Znate li šta su SOBRAŠICE?

Naziv im potiče od slovenske reči sobranje, što znači sakupljanje, zborovanje. U nekim krajevima Srbije zvali su ih i sovrašice, sofre, šatre

Poseban tip malih drvenih kućica, sobrašice, predstavljaju lep primer narodnog graditeljstva u Srbiji. Obično su podizane u portama crkvi i manastira. One su služile za obedovanje, okupljanje srodnika i njihovih prijatelja, prilikom crkvenih praznika. 

Sobrašice su mogle biti jednodelne ili višedelne, spojene pod zajedničkim krovom. Građene su od tesanih greda, koje su postavljene na veće kamenove na uglovima i spojevima. Zid od brvana izgrađen je do pola, što je sobrašicama davalo prozračni izgled. U sredini svake sobrašice nalazio se sto sa klupama za sedenje okolo. 

Foto: spomenicikulture.rs

Na sobrašice danas možete naići u pojedinim selima zapadne Srbije - pored Užica, Valjeva i Kragujevca. U Brankovini pored Valjeva u porti crkve Svetih arhađela Mihaila i Gavrila, čiji ktitor je bio prota Mateja Nenadović, sačuvano je nekoliko ovih neobičnih građevina.

Foto: spomenicikulture.rs

Sobrašice u Brankovini, stare više od sto godina, pripadale su bogatim porodicama iz valjevskog kraja, koje su za velike verske praznike  posle posete crkvi, odmarale i obedovale u takvim zatvorenim ili poluzatvorenim kućicama od drveta. Tu su se primali gosti, prijatelji, rodbina, koji su dolazili iz susednih sela i koji nisu imali svoje sobrašice.Na stolu su se uvek nalazila različita jela i pića kako bi  gosti mogli da se okrepe.

Foto: spomenicikulture.rs

Siromašniji meštani, koji su učestvovali u liturgiji, takođe su imali svoje mesto za odmor u dvorištu crkve. Njima su bili namenjeni stolovi sa klupama, dok su oni najsiromašniji sedeli na travi pod drvećem.