GRAĐANI SE ZBOG EPIDEMIJE OKRENULI ŠTEDNJI U BANKAMA!  Oko 500 Srba u bankama čuva više od milion evra!

Pixabay

21:35 Društvo 0

B. S. | 23. 10. 2020.

GRAĐANI SE ZBOG EPIDEMIJE OKRENULI ŠTEDNJI U BANKAMA! Oko 500 Srba u bankama čuva više od milion evra!

Prosečan iznos devizne štednje u Srbiji iznosi 2.306 evra * Stručnjaci kaži da je u periodu krize to najbolji način za čuvanje para

Oko 500 građana Srbije u bankama čuva više od milion evra, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije!

- Devizna štednja kod domaćih banaka krajem avgusta 2020. godine iznosila je 11 milijardi evra i u prethodnih godinu dana povećana je za čak 552,9 miliona evra - ističu u NBS.

Čuvanje novca

Jasno je da su građani i tokom pandemije koronavirusa uspeli da određene svote novca ostave u bankama, a stručnjaci ističu da su procenili da je u periodu krize to najbolji način za čuvanje para. U štednji uvek dominiraju takozvani sitni ulozi i najveći broj je onih do 500 evra. Kada je reč o većim štednim ulozima, prema podacima za kraj avgusta ove godine, novca na štednji čija je vrednost između 100.000 i 500.000 evra ima 7.886 građana, dok većih od pola miliona evra imaju 484 štediše. Po vrednosti oni čine pet odsto ukupne devizne štednje.
- U prethodnih godinu dana broj deviznih štediša u kategoriji od 100.000 evra do 500.000 evra povećan je za 716, a broj građana sa štednjom većom od 500.000 evra povećan je za 55 - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, dodajući da je štednja u evrima za godinu dana porasla za pet odsto uprkos pandemiji.

Jak dinar

S druge strane, štednja u dinarima je krajem avgusta dostigla iznos od 87,4 milijarde dinara, što predstavlja njen do sada najviši nivo. U prethodnih godinu dana, dinarska štednja je nastavila da raste, pa je uprkos koronavirusu, ona povećana za 15,2 milijarde dinara, odnosno za 21 odsto. Dinarskih štednih uloga ima milion, što je rast od 40.000. Najveći deo dinarske štednje odnosi se na uloge čija je vrednost između jednog i pet miliona dinara. Prosečan iznos dinarske štednje iznosi 82.000 dinara i za 12.000 dinara je veći nego godinu dana ranije.

Shutterstock

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić ocenjuje da je rast dinarske štednje potpuno razumljiv pošto je kurs dinara stabilan.

- Nadam se da će, uz mere koje propisuje NBS, kurs i dalje ostati stabilan. To stvara poverenje u domaću valutu i građanima odgovara da štede u valuti u kojoj i primaju plate, a da pritom ne strepe i ne zavise od oscilacije kursa strane valute - kaže on.

Dodaje da se samim tim što su kamate na dinarsku štednju znatno veće, a inflacija mala i godinama se kreće ispod dva odsto, više isplati štedeti u domaćoj valuti. To pokazuje i analiza NBS o isplativosti štednje na godinu dana, reoročavane u periodu od osam godina, od juna 2012. do juna 2020. Analiza pokazuje da bi štediša koji je štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja, dakle u junu 2020. dobio skoro 39.500 dinara ili oko 340 evra više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.

Novac na sigurnom


Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Hasan Hanić objašnjava da je razlog za rast depozita u bankama želja ljudi da se obezbede za nestabilno vreme koje možda dolazi usled epidemije koronavirusa.
- Mislim da je dobro da se štednja povećava jer to znači veću mogućnost banaka da daju kredite za investicije, što utiče na rast zaposlenosti, a na to svakako treba misliti u doba krize. Inače je uobičajeno da u ovakvim periodima neizvesnosti smanjuju potrošnju i gledaju da te pare koje imaju sačuvaju, kako bi lakše pregurali težak period. Ipak, ima i onih koji imaju dovoljno novca da ga ostave na štednji u bankama, a mogu da kažem da je ovo trenutno jako siguran način čuvanja para - ističe Hanić.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.