DANAS JE SVETI NIKOLA Dan kada se dešavaju čuda, a ovo su običaji koje treba ispoštovati

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 19. decembra slave Svetog Nikolu – zaštitnika putnika, moreplovaca, dece…

Procenjuje se da polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC.

Posvećeno mu je više od 600 crkava.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.
Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca dobijaju poklone ako su bila poslušna. Zaštitnik je grada Amsterdama.

Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao deteNikolaje pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, “proizveo” za sveštenika grada Mira.

Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu.

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.

Pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Sveti Nikola je u istoriji hrišćanstva zabeležen kao jedan od najvatrenijih zagovornika hrišćanske crkve i veliki protivnik jeretičkih učenja u prvim vekovima hrišćanske propovedi.

Mnogopoštovan u srpskom pravoslavljusvetiNikolaje bio zaštitnik srpskih kraljeva pa su najstarije crkve njemu posvetili. I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima kao svoju slavu.

U manastiru Studenica crkvu Svetog Nikole (13. vek) podigao je Stefan Nemanja, a kralj Uroš I Nemanjić i kraljica Jelena Anžujska sagradili su pored svoje zadužbine u manastiru Gradac crkvicu Svetog Nikole koja je i danas gotovo netaknuta.

Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem i prizivali u pomoć. Prema verovanju, on može da izleči svaku boljku. Mnoga čuda su se desila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Bolesni koji su mu se molili, kako kažu verovanja, uspeli su da povrate vid, prohodaju, a gluvima se vratio i sluh. Na današnji dan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića.

Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.

Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Bane

pre 3 godine

Istovremeno cestitamo slavu svima koji slave starog boga u Srba koji ima ime Veles. To je bio drugi po bitnosti bog medju Srbima/Slovenima posle Peruna. I da podsetim one koji ne znaju kako su Grci imali jedne bogove , pa te iste uzeli Rimljani pa preimenovali, dok su dosta slovenskih/srpskih bogova preimenovali hriscani pa tako i ukrali Veles i nazvali ga po Nikoli ( sinu brodovlasnika , koji je igrom slucaja preziveo jake vetrove koji su srusili sve konkurentske brodove koji su se bavili ribarenjem , i darivao svoj ulov narodu). Dok Veles je bio zastitnik stocara koji su gonili svoju stoku sa jedne na drugu ispasu i tako se sa svojim krdima primicali velikim gradovima kojih nije bilo mnogo u ondasnje vreme. To su bili istovremeno i stocari i putnici i trgovci. U povratku su za prodatu robu donosili razne robe svojim porodicama u untrasnjosti (Balkana, Srbije,..) a medju njima i darove svojoj deci. Stoku su dovodili pred zimu jer tada je bilo i najmanje hrane za istu. Pa je tako pri povratku oko 19. decembra pri povratku darivali decu poklonima i otud kult o darivanju , pa da kazemo i o Deda Mrazu. A od reci Veles je potekala i rec Vlah, tj oni koji veruju u boga Veles-a.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari