PSIHIJATRIJSKE BOLESTI NE MOGU SE LEČITI RAZGOVOROM! Ako ste pod stresom, ovo morate znati!

Određeni broj ljudi svakodnevno ima problem stresogene prirode. Psihijatrijske bolesti ne leče se razgovorom

Određeni broj ljudi svakodnevno ima problem stresogene prirode, zbog čega se ispoljava neraspoloženje i razdražljivost. Zato se javljaju i glavobolja, manjak koncentracije i disfunkcionalnost. I dok zatraže pomoć kod psihijatra, drugi se odlučuju da problem rešavaju na “svoju ruku”.

Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike “Laza Lazarević” u razgovoru za Blic objašnjava da su ljudi, generalno, postali otvoreniji. Ipak, tu su nove bolnice, savremena oprema, kao i mehanizmi da se posvetimo više i bolje mentalnom zdravlju na dohvat ruke svakome kome je pomoć potrebna. Takođe podseća, da ne smete uzimati lekove za smirenje na svoju ruku jer tako nećete rešiti problem, a možete sebi stvoriti i novi.

Foto: Informer DN

Važno je naglasiti da psihijatrijske bolesti, kao i ostale medicinske probleme, nije moguće lečiti razgovorom i da postojanje bolesti podrazumeva neophodnost uzimanja lekova. Vrsta leka, njihov mehanizam dejstva i dužina uzimanja zavisi od vrste dijagnostikovanog poremećaja. Moderni lekovi koji se danas propisuju u psihijatriji su dostupni u Srbiji, iako su skupi.

- Neracinalno i dugotrajno uzimanje lekova (iz grupe benzodiazepina) izaziva pojavu tolerancije (potrebna je sve veća doza kako bi se izazvao isti efekat) i zavisnosti. S druge strane, oni ne mogu da reše problem koji osoba ima, već samo dovode do kratkotrajnog smanjenja napetosti. Takođe, dugotrajnim uzimanjem dovode do problema sa pamćenjem, koncentracijom i motornim sposobnostima. Nagli prekid njihovog uzimanja dovodi do apstinencijalnih simptoma, uključujući delirijum i epileptične napade - objašnjava za Blic profesorka dr Karličić.

Foto: Informer

Nesanica sve češći problem

Nesanica sve češće javlja kod ljudi, a prema rečima lekara ona ne bi trebalo da traje duže od mesec dana, pa je potrebno javiti se lekari na vreme i rešiti problem. Takođe, nesanica može imati ukazivati i na još neke zdrasvtvene probleme, a dilemu ćete razrešiti odlaskom lekaru.

- Nesanicu ne izaziva samo stres. Naprotiv, nesanica se retko javlja izolovano i obično je simptom neke bolesti - mentalne ( depresija, anksiozni poremećaji, psihotični poremecaji...) ili telesne (kardiovaskularni poremećaji, respiratorne bolesti, poremećaji štitaste žlezde, bolni sindromi...). Zato je veoma važno da se osobe koje pate od nesanice jave lekaru koji će ih, zavisno od kliničke slike i podataka iz prvog intervjua, uputiti odgovarajućem specijalisti, uključujuci i stručnjake za mentalno zdravlje - objašnjava profesorka dr Karličić.

Kako dalje objašnjava dr Karličić, još uvek se psihičke tegobe ne smatraju bolešću, već slabošću koja se može prevazići snagom volje i različitim metodama samopomoći. Takođe, mentalni poremećaji su i dalje povezani sa stidom, stigmom i diskriminacijom u bližem i širem okruženju obolele osobe, zato je veoma važno zdravstveno prosvećivanje i obrazovanje na temu mentalnih tegoba i bolesti.

Do pomoći – lično, telefonom ili aplikacijom

Zdravstveni sistem Republike Srbije raspolaže širokom i dostupnom mrežom u službi za zaštitu mentalnog zdravlja - domovi zdravlja, opšte i specijalne bolnice, klinički i kliničko bolnički centri, klinike i instituti.

- Širi se i mreža savetovališta i Centara za mentalno zdravlje u zajednici. U Beogradu, na adresi Terazije 3, III sprat, svakog radnog dana od 9 do 18h, bez uputa, knjižice, besplatno - Centar za mentalno zdravlje. Takođe, besplatan SOS servis za zaštitu mentalnog zdravlja 0800 309 309, radi 24 časa, anoniman je i u meniju ima 4 opcije: 1. linija za prevenciju suicida, 2. linija za psihosocijalnu podršku tokom pandemije covid 19, 3. linija za adolescente i njihove porodice, 4. linija za podršku ženama koje se spremaju za roditeljstvo ili su tek postale roditelji - navodi prof. dr Karličić.

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.