(VIDEO) PAZITE DA NE OSTANETE PRAZNOG DŽEPA, HILJADE SRBA ZARAĐUJE NA OVAJ NAČIN, ALI... Ovaj posao je samo za "znalce", mnogo je zahtevan!
Podeli vest
Trgovanje akcijama i drugim hartijama od vrednosti u poslednjih nekoliko godina postalo je izuzetno atraktivno
Bilo da su podstaknuti željom za basnoslovnom zaradom, korišćenjem slobodnog kapitala, spasavanjem ušteđevine ili pukom radoznalošću, veliki broj naših sugrađana se upušta u aktivnosti o kojima ne zna puno, te se snovi o dupliranju ili triplanju uloženog vrlo brzo ispostave kao samo to, puki snovi.
Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas da pismo 16 kongresmena upućeno predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, u kom apeluju da se intenzivira saradnja sa Srbijom, predstavlja ozbiljan politički gest prema Srbiji i potvrđuje da odnosi dve zemlje idu uzlaznom linijom
06.02.2022
16:40
Tačna brojka ne postoji, ali upućeni tvrde da stranim akcijama trguju desetine hiljada Srba, i da su to ekonomisti, ali i lekari i mnoge druge profesije, kao i da prednjače mladi ljudi, piše Blic.
Odličan primer za jedan takav neočekivan razvoj događaja na berzi, je nedavan katastrofalan pad deonica Fejsbuka (tj. Mete). Dok je ostatak tehnološkog sektora nastavio da prijavljuje rekordne zarade i druge, pozitivne, poslovne rezultate, Fejsbuku se desio prvi realni pad broja korisnika, kao i znatno manji prihod od očekivanog. To je za sobom povuklo i negativnu reakciju učesnika na tržištima kapitala, te je rasprodaja koja je usledila oborila vrednost akcija za čak 26 odsto.
I pored svih realnih rizika, čini se da sve veći broj ljudi iz Srbije iz gore navedenih i drugih razloga se odlučuje da se oproba i preuzme na sebe rizik trgovanja na berzi, a kako kažu dugogodišnji brokeri i ljudi upućeni u tokove tržišta kapitala, grešaka i problema ima na svakom koraku.
Kako trgovati
Za nekog ko je zainteresovan da se upusti u trgovinu hartijama od vrednosti, obveznicama, deonicama kompanija, derivatima i sl. prva raskrsnica na putu ka osmišljenoj zaradi je izbor između samostalnog trgovanja putem servisa i aplikacija kojih ima bezbroj, ili prepuštanja sopstvenog kapitala u ruke brokera.
Samih servisa ima mali milion kako u svetu tako i kod nas. Ipak dobar deo svetskih aplikacija nije dostupan u Srbiji, te naši trgovci uglavnom odlučuju da se koriste aplikacijama i servisima domaćih kompanija i banaka. Oni nude kompletnu infrastrukturu, preko njih ide i uplata novca i trgovanje "robom" za koju se neko odluči.
Ove platforme imaju razrađenu kompletnu infrastrukturu, preko njih ide i uplata novca i trgovanje "robom" za koju se neko odluči. One u svojoj ponudi, uglavnom, nude trgovanje na većini svetskih berzi, a zauzvrat će vam uzimati proviziju na transakcijama, kao i niz drugih usluga kao što je savetovanje sa brokerom, izveštaje i analize itd.
Kako ističu stručnjaci, kod odabira platforme za trgovanje akcijama najbitnije je voditi računa o pouzdanosti.
- To kažem u smislu da se ne nasedne na trgovačke platforme koje se nude preko interneta, a koje su suštinski lažne - kaže za Blic ekonomista i prvi srpski broker, Branislav Jorgić, i dodaje da je to glavni razlog zašto se ne preporučuje da investiranje na inostrana tržišta radi na sopstvenu ruku, već da se radi uz saradnju ili preko nekih od regitrovanih brokerskih kuća ili banaka.
U šta se ulaže?
Naš sagovornik ističe da se u poslednjih nekoliko godina, kod domaćih investitora razvio novi trend.
- Građani koji žele da investiraju slobodan kapital to mogu da urade i preko Beogradske berze, ali tu nemaju mnogo izbora, prosto ponuda nije dovoljno kvalitetna. Aktivnost na njoj je mala. Ono što se javilo u poslednjih par godina je mogućnost da, saglasno sa zakonom o deviznom poslovanju, investiraju u inostranstvo - objašnjava Jorgić.
On ističe dve navike domaćih investitora, koje se ne razlikuju puno od investitora u svetu.
- Svaki investitor ima svoje neke posebne preference i politiku investiranja. U suštini, sve se svodi na vaganje da li žele da podnesu veći rizik ili idu na stabilne investicije. Ono što je popularno unazad dve godine su IT kompanije koje su brzo rastuće, i koje često imaju veliku varijaciju u pogledu cena. Imaju nagli rast i nagle padove - ističe broker.
U ovu grupu akcija ubrajaju se brojne svetske IT i tehnološke kompanije, kao što su Tesla, Meta, Epl, Netfliks, Intel... Potrebno je istaći, što samim tim i povećava rizik, da se u poslednjih par godina pojavilo i gro tehnoloških startapa koji svoje proizvode još uvek nemaju i izlazak na berzu koriste kako bi prikupili neophodna sredstva.
Druga navika naših investitora tiče se investiranja u stabilne industrijske kompanije (npr. akcije Filip Moris Internešnala, Berkšir Hataveja, 3M, Džej-Pi Morgan Čejsa, Diznija itd.).
- Te kompanije nemaju toliku promenljivost u rastu, imaju stabilne cene i veći broj njih isplaćuje dividende za razliku od novonastalih IT kompanija", pojašnjava Jorgić i dodaje da se isto tako trguje i sa berzanskom robom (čelik, zlato, bronza, kafa, kukuruz, soja itd).
Rizično trgovanje
U nemalom broju slučajeva, novopečeni investitori se zalete, i suočeni sa nedovoljnim, za sopstveni apetit, zaradama prostim ulaganjem novca u akcije nekih kompanija krenu da barataju sa izuzetno rizičnim trgovanjem. Ovde se misli na ulaganje u valutne parove, poznato i kao Foreks trgovanje, ili trgovanje finansijskim derivatima na kratak rok, kao što su fjučersi, šortovi, opcije i slično.
U suštini, kod obe varijante se radi o trgovanju na berzama, na izuzetno kratak rok, gde je potencijal za zaradu neverovatno visok. Potrebno je istaći, da za razliku od ustaljene podele na trgovanja na kratak (investicija na koju se čeka nekoliko dana), srednji (investicija na koju se čeka nekoliko meseci ili godina) i dugi rok (investicija iz koje se "izlazi" nakon nekoliko godina ili čak decenija), ovde je reč o trgovanju na minut, 5 minuta, 10 minuta ili u najboljem slučaju nekoliko sati.
- Ja to ne bih savetovao, sem one koji su spremni da podnesu izuzetan rizik. Tu postoji asimetrija u informacijama koje poseduju oni koji daju ponudu, naspram malih ulagača koji nemaju sistem informisanja - nastavlja Jorgić i pojašnjava da kompanije koje nude takvu vrstu trgovanja ili imaju same ili plaćaju uslugu drugim kompanijama koje imaju svoje izuzetno razvijene infrastrukture i sisteme za dobavljanje informacija, doslovno, svake sekunde.
Dotičući se asimetrije informacija vrlo čest slučaj je da investitor početnik pregledom potencijalno ostvarenog profita od ulaganja u berzansku robu se i sam odluči u nju da ulaže, a da nema predstavu o tome gde se recimo ta soja uzgaja, kakvi su klimatski uslovi, koliki je potencijalni rod. Kada se ispostavi da je derivat napravljen na osnovu polja koja je pogodila suša i da najavljene "soje" prosto nema i da je cena derivata u koji je uložio zbog tog manjaka propala, neinformisan investitor je suočen sa situacijiom u kojoj nema pojma zašto je uloženi kapital nestao.
- Ponavljam, prva stvar je da se ide preko brokera, da se konsultuje sa njim po pitanju rizika i tek onda da se odluči u šta se investira - zaključuje Jorgić.
Troškovi trgovanja
Porez na kapitalnu dobit (razlika između prodajne i kupovne cene) iznosi 15 odsto. Tako, na primer, ako se kupe akcije za 5.000 evra, a prodaju se za 6.000 evra, plaća se 15 odsto poreza na 1.000 evra što je 150 evra. To je i jedini trošak, pored brokerske provizije na transakciju koja iznosi od 0,5 do 1 odsto u zavisnosti od veličine transakcije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas da pismo 16 kongresmena upućeno predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, u kom apeluju da se intenzivira saradnja sa Srbijom, predstavlja ozbiljan politički gest prema Srbiji i potvrđuje da odnosi dve zemlje idu uzlaznom linijom
Američka medijska kompanija Blumberg prenela je reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića o razgovoru sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Represija Aljbina Kurtija nad srpskim narodom na Kosmetu rezultira u sve češćim hapšenjima na ovoj teritoriji, a najsvežiji primer tog terora dogodio se juče kada je slobode lišen M. D. (28) rodom iz Babinog Mosta zbog navodnog napada na ustavni poredak takozvane države Kosova i napada na službeno lice.
M.D. iz Babinog Mosta koji je juče uhapšen u Severnoj Mitrovici Osnovni sud u Prištini odredio je pritvor od 30 dana, potvrdili su njegovi advokati Nebojša Dančetović i Bogdan Lazić.
Dok građani Srbije tuguju za 14 žrtava tragične nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu kada se na njih obrušila nadstrešnica, opozicija se odlučila za spektakl političkog profiterstva, koristeći trenutak najveće nacionalne žalosti za svoje političke obračune, pa je tako i juče održan još jedan protest u Novom Sadu.
Profesor Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Boris Bratina govorio je u emisiji Info jutro na Informer TV o skandaloznom ponašanju lažnog premijera Aljbina Kurtija na Kosovu i Metohiji, koji je sada udario na srpske škole.
Izvor iz inostranstva obavestio je kabinet predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i Upravu policije da se na njega sprema atentat. Uprava policije navodi da bezbednost predsednika nije ugrožena, ali da se informacije još proveravaju.
Meštanin naselja Meljak Miodrag Milić, zvani Rajko koji živi nedaleko od kuće iz koje su izneta tela Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, kaže da je u ovom mestu, nakon kobnog događaja, u selu počeo lov na blago.
Muškarac I.M. (47), koji je osumnjičen da je danas ubio majku A.N. (77) u naselju Telep u Novom Sadu, navodno je majci naneo smrtonosne povrede motornom testerom, nezvanično saznaje Informer.
Kuću u Meljaku u kojoj su ubijeni Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, 15 godina nakon pomenutog događaja kupila je žena koja, kako kaže, nije ni znala šta se u toj kući dogodilo.
Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum ubijeni su u vikendici u Meljaku u velikoj policijskoj akciji, a reporteri Informera su posetili kuću u kojoj su likvidirane vođe zemunskog klana.
Uznemirujuća scena potresla je fudbalski svet! Na utakmici između Holandije i Mađarske, u osmom minutu meča, jedan član mađarskog tima iznenada je pao pored tribina i počeo da se trese!
Novi udarac za reprezentaciju Srbije! Srđan Babić, štoper moskovskog Spartaka, završio je takmičenje u Ligi nacija zbog povrede kolena i već u nedelju napušta tabor "orlova".
Nažalost, fudbalska reprezentacija Srbije se mnogo puta u prošlosti sastajala sa Švajcarskom predvođenom Šiptarima Đerdanom Šaćirijem i Granitom Džakom. Potonji je posle meča u petak dao sramnu izjavu rekavši da se igrala prijateljska utakmica.
Nekadašnji član Disciplinske komisije UEFA, Jonut Lupesku, rekao je da tokom utakmice Rumunija - tzv. Kosovo navijači nisu prekršili nijedno pravilo, niti da se dogodio bilo kakav vid ispoljavanja rasizma.
Fudbalski savez Srbije je saopštio da je stadion u Leskovcu rasprodat, te da je ostvaren prvi preduslov za ostvarivanje velikog uspeha, a to je pobeda nad Danskom u Ligi nacija i plasman u četvrtfinale tog takmičenja.
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp večeras je saopštio da je nominovao Vilijama Ovena Šarfa, jednog od svojih ličnih advokata, za sekretara osoblja Bele kuće u svojoj novoj administraciji.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prokomentarisala je prekid isporuke gasa Austriji od strane ruskog Gasproma, rekavši da je uprkos "ucenama" Rusije Evropa spremna za zimu i da ima rezerve gasa.
Američki Kongres dodelio je Ukrajini 182,99 milijardi dolara od početka ruske vojne operacije u februaru 2022. godine, navodi se u izveštaju generalnog inspektora Pentagona objavljenom u četvrtak.
U dokumentarnom filmu “Tajni život Džejmsa Dina” koji je prikazan u četvrtak autor Džejson Kolavito iznosi nepoznate detalje o legenadrnom glumcu koji je ranije ove godine, prema izboru magazina "Variety", proglašen za najlepšeg muškarca u istoriji.
Tužioci u Njujorku optužili su muzičku zvezdu Šona Pi Didija Kombsa da iz zatvora pokušava da manipuliše potencijalnim svedocima i javnim mnjenjem kako bi uticao na članove porote za predstojeće suđenje za trgovinu ljudima.
Džo Di Meo je poznat kao čovek koji je prvi podvrgnut transplantaciji lica i ruku na svetu. Međutim, pored toga, on je u medijima zapažen i po njegovoj ljubavnoj priči koja je još jednom dospela na naslovne strane zapadnih medija.
Učesnici rijaliti programa "Elita 8", Nenad Marinković Gastoz i Anđela Đuričić zaplakali su u toplini "Bele kuće" zbog njihovih kućnih ljubimaca, Snupija i Lilice.
Mirza Selimović večeras, 16. novembra, održao je drugi koncert u beogradskoj MTS Dvorani. Pevač je koncert otvorio pesmom "Imaš me", a u publici su se našli takođe pobednik "Zvezdi Granda", Bane Mojićević, Sale Tropiko, te tekstopisac Jelena Trifunović.
Serija "Sablja" emituje se na Radio-televiziji Srbije svakog vikenda, a večeras, 16. novembra, na programu je peta epizoda. Napeti triler prati pozadinu ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i priču o "zemuncima", čija je jedna od omiljenih pesama bila "Ptičica", izvođača Bobana Zdravkovića.
Svetlana Ceca Ražnatović održala je sinoć, 15. novembra, nastup u Dubaiju, a u publici se našla i nekadašnja članica grupe "Models" Sandra Meljničenko, koja se svojevremeno pojavila u pevačicinom spotu za pesmu "Neodoljiv, neumoljiv".
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.