I ŠTA SAD?! MEĐUNARODNA KOMISIJA OD SEDAM EKSPERATA (Amer, Rus, Francuz, Italijan, Austrijanac, Izraelac) SRUŠILA ZAPADNI MIT O SRBIMA I RATOVIMA 90-TIH!
Podeli vest
Predsednik Komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu i stručnjak iz Izraela Rafael Izraeli rekao je za RTRS da je šestočlana Komisija jednoglasno utvrdila da je srpskom narodu u BiH učinjena velika nepravda, te da je sačinjen izveštaj kako bi se svijetu pokazala istina o srpskim stradanjima
- Veliku nepravdu koja je učinjena Srbima pokušali smo da ispravimo u našem izveštaju. Kada kažem „ispravimo", to ne znači i poreknemo ili negiramo stradanja muslimana i Hrvata i svih onih koji su učestvovali u ratu, nego smo hteli da sprečimo svet da optuži jedino Srbe i nikog drugog. Naravno, mi kažemo da su jedni činili određena pogrešna dela, ali su i drugi. Dakle, na taj način smo stekli celokupnu sliku i mislim da smo uradili dobru stvar - rekao je Izraeli.
Prototip ruske izviđačke bespilotne letelice "Altius" počinje ovog leta seriju probnih letova koristeći čitav spektar navođenog oružja, uključujući precizne rakete, rekao je za Sputnjik izvor iz vojno-industrijskog kompleksa
08.03.2021
17:51
On je podsetio da je Vlada Republike Srpske prije dve godine pozvala sedam naučnika, državljana različitih država - dvojicu iz najvećih sila - Amerike i Rusije, dvojicu iz evropskih sila - Francuske i Italije, dvojicu iz Centralne Evrope - Austrije i Srbije, te njega koji je imenovan za predsednika Komisije.
- Naime, počeli smo da radimo kao sedmočlana komisija. Tokom vremena jedan od nas, Austrijanac, morao je iz nekoliko razloga da se povuče iz Komisije, što znači da smo na kraju dostavili izveštaj kao šestočlana komisija. Od samog početka morali smo da podelimo zadatke. Svaki član imao je zadatke sa kojima je bio najupoznatiji. Namerno ne kažem eksperti, zato što niko od nas nije ekspert, odnosno stručnjak. Mi smo u stvari samo naučnici, a svaki od nas je posmatrao svoj delokrug interesovanja i svaki od nas je pokušao, u saradnji sa drugima, da da svoj doprinos konačnom izveštaju Komisije koji ima više od hiljadu stranica - istakao je Izraeli.
On je naglasio da je pred članovima Komisije bio velik i težak zadatak.
- Godinu i po trajali su sastanci i razmatranja u Banjaluci. A otprilike polovinu tog vremena, pisali smo preporuke i nalaze, sve do završetka izveštaja u oktobru 2020. Tokom sastanaka Komisije vodili smo računa, ne samo da se svaki od nas bavi svojom oblašću, dakle s kojom je u najvećoj meri upoznat, odnosno upoznatiji nego drugi, nego smo se obavezali da ćemo dati neophodne preporuke i nalaze samo na osnovu naših uverenja i objektivno u onoj meri u kojoj je uopšte moguće biti objektivan, jer svako od nas, naravno, nosi sa sobom politička i kulturološka uverenja, odnosno „prtljag". Uradili smo ono što smo mogli - rekao je Izraeli.
Dodao je da su članovi Komisije tokom pisanja izveštaja nastojali da budu korektni, odnosno da uzmu u obzir sva razmatranja i da ih objedine u zaključke.
- Iz tog razloga nismo dopunjavali poglavlja šest autora. Obavezali smo se da ćemo biti kolektivni autor celokupnog sadržaja rada Komisije, naravno zajednički gledano, a ne pojedinačno, kada posmatramo svako poglavlje ponaosob - rekao je Izraeli.
On je naglasio da su insistirali na tom da niko članova ne unosi lična politička viđenja, već da ostanu strogo neutralni i korektni tokom celokupnog rada Komisije i pisanja izveštaja.
- U svojstvu predsednika Komisije ja sam preuzeo na sebe zadatak ne samo da objedinim članove, nego da uzmem sve zasebne stavove, odnosno poglavlja tokom pisanja izveštaja. Isto tako, preuzeo sam zadatak da objedinim na hiljade dokumenata, odnosno građe, koja je uzeta iz arhiva Hrvatske, Srbije, muslimana iz BiH i svih drugih komisija i muzeja, kako bismo sastavili maksimalana broj dokumenata, odnosno maksimalnu količinu građe, tako da niko ne može da se usprotivi, odnosno prigovori našim nalazima i kaže da su pristrasni. Sve smo uzeli u obzir i došli smo, nadam se i verujem, do fer dokumenta - rekao je on.
Izraeli je istakao da su članovi Komisije, na prvom mjestu, morali duboko da se unesu u sam karakter rata.
- Postoje dve moguće verzije karaktera rata. S jedne strane, da je to bio međunarodni sukob, jer kada je rat izbio sve članice Jugoslavije već su bile nezavisne države. To znači da su ove nezavisne države bile u međunarodnom sukobu, međusobno. S druge strane, postoji viđenje da je rat domaći ili građanski, jer se vodio između članova iste federacije, dakle Jugoslavije. Te jedinice su se međusobno borile, a naročito tri najveće komponente Jugoslavije, a to su Srbi, muslimani/Bošnjaci i Hrvati. Da se radilo samo o pripadnicima tih zemalja kao strana u ratu, bilo bi mnogo jednostavnije, međutim, problem je u tome što su se u svim tim zemljama, ustvari nalazile manjine koje su živele u drugim državama, tako da su strane koje su učestvovale u ratu morale istovremeno da vode računa i o nacionalnoj manjini koja je živela u drugoj zemlji koja se nalazila u ratu. Više od milion i po Srba bilo je u Hrvatskoj, imali ste veliku većinu, nekoliko stotina hiljada u BiH, čak i više od toga i tako dalje… što ne samo da uslovljava način na koji smo opisali rat sa svim pojedinostima u svim našim nalazima, nego je i diktiralo način na koji je sukob na kraju rešen 1995. Dejtonskim sporazumom, koji je donro privremeno rešenje - naveo je on.
Izraeli Dejtonski sporazum naziva privremenim jer kaže da njime nije rešen, već delimično utišan sukob.
- Ustvari, voda i dalje ispod površine ključa i spremna je da u bilo kojem trenutku u budućnosti eksplodira, jer ništa nije dogovoreno i ništa nije konačno rešeno - rekao je on.
On je istakao da je uplitanje stranih sila u sukob u BiH dodatno zakomplikovalo stanje, jer se NATO, pod plaštom „sprovođenja pravde" svrstao na stranu muslimana i Hrvata i delovao protiv Srba sa potpuno jasnim predubeđenjem, odnosno pristrasnošću, čime su dugoročno izvitoperili pravdu.
- Dakle, to je kontura u kojoj je došlo do rata, koji je trajao tri tragične godine tokom kojih je broj poginulih i ranjenih veći nego u sukobima na Bliskom Istoku tokom 70 godina u kojima je učestvovao mnogo veći broj zemalja. To vam samo pokazuje svu tragediju ovog rata, čije je rješavanje trajalo dugo. Smatram da će se u nekom trenutku u budućnosti ponovo otvoriti zato što nijedna komponenta Jugoslavije, naročito one koje su učestvovale u njemu, nisu zadovoljne rešenjem. A to nije rešenje - jasan je Izraeli.
On je naglasio da su SAD prikazivale Srbe kao zločince koji napadaju muslimane, optuživši ih i za navodni genocid u Srebrenici.
- Dok su tako prikazivali Srbe, istovremeno su muslimane prikazivali kao svece koji su bili napadnuti, oni su bili jadnici progonjeni od strane zapada - naveo je Izraeli, dodavši da je sve to dovelo do bombardovanja Srbije i do toga da postane omražena zemlja.
Izraeli je istakao da su zapadne sile imale pogrešnu računicu, jer su otvorile put islamskim fundamentalistima.
- Sve je to bilo pogrešno, jer je Srbija bila veza između pravoslavnog hrišćanstva, ruske Ambasade, Ukrajine, Holandije, dolje do Beča, Grčke… Dakle, to su sve bile hrišćanske zemlje ranije, ali sa proglašenjem BiH muslimanskom zemljom, presečena je veza između Rusije, Centralne Evrope i Grčke, sve do Mediterana, što znači da su hrišćanstvo i Zapadna Evropa ustvari sami sebi pucali u nogu. Da bi sprečili Evropu da padne pod islam, koji će ih kasnije iskoristiti, jednostavno su sami sebe ranili i otvorili put za prodiranje islamskih fundamentalista, što su uradili, nažalost, i kasnije. Ovo je kontekst u kom su delovale zapadne sile u korist muslimana. Imali su pogrešnu računicu, kao i ranije, a pritom su uveli embargo Srbima, koji tokom rata nisu mogli doći do naoružanja, ali su isporučivali naoružanje muslimanima i Hrvatima preko Zagreba, glavnog grada Hrvatske - rekao je Izraeli.
Zaključio je da je iz svega toga vidljivo da je Srbima učinjena velika nepravda te da je Komisija iz tog razloga i sačinila objektivan izveštaj o srpskim stradanjima.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Prototip ruske izviđačke bespilotne letelice "Altius" počinje ovog leta seriju probnih letova koristeći čitav spektar navođenog oružja, uključujući precizne rakete, rekao je za Sputnjik izvor iz vojno-industrijskog kompleksa
Napredujući severno od Ugljedara "moćna ruska 20. motostreljačka divizija koja broji oko 10.000 vojnika" napada položaje ukrajinske 79. vazdušno-jurišne brigade sa "oko 2.000 ljudi", računajući na brojčanu prednost kako bi "smrvila" ukrajinske trupe, piše "Forbs".
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić na vanrednoj konferenciji za novinare obratio se juče javnosti iz Vlade Srbije i saopštio da podnosi ostavku nakon stavične tragedije u Novom Sadu.
Premijer Miloš Vučević prokomentarisao je današnje najavljene nemirne proteste u Novom Sadu rekavši da nisu dozvolili da se nastradali izvuku iz ruševina, da porodice preuzmu tela poginulih, ni da se sahrane, upokoje, poginuli već su krenuli da pravi proteste, da organizuju, pozivaju na nerede.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Pripadnici Uprave kriminalističke policije uhapsili su jutros četvoricu muškaraca u Beogradu, a prema nezvaničnim saznanjima oni su planirali likvidaciju Luke Bojovića.
Zbog sumnje da su planirali da počine ubistvo, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeni su N.B. (20), G.V. (24), V.R. (20) i N.Đ. (24).
Aleksinčanin Dušan Stevanović (30) pravnosnažno je osuđen na sedam godina zatvora jer je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je teške telesne povrede zadobio njegov sugrađanin Aleksa Rakić (28) od kojih je preminuo u bolnici.
Denver Nagetsi savladali su Toronto Reptorse 121:119 na krilima fantastičnog Nikole Jokića (28 poena, 14 skokova, 13 asistencija), ali je popularnom Džokeru zasmetala greška koju je načinio pred kraj meča.
Novi skandal u srpskom fudbalu! Na meču Srpske lige Istok između Dunava iz Prahova i Timoka iz Zaječara došlo je do velikog incidenta, golman je davio sudiju.
Mladim igračima je san da igraju sa Nikolom Jokićem, ali moraju da donose odluke, a ne da se samo oslanjaju na njega, poručio je trener Denvera Majkl Meloun.
Predsednički izbori u Americi počeli su glasanjem u Diksvil Noču, malenom mestu u saveznoj državi Nju Hempšir. Rezultati su već poznati. I demokratski kandidat Kamala Haris i kandidat republikanaca Donald Tramp osvojili su isti broj glasova - po tri.
Najnoviji podaci anketa iz svih sedam kolebljivih država u SAD i dalje nagoveštavaju da će borba između dva predsednička kandidata biti tesna i nezvesna, ali i da Donald Tramp prelazi u vođstvo u skoro svim ključnim delovima Amerike.
Amerikanci danas izlaze na 60. predsedničke izbore u svojoj istoriji, a ceo svet s nestrpljenjem prati njihov neizvestan ishod koji će uticati na niz globalnih sukoba i kriza.
Danas se održavaju istorijski izbori u Sjedinjenim Američkim Državama. Glasači biraju između dva predsednička kandidata, Kamale Haris i Donalda Trampa. Sve najnovije informacije i prve rezultate pratite uživo u našem blogu na Informer.rs!
Seks na kauču može biti savršena prilika za istraživanje novih dimenzija intimnosti i uživanje u bliskosti sa partnerom. Uz dodatak udobnosti i slobode koju pruža ovo mesto, možete se opustiti i prepustiti strastima.
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija. U glavnim ulogama našli su se Dragan Mićanović, Milica Gojković, Ljubomir Bandović i mnogi drugi.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.