DŽEPAROŠA IMA SVE VIŠE! Stručnjaci objašnjavaju kako da sačuvate svoje stvari i na kojim mestima ih ima najviše

Danas se kradu telefoni, dokumenta i bukvalno sve ono što se nađe u nečijoj torbi

Novčanici više nisu glavna meta džeparoša, kao ranije. Danas se kradu telefoni, dokumenta i bukvalno sve ono što se nađe u nečijoj torbi. I ne samo u vozilima gradskog prevoza već i na ulicama, posebno onim u kojima su gužve.

Džeparoši ne samo da ne odustaju od svog "zanata", već ih je sve više. Nemaju radno vreme, a često su i u tržnim centrima, jer računaju da su ljudi neoprezni kada pazare.

- Poslednjih godina je izraženiji fenomen da iz vozila gradskog prevoza polako prelaze u tržne centre, na pijace i prometne ulice. Dešavalo se to i ranije, ali čini se da je postalo učestalije poslednjih godina - kaže profesor Mladen Milošević sa Fakulteta bezbednosti.

Prema njegovim rečima, veoma je opasno to što građani često podatak o svom PIN-u nose u istom novčaniku zajedno sa ostalim podacima i karticom, i onda može doći do ozbiljnih i teških posledica.

Džeparoši rade po grupama i tačno se zna koja je čija teritorija. Po pravilu, u tuđu ne zalaze. U Beogradu postoji stotinak džeparoša, a svakodnevno je oko deset na terenu. Nije problem uhvatiti ih, kažu u policiji, problem je šta posle hapšenja.

- Mi ih dovodimo u naše prostorije, gde se konsultujemo sa tužiocem koji nam nalaže dalje postupanje. U najvećem broju slučajeva tužilac nalaže da se lice sasluša i pusti na slobodu. Istog dana to lice bude na slobodi i nastavlja da vrši krivična dela - naglašava Aleksandar Mitrović iz Uprave kriminalističke policije.

Profesor Milošević kaže da je zaprećena kazna za krivično delo krađe zatvor do tri godine, a u slučaju da je reč o teškoj krađi, predviđena je kazna od jedne do osam godina zatvora.

Foto: Printskrin/ RTS

Dodaje da su zaprećene kazne adekvatne, ali je pitanje da li je politika sudova blaga, da li je adekvatna ili ne.

Ako znaju da će uglavnom samo provesti nekoliko sati u stanici policije i neće završiti u zatvoru zbog izvršenog krivičnog dela, jasno je zašto sve češće kradu.

- Ukoliko bi tužilac nama dao da zadržimo ta lica, odnosno poverio radna zadržavanja, nakog čega ih mi privedemo tužilaštvu u saradnji sa sudijom za prethodni postupak i to lice bude zadržano u pritvoru i nakon toga osuđeno, vrlo brzo bi broj krivičnih dela bio smanjen - poručuje Aleksandar Mitrović iz Uprave kriminalističke policije.

Prema informacijama iz policije, u poslednjih sedam godina više je nego udvostručen ulični kriminal, a na meti džeparoša često su žene.

Foto: Printskrin/ RTS

Kradu u hodu

Ljudi najčešće i ne osete kada su pokradeni. Džeparoši su veoma spretni, pa mogu da otvore torbu i dok čekate da pređete ulicu na pešačkom prelazu. Savet je da lična dokumenta i novac ne držite u zadnjim džepovima kaputa ili jakni, i nikako u rancu.

Kad shvatite da ste pokradeni, trebalo bi to da prijavite policiji. U nekim zemljama se na krađu gleda kao na ozbiljno krivično delo, naročito na džepnu krađu, koja zalazi u privatnost građana, jer se žrtvama, osim novca, oduzimaju i lična dokumenta.

Kod nas, očigledno, nije tako, pa jedan džeparoš dnevno uspešno počini i do deset krivičnih dela.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.