIJANSKOM KALENDARU: Neka vaše domove i srca ispune radost, blagostanje, mir...

Zbog toga je, prema njegovim rečima, ta greška narasla i to je pitanje crkvenog kalendara.

- Mi u građanskoj, sekularnoj upotrebi koristimo gregorijanski kalendar i on u tom pogledu sasvim zadovoljava te stvari - dodaje Simonović.

Godine 1923. smo mogli početi da slavimo Božić 25 decembra, a nismo. Zašto?

Što se crkve tiče, ranije su postojale ideje reforme julijanskog kalendara i s tim u vezi se često spominje naš naučnik Milutin Milanković, a Simonović kaže da je ispravnije reći kalendar Trpković-Milanković.

- U pitanju je predlog Srpske pravoslavne crkve da se kalendar reformiše u skladu sa onim što je Maksim Trpković predložio, a što je Milutin Milanković doradio, odnosno prilagodio datim okolnostima. Zato je najispravnije reći Trpković-Milanković kalendar, jer ono što je Milanković ponudio u Carigradu je u stvari bila simbioza ta dva, tj. Milankovićeva adaptacija Trpkovićevog predloga - istakao je naš sagovornik.

BILO JE USPONA I PADOVA! Da li je KRALJICA ELIZABETA u BOŽIĆNOJ PORUCI isprozivala princa Endrua zbog SKANDALA?!

Prema kalendaru Trpković-Milanković, julijanski kalendar otkako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina.

Foto: Tanjug

Božić po kregorijanskom kalendaru

Zbog toga je na taj kalendar dodato 13 dana. Takođe, po ovom kalendaru svi meseci imaju po 30 dana osim februara sa 28 u prostoj odnosno 29 dana u prestupnoj godini.

Za ovaj kalendar kažu da je tačniji i od gregorijanskog računanja vremena koji kasni dan na svakih 3.280 godina. Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.

Milanković je kalendar predstavio na Svepravoslavnom kongresu 1923. godine u Carigradu.

- U našoj sredini imamo ljude koji su se bavili reformama kalendara i koji su imali podjednako dobra rešenja. To je jedna "iščašena" tema koja je dobila svoje opšte, građansko mesto, tako da je teško o njoj polemisati. U svakom slučaju taj predlog koji je SPC predstavila 1923. godine usvojen je formalno, ali nikada nije bio primenjen čak ni u SPC, tako da je crkva to ostavila da se reši u nekoj budućnosti. U svakom slučaju taj kalendar je za ovo doba blisko identičan gregorijanskom, dakle u tom smislu on ne odstupa od njega, ali u nekoj dalekoj budućnosti otklanja i ono što su mane gregorijanskog - kaže on.

CELA SRBIJA SE DIVI SVEŠTENIKU SINIŠI IZ IVANJICE! Jedan njegov potez POMOGAO JE MNOGIMA, ALI TU NIJE KRAJ

SPC je sprovođenje prelaska na gregorijanski kalendar odložila za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve". I to   sve traje do danas.

Novi kalendar odmah su prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, a kasnije i kiparska i mnoge druge.  

Šta bi se promenilo kada bismo preuzeli računanje vremena po kalendaru Trpković-Milanković

- Ova dva kalendara bi tekla uporedo bez razlike, dugi niz godina, kada bi ta razlika počela da se kvari na štetu gregorijanskog - dodaje Simonović.

Upitan da prokomentariše slavljenje Srpske Nove godine, naš sagovornik ističe da nije pravilno reći "srpska" jer nju proslavlja pravoslavni svet koji računa po julijanskom kalendaru.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Božić po julijanskom kalendaru

- To srpska je nastalo u vreme prve Jugoslavije, kada je to imalo unutarjugoslovensku konotaciju u smislu srpska-pravoslavna u odnosu hrvatska-rimokatolišta. Međutim, prenosi se na sav pravoslavni svet i nije ona ekskluzivno srpska. U pitanju je takođe refleksija razlike između julijanskog i gregorijanskog kalendara, u religijskom smislu ona nema nikakav značaj, a za nas ima savremeni, kulturni značaj jer je ona preuzela značenje Nove godine, samo preseljeno na julijanski kalendar - zaključuje sagovornik.

Inače, tvorac julijanskog kalendara je grčki astronom Sosigen na inicijativu Julija Cezara, pa zbog toga i nosi njegovo ime. Cezar je ovaj kalendar zvanično uveo 45. godine pre nove ere. Gregorijanski kalendar prvi je predložio kalabrijski doktor Alojzije Lili, a 1582. godine ga je proglasio papa Grgur XIII po kome je dobio ime.

Foto: Vikipedija/mediji

Mulutin Milanković

Promene koje je Milanković predložio

- Na julijanski kalendar treba dodati 13 dana koji predstavljaju razliku u računanju vremena koja se akumilirala od pravljenja prvog kalendara 325. godine u Nikeji.

- Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije.

- Svi meseci u godini imaće isti broj dana. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.

- Postoje dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Tagovi:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
Svi komentari
MilosObilic1389

pre 5 godina

Прави српски календар је онај што мери ВРЕМЕ од ВЕЛИКОГ ПОТОПА...!! Када су четири СРПСКА ПЛЕМЕНА кренула УЗВОДНО од река: Дунав, Дњепар, Дњестар и ДОН... Прапостојбина АТЛАНТИДА је потонула у данашње ЦРНО МОРЕ ( које је пре потопа било језеро!) а Срби у расејању постали: Расјани... Тада су настанили Лепенски ВИР и ВИНЧУ... Било је то пре равно: 7526 година... ТО је СРПСКИ ПРАВИ ИЗВОРНИ КАЛЕНДАР, који треба да се врати јер мери старо-заветно време... Србија је КОЛЕВКА БЕЛЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ целог света...

Miki

pre 5 godina

Grčka, Bugarska, Rumunska i dr. nisu prihvatile gregorijanski vec reformisan Julijanski kalendar (Milankovicev). Trenutno se ta dva kalendara poklapaju pa zato se pogresno tumaci da je deo pravoslavnog sveta prihvatio gregorijanski! Nerazumem zasto Srbi nisu prihvatili Milankovicev odnosno svoj sopstveni i najtacniji kalendar! Predlozili ga a nismo prihvatili! Stalno smo van sveta!

Aleksandar

pre 5 godina

28.kanon Trečeg Vaseljenskog Sabora strogo zabranjuje promenu julijanskog kalendara kao crkvenog.SPC je te 1923.god. prihvatila Milankovićev kalendar, ali je dve nedelje kasnije Patrijarh povukao svoj potpis, očigledno zbog nečije ispravne sugestije da se krši kanon.

Politika

Dačić potvrdio: Studenti se potukli između sebe, niko ih nije napao!?!
Politika

Dačić potvrdio: Studenti se potukli između sebe, niko ih nije napao!?!

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da sutrašnja nalovna strana Danasa predstavlja sramotan čin u istoriji novinarstva, gde legitimno i legalno izabranog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji uživa najveću podršku građana Srbije, porede sa Hitlerom i direktno ga optužujući da organizuje nasilje.

14.01.2025

21:25

TV

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set