JEDNU STVAR NIKAKO NE TREBA DEZINFIKOVATI ASEPSOLOM, NEĆE IMATI EFEKTA Specijalista higijene otkriva kako se najbolje zaštititi i TREBA LI SE PLAŠITI TRŽNIH CENTARA

Gotovo dva meseca građani Srbije čitaju o najboljim i najefikasnijim sredstva za dezinfekciju ruku i površina kako bi smanjili mogućnost zaraze koronavirusom.

Sa svih strana stižu različite informacije, razne studije i drugačija gledišta brojnih naučnika i doktora. Iako dolazi do popuštanja virusa u Srbiji, ljudi se i dalje pitaju koje je sredstvo najefikasnije za dezinfekciju ruku, da li treba da brišemo namirnice koje smo doneli iz radnje, kako se ponašati u budućnosti, kada odemo u tržni centar u kupovinu i da li ćemo preterivati ako budemo brisali đonove cipela svaki put kada se vratimo iz spoljne sredine.

Baš zato što i dalje postoje dileme oko pomenutih tema, razgovarali smo sa redovnim profesorom Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Goranom Belojevićem, šefom katedre za higijenu i medicinsku ekologiju, koji je između ostalog objasnio i na koji način ozonizacija krvi može da pomogne u lečenju obolelih od korona virusa.

Na koji način ozonizacija krvi može da pomogne u lečenju obolelih od koronavirusa i kako se sprovodi?

- Sam metod ozonizacije krvi se najčeše sprovodi autohemoterapijom. Autohemoterapija znači da se uzme krv od pacijenta i onda se ona ozonizira, dodaje se ozon toj krvi i onda se ista ta krv vraća pacijentu.

- To nije nova metoda, ona se sprovodi već više decenija kod velikog broja raznih oboljenja, više desetina hiljada intervencija je bilo do sada u svetu, ako ne i stotina. Sprovodila se kod nekih autoimunih oboljenja, kod lupus eritematodes, zatim kod psorijaze, kod dijabetičnog stopala jer dijabetičari imaju problema sa perifernim krvnim sudovima i onda se stvori gangrena pa se ozonizira krv kako bi se smanjila inflamacija. Ozonizacija se generalno sprovodi kod dijabetesa kao dodatna terapija lečenju.

Foto: printscreen RTS

- Koristi se kod diskus hernije koja je uvek praćena zapaljenjem, jer kada je pritisnut taj diskus između kičmenih pršljenova uvek dođe do zapaljenja - objašnjava prof Goran Belojević i dodaje:

- Ozon se primenjuje i generalno kod arteroskleroze, inflamacija, zapaljenja itd. Pošto je ovo novo oboljenje ima naučnog osnova da se opet primeni ozonizacija zato što je i ovde prisutna inflamacija, jer ljudi koji imaju upalu pluća to je zapaljenje - inflamacija. Onda da bi se delovalo na smanjivanje tog zapaljenskog procesa ima smisla primeniti ozon i, koliko vidim radi se na tome, ali to je vrlo ozbiljna procedura koja se sporovodi u bolničkim uslovima i nije bez rizika, jer su vrlo, vrlo retko, zabeleženi smrtni slučajevi kada je dolazilo do gasne embolije - upozorava profesor.

- Gasna embolija je začepljenje krvnog suda gasom. Konkretno, to je vodonik peroksid koji se stvara prilikom primene ozona. Ovo je u direktonoj vezi sa doziranjem, koje mora biti vrlo pažljivo odmereno, onda neki put mora da se primeni koagulantna terapija da ne bi došlo do tromboze. Generalno gledano to spovode visoko stručni ljudi u bolnicama, to nije metoda koju može da sprovodi svako u svojoj kući, posebno ne da se primenjuje radi poboljšanja zdravlja, ali jeste naučno zasnovano i nije ništa novo. Pa, ima smisla i ovde je primeniti - kaže prof. dr Belojević.

Koje sredstvo je najbolje korisiti za dezinfekciju ruku - alkohol, asepsol ili tečni kiseonik?

- U ovakvim situacijama kada imate pandemiju i kada su milioni ljudi u pitanju onda se uvek preporučuje ono što je jeftino i efikasno, ono što je ljudima dostupno, znači da mogu to da kupe jer koliko vidim nijedna zemlja to ne deli besplatno, zato se tada preporučuje ono što je najjeftinije i najdostupnije.

- Za dezinfekciju ruku apsolutno je najpreporučljiviji medicinski alkohol koji se prodaje u apotekama, otprilike 70-postotni. On je izuzetno dobar za dezinfekciju posle pranja ruku, ali je dobar i sanitarno. Primećujem da na nekim bankomatima imaju posude sa alkoholom što je odlično jer alkohol ne samo što deznfikuje on i čisti ruke, tako da on ima apsolutnu prednost - kaže dr Belojević.

Foto: Pixabay

- Asepsol jeste najprodavanije dezinfekciono sredstvo u kućnim uslovima, međutim ono što je kod njega problem je to što on pripada grupi takozvanih katjonskih deterdženata tj. katjonskih aktivnih supstanci koja deluje antagonistički na sapune. Znači kada operemo ruke sapunom onda se ne primenjuje asepsol jer on ima antagonistički efekat sa sapunom, a i generalno je asepsol ima slabiji baktericidni i virucidni efekat od alkohola.

Da li to znači da asepsol možemo efikasno da upotrebimo pri brisanju površina kao što su recimo kvake? 

- Može. Znači, asepsol ne za ruke, ali za sanitarno dezinfikovanje da - objašnjava prof. Belojević i dalje govori koliko je tečni kiseonik efikasan u dezinfekciji ruku.

- On je malo skuplji i deluje oksidacijom kao što deluje i hlor. Deluje po istom principu, oksidira i uništava bakterije i viruse oksidacijom  jer je veoma reaktivan, kao i ozon. Ozon isto deluje oksidacijom, dakle on je isto nestabilan, reaktivan je i vrlo efikasno uništava bakterije i viruse, čak i brže nego hlor. Samo je pitanje cene, treba misliti na to - podseća prof. Belojević.

Čega u budućnosti treba posebno za se čuvamo, recimo ako smo otišli u tržni centar da li da se plašimo dodirivanja površina, probavanja odeće?

- Ne treba preterivati. Neki ljudi imaju razne strahove i sada sa se kroz preterano potenciranje opasnosti od infekcije kod ljudi mogu stvoriti psihički problemi, jer ima mnogo ljudi koji se svega i svačega plaše. Mislim da to nije toliko važno. Dodirivanje površina je mnogo manje značajno od kapljica, to unošenje u lice, nikakvo ljubljenje, nikakvo grljenje, dodirivanje očiju, usta, nosa prstima- tu je ulaz, nos i usta. Znači, ruke je važno prati što češće i na taj način ćemo da sprečimo da mi ne kontaminiramo okolinu, a i da rukama prilikom ishrane, umivanja, dodirivanja sami sebe ne inficiramo. Često pranje ruku i dezinfekcija je izuzetno važno i mnogo važnije nego recimo odelo, ili da li ćemo dotaći neki predmet, jer naravno da ćete dotaći,  kao i van toga, ruke se neprekidno kontaminiraju, to ne možemo da izbegnemo, ali ćemo higijenom ruku sprečiti da nam to uđe u organizam - smatra naš sagovornik.

Foto: Pixabay

Da li treba svaki put kada ulazimo u kuću da brišemo đonove cipela?

- Sada se to preporučuje jer je u pitanju pandemija, naravno da u drugim okolnostima to ne radite. Kada je ovakva pandemija, i kada je ovako opasno, napominjem, ovo je opasna bolest, ljudi bukvalno umru za jednu noć, onda je bolje i malo preterivati sa higijenom kada je kuća u pitanju. Znači ne u cipelama po kući, ne i kada gosti dođu - dati im papuče. To ima smisla jer na đonovima su virusi u toj prašini kao i svugde, oni tu neće dugo ostati, ali ta se prašina podigne i u principu treba podići nivo čistoće u domu na mnogo viši nivo nego što je to uobičajno, to je odlična mera - smatra prof. Belojević.

Šta je sa kesama iz prodavnice i da li treba da brišemo namirnice koje donesemo iz prodavnice? 

- Ne treba preterivati s time. Što se tiče pripreme hrane, termičkom obradom i uobičajnom higijenom namirnica mi ćemo da spečimo teoretski moguću kontaminaciju. Za sada taj prenos hranom nije ni dokazan niti je se na njega ukazalo kao značajno, i dalje se govori samo o kapljičnom vidu zaraze, a higijenske mere se podrazumevaju. To ne znači da ne treba da nas briga i da mislimo da nije važna hrana. Hrana jeste važna kao i obično - ističe prof. Belojević za Telegraf.

Jednom prilkom ste rekli da je za tvrd sapun najvažnije da stoji na rešetki i da bude suv, a šta je sa tečnim sapunom, kako treba da ga čuvamo da bi bio siguran? 

- Tečni sapun je poželjno da se koristi iz kontejnera namenjenih za tečni sapun. Ne tako što ćemo sipati sapun u neku posudu, pa onda umakati ruke u tu posudu. Znači, ako se opredelimo za tečni sapun onda moramo da nabavimo kontejnere koji su specijalno namenjeni samo za tečni sapun jer oni sprečavaju kontaminaciju - zaključuje prof. dr Goran Belojević za Telegraf.

Foto: Pixabay