PRVI TALAS SE NEĆE ZAVRŠITI, VIRUS JE POKAZAO VISOK STEPEN PRENOŠENJA! Kisić Tepavčević iznela ŠOKANTNE PODATKE: Desetak osoba se PONOVO ZARAZIILO KORONOM!

Sva je prilika da na jesen nećemo imati drugi talas koronavirusa, već da ćemo u period drugih respiratornih infekcija ući sa ovim prvim, koji će se samo nastaviti, jer je teško da ćemo imati 28 dana bez nule što je uslov da kažemo da je prvi završen kaže prof. dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

Ona podseća da poslednjih nedelja imamo postepen pad laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije korona virisom, ali da baš zato sada treba da smognemo snage da se bez ikakvog opuštanja i dalje pridržavamo svih mera, jer se  pokazalo da su i te kako efektne. Ističe da može da se desi da se ponovo razbukti epidemiološka situacija, a posebno zabrinjava činjenica da u zemljama u okruženju imamo trend porasta obolelih.

Naglašava i da svi građani koji odlaze u druge zemlje na odmor treba da znaju da je trenutno veća šansa da se zaraze tamo nego u našoj. Navodi da će se verovatno opet korigovati odluka o obaveznom negativnom PCR testu za državljane drugih zemalja, i otkriva da imamo desetak pacijenata koji su u martu i aprilu imali korona virus, a onda se opet zarazili. Kao najveću nepoznanicu ove nove pošasti ističe dužinu imuniteta koju ima osoba nakon što je preležala bolest.

Kakva je trenutna epidemiološka situacija, vidimo da se smiruje u odnosi na prethodni period? 

- Upravo ste rekli suštinu. Vidimo poslednjih nedelja da imamo postepen pad laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije. Što se tiče opterećenosti kovid ambulanti, tu još imamo značajan broj osoba koje se svakodnevno javljaju. Recimo, sada se u roku od 24 sata oko 100 osoba javi na Kliniku za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. To još nije mali broj. Većina njih nema kovid, međutim, ono što je bitno, jeste da imaju simptome koji ukazuju na prisustvo neke respiratorne infekcije, a to pokazuje da naši ljudi sada malo više osluškuju sebe i da se redovnije javljaju na preglede. Imamo trend pada, međutim, svi smo vrlo oprezni prilikom interpretacije takvih rezultata, jer znamo da može da se desi da se ponovo razbukti epidemiološka situacija, da ponovo imamo trend porasta.

- Videli smo da je broj obolelih direktno zavisi od učestalosti primene preventivnih mera a posebno zabrinjava činjenica što gotovo u svim zemljama u okruženju imamo trend porasta. Granice su sve više otvorene, tako da i to treba da imamo na umu. Jeste činjenica da je trend pada, ali zato sada uporno apelujemo da sada treba da smognemo snage da se bez ikakvog opuštanja i dalje pridržavamo svih preventivnih mera, jer su pokazale da i te kako daju efekat. Isto tako, svako opuštanje može skupo da nas košta.

- Ono što je sigurno, sve je manje opterećen zdravstveni sistem. Gasimo jednu po jednu kovid bolnicu, one počinju sa ne-kovid sistemom rada. Jako je bitno napomenuti da, bez obzira na to što mi stalno pričamo o koroni i o njenom prenošenju, i na dnevnom nivou govorimo koliko ljudi umre od kovida, vodeći uzroci smrti u našoj zemlji a i u drugim su kardioavskularne i maligne bolesti. Višestruko je veći broj umrlih na dnevnom nivou od tih bolesti. S tim u vezi, što pre naše bolnice treba da prime, ne samo urgentna stanja nego i hronične bolesnike, kojima je potrebna hospitalizacija.

Koliko sada imamo novih obolelih na 100.000  stanovnika?

- Kada je u pitanju vrednost kumulativne incidencije u prethodne dve nedelje, ona je iznosila 32,10 na 100.000 stanovnika, što u ovom momentu našu zemlju svrstava u zemlje sa povoljnijom epidemiološkom situacijom u poređenju sa većinom drugih zemalja u Evropi. U istom ovom vremenskom periodu kumulativna incidencija je u Crnoj Gori iznosila 112,48/100.000, u Severnoj Makedoniji 74,41/100.000, u Bosni I Hercegovini 73,20/100.000, a u Hrvatskoj 71,38/100.000.  Taj se broj menja, praktično, na dnevnom nivou. Ali, bez obzira na te pozitivne pokazatelje, ne treba da se ušuškamo i da zaboravimo na mere, jer je virus i dalje tu, i dalje je u našoj populaciji, a pogotovo u zemljama u okruženju.

Foto: Tanjug

Koliko epidemiološku situaciju može da pokvari početak škole, povratak studenata u domove i vraćanje naših sa odmora?

- Svako okupljanje broja ljudi u zatvorenom prostoru, svaki povećan ulazak građana predstavlja rizik po unos novih rezervoara infekcije. Međutim, ukoliko se sprovode mere prevencije, onda praktično, mi rizik smanjujemo na minimum. Bez obzira na to što to jesu faktori rizika. Svako okupljanje svaki povećani ulazak građana je faktor rizika, ali napominjem, primena preventivnih mera odnosno učestalog primene preventivnih mera jeste ono što nam je najbitnije. Pre svega fizička distanca i nošenje maski.

Za četiri zemlje - Severnu Makedoniju, Bugarsku, Hrvatsku i Rumuniju, uveli smo obavezan negativan PCR test. Da li se razmišlja o još nekoj zemlji, vidimo da sada u Turskoj raste broj obolelih, tamo ima i naših građana?

- Mi na dnevnom nivou pratimo situaciju. Jako je bitno kolika je učestalost naših ljudi koji odlazi i vraća se iz tih zemalja. Svi parametri se uzimaju u obzir,  i tu odluku ćemo mi sigurno, po potrebi, korigovati i menjati na nedeljnom nivou.

Na poslednjoj sednici Kriznog štaba niste, ali da li se i dalje razmišlja o uvođenju karantina za naše građane koji se vraćaju iz određenih zemalja?

- O tome stalno pričamo. Mi pratimo ne samo epidemiološku situaciju u tim zemljama, nego i učestalost obolevanja nakon povratka u našu zemlju. Naime, u epidemiološkim istraživanjima nam je jako bitan podatak da li je osoba kod koje je potvrđeno prisusutvo virusa putovala u inostranstvo u periodu maksimalnog inkubacionog perioda za ovu bolest. Zato apelujemo na sve naše građane koji putuju, koji se vraćaju u našu zemlju, da poštuju sve mere i da štite svoje najbliže, jer su mogući nosioci infekcije. Stalno ističemo da u ovom momentu, bilo koji naš građanin koji odlazi u ove zemlje, koje su trenutno najpopularnije za naše sugrađane, da treba da zna da je mnogo lošija epidemiološka situacija u tim zemljama, nego u našoj i da je mnogo veća verovatnoća da se zaraze. Tako da, i ako odu na odmor, ne treba da zaborave da poštuju preventivne mere.

Ako bi nam se pogoršala situacija u septembru da li bi to bio drugi talas ili treći pik prvog talasa?

- Suštinski nisu bitni stručni termini koliko broj rezervoara infekcije u našoj zemlji i mogućnosti njegove transmisije na osetljive osobe.  Sa  stručnog aspekta ne možemo da pričamo o novom talasu, ukoliko se nije završio prethodni. Dodasadašnji tok ove bolesti je pokazao da njegova epidemijska krivulja ne pokazuje jasan obrazac kretanja, nego smo imali različite fluktuacije u celom svetu.

Foto: Tanjug

Kada ćemo moći da kažemo da je prvi talas gotov?

- Epidemija se odjavljuje kada protekne dvostruki maksimalni inkubacioni period bez ijednog obolelog. Znači, ako bi prošlo 28 dana da nemamo nijedan novi oboleli slučaj onda bismo mogli da kažemo da je taj jedan talas gotov. Vidimo da nijedna zemlja u Evropi nije ni blizu toga. Ovaj virus je pokazao visok stepen prenošenja u doba godina kada nije sezona respiratornih infekcija. Sada nam sledi period godine kada očekujemo respiratorne infekcije, a ide i sezona gripa. Ipak, bitno je napomenuti da primena opštih preventivnih mera protiv korona virusne infekcije, nas ujedno štiti u značajajnom stepenu i od drugih respiratornih infekcija. Iz tog razloga, trebamo svi da bodrimo i  opominjemo jedni druge da se pridržavamo ovih mera i ne dozvolimo virusu da se širi. Važno je opet ponoviti da virus jedino može da se umnožava u našem organizmu, a naš zadatak je da sprečimo da mu pružimo povoljnu sredinu za opstanak i dalje prenošenje.

Sve ovo znači da mi u zimu možemo da uđemo sa prvim talasom, koji će se tada samo nastaviti?

- To je izvesno da će da se dogodi.

Kada se osvrnete na početak epidemije, šta je ono što vas kod ovog virusa brine, plaši, što je nedokučivo u vezi sa njim?

- Mi smo mnogo toga učili i menjali naša saznanja o ovom virusu od samog početka. Kada kažem mi, mislim na kompletnu stručnu i naučnu javnost kada je u pitanju medicina. Od samog početka kada smo čak mislili da ne može da se prenese sa čoveka na čoveka, kada je bio samo ograničen na Kinu na azijski kontinent, pa kada smo videli da se može preneti i sa čoveka na čoveka, pa su prve teorije bile da može ali da je to retko. Onda smo videli da je njegova zaraznost mnogo veći nego što se prvobitno mislilo. Onda su se po analogiji sa virusima iz iste grupe i po analogiji sa drugim respiratornim infekcijama širom sveta računale različite predikcije tj.predviđanja kada će virus da nestane. Mislili smo da će na njega više da utiču vremenske prilike, mislili smo da u toku letnjeg perioda, kao što se dešava sa drugim virusima, njegovo prenošenje biti manje prenošenje... Međutim, čitav svet je ovaj virus demantovao.

- Ali, ono što je ostalo nepromenjeno i konstatno jeste da primena mera i te kako daje efekte. Mnogi su doživljavali primenu mera kao nešto usput da se primenjuje, dok se ne pronađe lek, vakcina... Međutim, čak i kada vakcina bude u širokoj upotrebi ove mere neće imati alternativu. Koliko god to nepopularno zvučalo, dosta dugo ćemo se prodržavati preventivnih mera zato što se pokazalo da su izuzetno efikasne. Ovaj virus je kompletno promenio naš koncept življenja, naše razmišljanje o životu, podsetio nas šta su zarazne bolesti, jer izgleda kao da je savremen čovek zaboravio na zarazne bolesti i koliko mogu da budu fatalne.

Ima li neka zarazna bolest koja može da parira ovoj? 

- U prošlosti su bile mnoge bolesti. Recimo Španska groznica, grip, odneo je 50 miliona žrtava. To je višestruko više nego što je bilo ljudi koji su poginuli u ratnim dejstvima tokom Prvog svetskog rata. Možemo da nađemo i istorijske slike i snimke kako su i tada ljudi hodali sa maskama. To su bili sastavni delovi odeće, dame su na obodima šešira imale ušivene maske. Savremeni čovek je mislio da je to znak prošlosti, da je to nešto što možemo da vidimo samo u knjigama, i nekako smo mislili da to nama ne može da se desi. Međutim, kada se pojavi novi virus, na koji smo svi osetljivi, koji se izuzetno lagano prenosi, onda vidimo da je ista situacija kao i pre više vekova. Tako da ne možemo da kažemo da je ovaj virus pokazao nešto što je specifično, i što se samo nama dešava. Mnogo su se virusi respiratorni u prošlosti ponašali tako.

Foto: Tanjug

Od nula do 100 odsto koliko znamo o koronavirusu?

- Ne možemo da kažemo da o bilo čemu znamo 100 odsto. Ali, sigurno smo mnogo bogatiji saznanjima nego što je to bulo početkom godine. Opet, ne znamo mnogo stvari jer je virus još uvek nov. Ne znamo koliko traje imunitet nakon preležane bolesti. Nismo sigurni, ni koja je verovatnoća da se  čovek ponovo zarazi, iako postoje sporadični slučajevi. Ono što je dobro poznato jeste način na koji se prenosi, način na koji se može sprečiti zaražavanje, i to je ono što je sigurno. Sve ostalo ćemo videti kako vreme bude odmicalo jer je još kratak vremenski period. Ono što jeste suština prvo treba da budemo svi svesni da ne postoji lek ni protiv jednog virusa. Veliki je napredak napravljen kada je pitanju virus HIV-a i hepatitisa, ali mi nemamo lek kao što imamo antibiotike za bakterije. Tako da, ta borba sa virusima, traje vekovima i moramo da budemo spremni da se suočimo sa tim, da je virus tu i da ćemo morati da naučimo da živimo sa njim.

Pomenuli ste da je nepoznanica koliko osoba koja je preležala virus ima imunitet, a znamo li koliki je kolektivni imunitet u Srbiji na koronu?

- U toku je nacionalna studija seroprevalencije. Taj nivo kolektivnog imuniteta koji je dovoljan da spreči epidemijsko širenje bolesti je osnova sprečavanja zarazne bolesti. Ovde je suština što mi ne znamo koliko traje imunitet nakon preležane bolesti. Ali, neke inicijalne procene u svetu su bile da  oko 60 odsto populacije treba da bude imuno da bi se sprečilo epidemijsko širenje bolesti. Ni to ne znači da bolesti više nema, nego nemamo epidemiju a imamo sporadične slučajeve. Tako da, iako smo pričali mnogo o tom kolektivnom imunitetu izgleda da makar u ovom momentu ne možemo da se oslonimo i pouzdamo u njega, nego da svi moramo da damo svoj individualni doprinos da se prvo mi ne zarazimo pa i ako se desi da ne širimo infekciju oko nas.

Imamo li i koliko slučajeva da se neko dva puta zarazio koronom? 

- Imamo desetak slučajeva da su se se osobe, koje su bile bolesne početkom marta i aprila, ponovo zarazile. I u svetu je pokazano da je to moguće, nije pravilo, nije tako često, ali je pokazano da ima takvih slučajeva.

Škole su dobile preporuke kako treba da se ponašaju, ali vrtići će, uglavnom, raditi punim kapacitetom, treba li ipak i kod njih uvesti posebne preporuke i modele rada? 

- Izrađene su preporuke i za vrtiće. Srećom, kod dece se pokazalo da ukoliko dođe do infekcije uglavnom se radi o blažim oblicima bolesti. Mada, može da se desi, a imali smo i imamo i u ovom momentu par hospitalizovane dece, ali nije se radilo o značajnijim komplikacijama. Znači, deca i te kako mogu da se zaraze i da budu, ono što je jako bitno, prenosioci infekcija pogotovo na starije osobe.

- Kada je u pitanju povratak u škole, striktne su preporuke napravljene. Znamo da je najbolja opcija povratak u školske klupe. Sve druge opcije su prelazne. Učenje na daljinu je nužna alternativa, ali je bitno znati da je naš školski sistem potpuno spreman i za organizovanu nastavu na daljinu za koju se nadamo da neće biti potrebe. Pratiće se svakodnevno epidemiološka situacija u svim školama, i po potrebi menjati oblik držanja nastava. Sećate se da smo u u toku prošle školske godine, zimski rasput produžili za nedelju dana zato što smo imali maksimalnu aktivnost virusa gripa. Sada će biti još veći stepen predostrožnosti jer imamo i koronu.

Foto: Tanjug

Da li deca treba da prime vakcinu protiv gripa, kao i protiv korone?

- Deca, pre svega, zbog toga što mogu da budu prenosioci na starije sugrađane, uvek predstavljaju značajne rasadnike infekcije. Vakcina protiv gripa se preporučuje za sve osobe starije od 6 meseci. U našoj zemlji ona za decu nije u obaveznom kalendaru imunizacije ali je nešto što se široko preporučuje.

- Kada je  u pitanju vakcina protiv korona virusa, svi je mi priželjkujemo, čitav svet je priželjkuje tako da je rano još pričati o tome koje kategorije stanovništva treba da je prime, koliko doza, ali ono što je sugrno jeste da čitava stručna i medicinska javnost željno iščekuje.

Koja bi sledeća mera mogla da bude ukinuta?

- Učestalost obolevanja isključivo zavisi od toga koliko se primenjuju preventivne mere u jednoj populaciji. Sada je izvesno da ovaj virus neće nestati sam od sebe, i svako od nas treba aktivno da preuzme svoju ulogu. Popuštanje određenih mera nikako ne treba da znači da i mi treba da se opustimo i da zaboravimo da je virus i dalje prisutan, kaže za Telegraf.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

zoran

pre 4 godine

Član Rotary kluba ne može nositi Srbiju u srcu.

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari