Pokušaj ubistva, nanošenje teških telesnih povreda, marihuana, iznude... Sve više maloletnika u Srbiji počini bar jedno krivično delo, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je protiv maloletnika podneto 2.513 krivičnih prijava. Psiholog Kristina Ilić i sociolog prof. dr Dragan Koković govore za Informer.rs zbog čega se sve više mladih okreće kriminalu
Početkom juna policija u Novom Sadu uhapsila je maloletnika (17) zbog pokušaja ubistva. Nekoliko dana kasnije, u Nišu je priveden mladić (16), osumnjičen da je s leđa prišao jednom muškarcu (54), oborio ga na zemlju, šutirao i pokušao da mu otme torbicu. Pre nedelju dana u Beogradu je uhapšen maloletnik (17), koji je, kako se sumnja, u Ulici Nikodima Milaša, u trenutku kad je ugledao policajce, bacio 20 kesica, u kojima je, pretpostavlja se, bila marihuana, a zatim nožem naneo lake telesne povrede pripadniku MUP.
Sagovornici Informera, psiholog Kristina Ilić i sociolog Dragan Koković složni su da veliku ulogu u odrastanju i formiranju života kod mladih ima sredina u kojoj odrastaju, ali i porodica.
- Odrastanje igra veliku ulogu. Način odvođenja roditelja - autoriteta prema detetu. Ako dete odrasta u porodici gde je agresija bila vodeća, neizbežno je da ce dete razviti takav obrazac ponašanja kao normalan - kaže za naš portal psiholog Kristina Ilić.
Foto: Facebook
Sve više mladih počini neko krivično delo
Pisholog ističe da posredno na pojavu maloletne delikvencije može da utiče i niža inteligencija.
- Niža inteligencija moze da utiče posredno na pojavu maloletnicke delikvencije, jer se ove osobe teže prilagođavaju, teže uče i pre napuštaju školu, slabije uspevaju u poslu. S druge strane deca sa smanjenom inteligencijom su manje kriticna, tako da lako padaju pod uticaj drugih. Inteligencija nija presudna - kaže naša sagovornica.
Uticaj okoline kao okidač
Još jedan od faktora, koji mlade osobe može da odvede na pogrešnu stranu je i uticaj okoline.
- Maloletni delikventi kao emocionalno nezrele osobe koje odlikuje nemogućnost kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. Oni bi hteli da odma ostvare ono što žele. Tu dovodimo u pitanje i uticaj okoline. Dodvoravanje ili prikupljanje više prijatelja. Ili udruživanje ili identifikacija sa devijantnim grupama tražeći sebi slične sa istim psihičkim i društvenim problemima, a kao cilj njihovo druženje postaje obeleženo nasiljem - ritual grupe. Mladi neprestano žele da ih okruženje tretira kao odrasle, da budu zapaženi - kaže psiholog Ilić.
Foto: Privatna arhiva
Kristina Ilić, psiholog
Najbolji način da se pomogne tim osobama je da se prepoznaju faktori koji mogu da uslove delikvenciju.
- Uz pomoć stručnjaka sa iskustvom moze se sprečiti razvoj dalje pojave i omogućiti osobi i njenom okruženju da ne ispolji neprihvatljivo društveno ponašanje. Ključ je u u prepoznavanju faktora koji mogu da uslove delikvenciju - kaže naša sagovornica i zaključuje:
- Moramo sprečiti neželjeni razvoj u ponašanju svakog deteta. Rana detekciju i prevencija. Opšta prevencija se primenjuje kao uticaj na mlade da be čine krivična dela, a postiže se izazivanjem straha od kazne predviđene zakonom.
Specifična podkultura
Sociolog Dragan Koković ističe za Informer.rs da je maloletnička delikvencija specifična podkultura, kao i da bitnu ulogu u odrastanju deteta ima porodica.
- Maloletnička delikvencija je specifična podkultura. Porodično okrilje igra bitnu ulogu u "plasiranju" deteta, ali pravi referentni okvir postaje grupa kojoj se pripada. Ona ima poseban sistem vrednosti, najčešće nasilnici i specifične obrasce ponašanja - kaže sociolog Koković.
Foto: Printscreen/Youtube
Sociolog prof. dr Dragan Koković
Prema rečima našeg sagovornika popravni domovi jesu jedno do rešenja, ali i to postoje problemi.
- Prevenitivno delovanje je najbolje, mada "specijalno vaspitanje" ima značajnu ulogu. Ipak, veliki je broj povratnika u kazneno popravne domove. Teorija imitacije i socijalnog učenja igra važnu ulogu u prihvatanju delikventnih obrazaca ponašanja - kaže Koković i zaključuje:
- Potrebno je afirmisati mnoge agense socijalizacije, porodica, škola, medij, sportski kolektiv itd.
Maloletnici počinili i tri ubistva
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je protiv maloletnika podneto 2.513 krivičnih prijava. Nakon njihovih provera, podignuto je 1.749 optužnica, a 1.383 osobe mlađe od 18 godina na kraju su i osuđene.
Zbog krivičnih dela protiv života i tela, prijavljeni su 349 puta, a najviše, čak 260 puta, u pitanju je bilo nanošenje lakih povreda. Maloletnici su prošle godine počinili i tri ubistva. Protiv njih je podneto i 55 krivičnih prijava zbog nanošenja teških telesnih povreda.
Maloletnici su najviše, čak polovinu krivičnih dela za koje su prijavljeni, počinili protiv imovine - 1.263. To znači da su najviše krali, pljačkali, uništavali imovinu, uzimali tuđa kola i varali ljude. Za krađe su dobili 418 prijava, za oštećenje i uništenje tuđih stvari 203, a za prevare i sitne krađe 71. Tuđe vozilo su ukrali i bili uhvaćeni 76 puta.
Javni red i mir prošle godine narušavali su 264 puta. Reč je mahom o nasilničkom ponašanju - 245 puta, dok su 12 puta nosili oružje.
Foto: Pixabay
Maloletnici počinili i ti ubistva prošle godine
U krivičnom delu protiv zdravlja ljudi uhvaćeno je 182 mlađih od 18 godina, i to pre svega zbog narkotika. Protiv čak 151 podneta je krivična zbog držanja opojnih droga, a protiv 28 zbog prodaje.
Interesantan podatak je da je protiv 98 maloletnika podneta prijava za nasilje u porodici. Njih 36 počinilo je dela protiv polne slobode, poput silovanja, nedozvoljenih polnih radnji, polnog uznemiravanja, obljube.
S obzirom na broj počinjenih krivičnih dela najviše ih je i sankcionisano zbog krađa i uništavanja imovine - 635. Zbog narkotika sankcije su izrečene za njih 229, a zbog nanošenja povreda kažnjeno je 181. Zbog oružja i nasilničkog ponašanja sankcionisano je 133. U zatvoru ih je završilo troje, jedno zbog ubistva, jedno zbog teške krađe i jedno zbog razbojništva, a izrečena im je kazna od šest meseci do dve godine zatvora. Za 1.380 njih izrečene su vaspitne mere, najviše pojačanog nadzora, a onda upozorenja i usmeravanja. Za 94 izrečene su zavodske mere - odlazak u popravni dom.
Čak 204 maloletnika su već ranije bila osuđivana, što znači da su se vratili kriminalnim radnjama i ponašanju.
Ženskih prestupnika 10 odsto
Od ukupnog broja maloletnih delinkvenata, oko 10 odsto su devojke. Što se tiče starosti, najviše je kriminalnih maloletnika od 17 godina - 448, od 16 ih je 408, od 15 - 303, a od 14 godina - 224.
Najviše maloletnika koji su počinili kriminalna dela prijavljeno je u južnoj i istočnoj Srbiji - 972, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji - 773, u Vojvodini 697 i u Beogradu 71.
Iz godine u godinu raste broj dece koju roditelji na pregled vode u privatne pedijatrijske ordinacije, a pedijatri u domovima zdravlja saglasni su u jednom - nije problem to što se deca leče kod privatnika, već to što kartoni kod izabranog pedijatra u domu zdravlja ostaju prazni
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Iz godine u godinu raste broj dece koju roditelji na pregled vode u privatne pedijatrijske ordinacije, a pedijatri u domovima zdravlja saglasni su u jednom - nije problem to što se deca leče kod privatnika, već to što kartoni kod izabranog pedijatra u domu zdravlja ostaju prazni
Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je danas na aerodromu u Batajnici prikazano moćno oružje kojim raspolaže Vojska Srbije, a među kojim je i strašna kineska raketa CM-400.
Novinarski duo s blokadersko-tajkunske televizije Nova S, Marko Novičić i Nastasija Stošić, ovog jutra ostao je frapiran zbog onoga što je doživeo tokom obilaska jedne kraljevačke pijace, i to sve u programu uživo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da podrška njegovoj politici koju pokazuju poslednja istraživanja javnog mnjenja dolazi otuda što, dok jedni blokiraju puteve, drugi ih grade.
Teška saobraćajna nesreća dogodila se u subotu, oko osam časova ujutru, kada je vozač turističkog autobusa lozničkih registarskih oznaka, I. N. (47), izgubio kontrolu nad vozilom.
Tokom popodnevnih sati na lokalnom putu od Čačka ka selu Gornja Gorevnica došlo je do teške saobraćajne nezgode u kojoj su učestvovali motocikl i putničko vozilo.
Vrlo teška noć je iza stanovnika Guče, posebno onih meštana koji žive u Ulici Prvomajskoj. Meštani opisuju kako je sve izgledalo nakon što je došlo do curenja amonijaka u jednoj hladnjači, a Milenko Paunović svedoči o tome kako je spasavao sina i njegovu porodicu.
Istarska policija dovršila je kriminalističko istraživanje nad državljaninom Srbije (29), koji se sumnjiči za krivično delo iskorišćavanje dece za pornografiju. Muškarac je zatečen kako u jednom turističkom objektu na području Istre mobilnim telefonom krišom snima nagu decu, nakon čega je uhapšen.
Pet osoba je povređeno kada je automobil uleteo među pešake u londonskom Iling Brodveju, a policija je ubrzo posle incidenta uhapsila 34-godišnjeg britanskog državljanina rođenog u Somaliji zbog sumnje na pokušaj ubistva i opasnu vožnju.
Iranski raketni i dronovski udari na američku pomorsku bazu u Bahreinu napravili su štetu veću od 400 miliona dolara, a Vašington sada razmatra da deo svojih objekata u Zalivu pomeri dalje od dometa iranskih raketa i bespilotnih letelica.
Pariz se suočava sa najtežim posledicama ekstremnog toplotnog talasa: bolnice su preopterećene, pogrebne službe pune ili na ivici kapaciteta, a prema izveštaju Fransinfoa, u petak je zabeleženo najmanje 109 smrti povezanih sa vrućinom.
Poslanik Evropskog parlamenta iz Luksemburga Fernan Kartajzer izjavio je da stanje ruske ekonomije ne potvrđuje negativne prognoze koje su na Zapadu izricane posle uvođenja sankcija Moskvi.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Da li vam je potrebno puno vremena da shvatite da li ste zainteresovani za nekoga na prvom sastanku? Mnogi ljudi će reći da je osećaj gotovo trenutan, ali ipak odluku treba ostaviti za kasnije.
Poznata voditeljka Sanja Marinković rešila je da do kraja raskrinka sramnu prošlost kontroverzne rijaliti zvezde, pa je pred milionima izvukla spisak njenih intimnih odnosa!
Pevač Dragan Kojić Keba je sinoć na festivalu bio glavna tema generacije Zed, jer se snimao sa klinkama, upoznao GZUZ-a, ali i nastupao sa popularnim klincima!
Sigurni smo da znate svaku reč pesme "Vidovdan", a kompozitor i tekstopisac Milutin Popović Zahar otkrio je kako je davne 1989. godine ona zapravo nastala.
Na Ušću u Beogradu sinoć se održalo treće veče Music Week-a na kom je nastupala zanosna Teodora Popovska, koja je izazvala pažnju javnosti snimanjem sa Draganom Kojićem Kebom!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.