SVET U PANICI ZBOG NOVOG SOJA KORONE, ali doktor Šekler ima drugačije mišljenje!

VerovaliI ili ne, ali korona virus je izuzetno stabilan virus i obični ljudi i javnost ne treba da se obaziru na mutacije, da li je došao neki delta plus ili bilo koji drugi soj - gotovo je beznačajno

Međutim, iako se ne menja tako brzo kao grip, iako imamo vakcine koje su i dalje efikasne, nećemo ga se otarasiti dok se svi na planeti ne pelcuju, pa i Afrika, gde je svega dva i po procenta stanovništva vakcinisano i odakle baš zbog te nevakcinisanosti opet može da krene nešto, rekao je još pre nedelju dana virusolog Milanko Šekler iz Specijalističkog veterinarskog instituta Kraljevo.

Koji korona testovi postoje, koliko traju, ali i gde važe? KAKO SVE DO KOVID PROPUSNICA I PASOŠA? Evo odgovora na sva pitanja!

Ceo svet je u panici zbog omikrona, soja kom je SZO upravo dala takvo ime prema grčkom alfabetu, a zapravo je B.1.1.529, otkriven u Južnoj Africi. Detektovan je i u Belgiji i Nemačkoj, pa je veliki broj letova ka šest afričkih zemalja zabranjen...

- Taj omikron soj, zbog kojeg se sad digla ovolika frka, nađen je još početkom novembra i tada je bio interesantan da se prati. Obolelo je 90 ljudi u Južnoj Africi, nekoliko u Bocvani, ali još nema nikakvih podataka na osnovu kojih bi trebalo da se diže ovakva panika. Niko ne javlja da ti oboleli imaju težu kliničku sliku ili je zato veća smrtnost. Ne znamo kako mutacije utiču ni na prenošenje, ni na otpornost vakcina, ni na kliničku sliku, i to nikako ne može da se zaključi na osnovu mutacija - kaže Šekler.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

On ističe da koronavirus spada u najstabilnije viruse i viruse najmanje podložne promenama, za razliku od virusa gripa.

- Svaki godine je drugi soj gripa, a delta soj korone ovde je već godinu dana, tako da je sve jasno. Grip i korona nisu iz iste familije virusa. Virus gripa ima osam parčića genoma i kada se dva virusa sretnu u istoj ćeliji, razmene te komadiće. Kada se neko inficira virusom influence, to jest dobije grip, u istom momentu inficira se s dva različita soja, onda se oni parčići koje sam pomenuo međusobno razmenjuju i to stvara mogućnost da se prave podtipovi, pa imate H5N1, H1N1, H1N2 i tako više od 250 osnovnih kombinacija. A koronavirus se sastoji iz jednog jedinog genoma, koji je najduži genom u prirodi. I ima 29.000 slova i mora negde neko slovo da se promeni u tome da bi se korona promenila. Znači, koronavirus spada, verovali ili ne, u najstabilnije viruse.

S koronom nam se dešava kao u sportu DOBRO POČNEMO A IZGUBIMO NA KRAJU! Milanko Šekler o porastu broja zaraženih i kombinovanju vakcina

Zašto nas onda urniše skoro dve godine, pitanje je.

- Da sam u pravu, dokazuje i to da posle više od godinu i po dana pandemije koristimo iste vakcine i uopšte nisu morale da se menjaju. Za grip se svake godine u onu jednu bočicu vakcine ubacuju po četiri različita soja gripa u zavisnosti od toga koje su vrste prisutne na terenu. A mi se vakcinišemo već skoro godinu istim vakcinama, koje su efikasne. To govori da je ovo stabilan virus i da je budalaština da će morati da se menja. I ne treba uopšte da se obraća pažnja na varijante. To je pitanje za virusologe, imunologe i epidemiologe, za javnost je potpuno nebitno. Za javnost koronavirus je jedan - naglašava Šekler.

Foto: Reuters

Šekler navodi i da je "jedna od najvećih gluposti ove pandemije tzv. priznavanje i nepriznavanje pojedinih vrsta vakcina":

- To je najveća sramota medicinske struke, da se ni u jednoj zemlji sveta nije izborila da se o ovom pitanju odlučuje na osnovu stručnih kriterijuma, a ne politike. Kineska vakcina važi u Mađarskoj, Grčkoj, ali ne u Švajcarskoj... Ili ruska ne važi u EU, ali važi u Mađarskoj, Grčkoj. Kad kuče vakcinišete u Srbiji, bez obzira na to ko je tu vakcinu proizveo, možeš s njim da ideš bilo gde u zemlje EU, niko te ne pita koja je vakcina. Zamisli te sramote da za životinje možeš da upotrebiš bilo koju registrovanu vakcinu, a za ljude neko nekoga zeza.

Dr Šekler zanemeo posle razgovora sa antivakserom: Nisam znao šta da mu kažem, izbio mi je sve argumente!

Na konstataciju da su vakcine izgubile na efektivnosti promenom sojeva, te daleko slabije deluju na delta u odnosu na prvobitni, vuhanski, Šekler kaže:

- Kada je vakcina protiv gripa efikasna 55 odsto, smatra se savršenom, a sve vakcine protiv korone imaju efikasnost veću od 80 odsto. U početku su imale i preko 90 odsto, što je nenormalno, i to je upravo zato što je ovaj virus stabilan.

Foto: Tanjug

- Da se vakcinisalo više od 80 odsto svetskog stanovništva, već bismo imali koronu iza sebe. Povremeno bi se zaražavao neko ko nije vakcinisan, povremeno i neko ko jeste, ali mi to ne bismo primećivali, virus bi se prilagodio i postao blag, jedan od humanih, običnih virusa koji već postoje. Ali sve dok u Africi imate 2,5 odsto vakcinisanih, a svi ostali kontinenti blago ali sigurni idu prema tom procentu od 80 odsto, nema kraja. U jednom trenutku u Africi će virus da kruži, da se stvaraju novi sojevi i postojaće opasnost za nekoliko godina da se pojavi, toliko dugo će biti potrebno, pa će slabije da štite vakcine, pa ćemo opet da dođemo u istu situaciju. Poenta je da Africi moraju da se poklone vakcine. Na kraju će vakcine morati da budu poklonjene Africi, to je sigurno - ističe Šekler.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.