NAŠ JE SELJAK PAMETAN, ON ZNA DA PROIZVEDE I PUNO I KVALITETNO! Srpsko žito moglo bi da košta kao suvo zlato?! A najjači adut Srbije u 2023. je... OVO NEMA ČAK NI NEMAČKA

Da li će Srbija u 2023. godini, kada je kriza pogodila gotovo celu Evropu, ali i druge kontinente, napraviti zaokret u strategiji što se tiče poljoprivrede? Za "Inforemer" otkriva stručnjak Dejan Radosavljević i odaje koji je glavni srpski adut

Akcenat Srbije u vremenima krize definitivno je poljoprivreda, te se investiranje u ovu granu pokazalo kao veoma dobro. Što se tiče potrebnog budžeta - dešava se nešto pozitivno!

- Budžet za poljoprivredu u 2023. godinu iznosi bezmalo 80 milijardi dinara što je rekordan budžet u odnosu na sve prethodne godine - počinje za "Informer" Dejan Radosavljević iz zemljoradničke zadruge "Maradik" i dodaje:

- Dinamika isplate subvencija je takva da svakodnevno mozete čuti od poljoprivrednika kako im ie nesto uplaćeno na račun, a jadni više ne znaju ni šta je uplaćeno jer se inače na razne subvencije čekalo i više od godinu dana. Sve ovo gore navedeno govori da se nesto dešava pozitivno i u tom maniru ocekujemo da u 2023. godini ministarstvo poveća direktna davanja poljoprivrednicima po hektaru kako bi poboljsali produktivnost na svojim poljima tj. obezbedili veći prinos sa zasejanih površina!

Srbija jeste poljoprivredna zemlja jer spram svoje površine ima  izuzetno veliko učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini. Godinama i decenijama gledamo razvoj Srbijei to da naša zemlja ima najveće komparativne prednosti u poljoprivredi, kao i da ova grana treba da  bude nosilac izvozne ponude zemlje i glavni spoljnotrgovinski adut.

- U godini iza nas smo bili svedoci koliko je bitna sigurnost u proizvodnji i kolika je bila potražnja za hranom, toliko da je država bila prinuđena da se brani od izvoza kroz razne uredbe o zabrani izvoza, paradoksalno, zar ne?

Zbog rata u Ukrajini, ali i zbog zabrane izvoza žitarica iz Rusije, procena je da bi oko 30 odsto sveta moglo da ostane bez pšenice. Naročito ako se zna da ove dve države učestvuju sa oko 30 odsto u svetskom izvozu pšenice, a kod kukuruza oko 20 procenata. U robnim rezervama sada ima 800.000 tona pšenice i milion tona kukuruza. U svetu je zavladao strah da neće biti hleba, proizvoda za prehranu, ali u Srbiji nije takvo stanje, Srbija ima svoje zrno!

- Strah od gladi je preovladao čak i u bogatim evropskim državama, te su kupovali na berzama svako zrno koje je bilo operativno - uporedio je Dejan Radosavljević i dodao:

Foto: Pixabay

- Definitivno je da je srpski adut poljoprivreda, zato je potrebno strateški razvijati ovu granu privrede, a ne reagovati kampanjski. Bez jakih i direktnih subvencija, klasično ratarstvo je u problemu zbog skupe i neizvesne proizvodnje, pa bi država bez obzira na tešku situaciju u svetu, morala držati kurs ulaganja i razvoja poljoprivrede, a naročito ratarstva - izdvojio je Radosavljević ratarstvo kao granu koja ima prednost.

Budući da u Srbiji stočarstvo ide silaznom putanjom i da se mnoge farme gase, a stočni fond smanjuje upitali stručnjaka da li se možda treba okrenuti ka poljoprivredi i tu ulagati... Zaključak je da to kompleksna tema.

- Stičarstvo je mnogo kompleksniji problem i kada bi se ozbiljan popis krupne stoke obavio mislim da bi rezultati bili poražavajuć - priča Radosavljević, ali se dotiče proizvodnje sojinog zrna, u čemu je Srbija daleko napredovala.

- U poređenju sa nekim drugim evropskim zemljama, npr Nemačko, po izvozu soje smo daleko ispred. Srbija je izuzetna po proizvodnji sojinog zrna, jer u Srbiji nije dozvoljena proizvodnja gmo soje. Sve je popularnija u ljudskoj ishrani, soja i proizvodi od soje bi takodje mogli biti izvozni adut Srbije. To ni Nemačka nema - ističe Radosavljević.

IDEMO U SUSRET BOLJIM GODINAMA - SRPSKI SELJAK ZNA KAKO

Prognoze sa silose, zbog krize, početkom 2022. bile su neizvesne, ali se ispostavilo da razloga za brigu Srbija nema. Osim toga, prognoze su se sada "preokrenule" u daleko više obećavajuće.

- Imajući u vidu tešku godinu za ratarsku proizvodnju, koja je sad već iza nas, kao i da je to druga godina uzastopno sa dugim sušnim periodima, naročito je ugrožena bila proizvodnja kukuruza, tačnije rod 2021 i ove 2022 godine - počinje Radosavljević, ali dodaje da su pred nama bolja vremena što se tiče stanja u silosima.

Foto: Tanjug

- Stanje u silosima nije loše kako se u prvi mah početkom 2022. godine pretpostavljalo, srpski seljak zna da proizvede i puno i kvalitetno, ali opet ponavljam, potrebne su kvalitetnije subvencije koje podrazumevaju više direktnog novca datog proizvodjaču i brzu isplatu subvencija za nabavku poljoprivredne mehnizacije - zaključuje Dejan.

PŠENICA ZA NAS I PŠENICA ZA IZVOZ

Pšenica berzanska roba i njena se cena menja svakodnevno, kako na produktnoj berzi tako i na ostalim berzama i da se kretanja cena prelivaju sa globalnog tržišta i kod nas. U ovom trenutku, u svetu je aktuelan priliv većih količina pšenice koja se nudi, a reč je o staroj pšenici iz prethodne godine. Sve to utiče na ponudu i potražnju, koja je jedini referent u formiranju cena. Takođe, podaci sa terena pokazuju da je ovogodišnji rod pšenice na nivou višegodišnjeg proseka za ovo područje i iznosi od pet i po do šest tona po hektaru.

- Srbija ima kvalitetno pšenično hlebno zrno i to je opšte poznato, narocito u okruženju. Samim ti potražnja za nasom pšenicom je uvek aktuelna i izvoznog je kvaliteta - ističe Radosavljević i dodaje da Srbija neće gladovati.

Srpsko žito, u jeku rata u Ukrajini, bezmalo bi moglo da košta kao suvo zlato.

- Srbija godisnje proizvede oko 4 mil tona pšenice, za svoje potrebe iskoristi oko 1.5 miliona tona, tako da koliko god da nas zadesi loša godina u proizvodnji pšenice, Srbija će za svoje potrebe imati vise nego dovoljno svega, i to ne samo pšenice - završava Dejan Radosavljević iz zemljoradničke zadruge "Maradik".

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

napredna mafija nas upropasti

pre 1 godinu

Opet će da cveta organski paradajz u Jovanjici ?

0 0 Odgovori

Atlija Milorad

pre 1 godinu

Bajke su privlacne,arealnost? Gospodo nemate pojima sta pisete

0 0 Odgovori

teodor

pre 1 godinu

Zrno soje cuvati kao nase zasticeno nacionalno dobro. Doneti poseban zakon o njegovoj zastiti, prodaji i proizvodnji. To samo ima Srbija, ceo svet ima samo modifikovanu monsantovku!! Srbija je zemlja, iako ne velika, spada u red manjih drzava , poseduje neverovatne uslove za razvoj ove bazicne delatnosti. Kad bi se racunalo sa svetskim dostiznim parametrima ,uzevsi u obzir prirodne i druge uslove koje imamo kao dar Boga, Srbija bi bila bolja od velesile Holandije. Govorim o zemlji koja je primer u svetu poljoprivrede po prinosima i ulaganjima u agrar, stocarstvo i celokupnu proizvodnju i preradu hrane. Da je pameti u redovima onih koji vode ovu drzavu, dali bi u narednih tri do pet godina apsolutni prioritet razvoju poljoprivrede. Industrija ce nam sama "doci" kroz direktne strane investicije a Drzava Srbija mora preuzeti potpuno brigu o razvoju intenzivne poljoprivrede i stocarske proizvodnje,te prehrambene industrije. Dace Bog, u Srbiji ce se naci nekao ko ce to shvatiti jer nikad nije kasno. Nasa blagorodna zemlja ceka svoje junake! Nedopustivo je da se tako urusi stocarski sektor i proizvodnja mleka. To je neodgovorno i prema nasoj nacionalnoj bezbednosti. Za to neko mora odgovarati!

0 0 Odgovori

PRKI

pre 1 godinu

Seljak zna kako ali nijedna vlast nije mu omogućila da pravilno radi za sebe i državu svi su samo otimali od seljaka i prekupci i prodavci poljoprivredne opreme, djubriva semena i hemije sve lopov do lopova zato nam je poljoprivreda na 0 , Psenica treba cena daje 60din/kg kukuruz 55din/kg .... ali semenska psenica treba da je 80din/kg djubrivo nebi trebalo da je skuplje od 60 din/kg nafta maksimalno 120 din/li na 1ha obradive dati 200l nafte godišnje. E tada bi se bolje radilo. Traktor snage 60ks dabude do18000 eu .

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari