Lazović: Bez upućivanja u druga tužilaštva Beograd neće imati dovoljno tužilaca koji bi rešavali najteža krivična dela

"Posmatrajući predložena rešenja smatram da je pojedinačno najveća pretnja funkcionisanju ovog tužilaštva odredba Zakona o javnom tužilaštu kojom se reguliše institut privremenog upućivanja javnih tužilaca, odnosno zabrana da se ubuduće u viša javna tužilaštva u čitavoj zemlji upućuju kolege iz osnovnih javnih tužilaštava", kaže za "Blic" Lazar Lazović, zamenik tužioca i rukovodilac prvostepenog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

O Nacrtu Zakona o javnom tužilaštvu, koji se nalazi se sa ostalim zakonima iz pravosuđa u proceduri usvajanja u Skupštini Srbije poslednjih meseci se vodi mnogo polemike. Lazar Lazović zamenik Višeg javnog tužioca u Beogradu navodi da "sam zaključak o tome koliko su ovakva zakonska rešenja u pogledu privremenog upućivanja potencijalno štetna nije subjektivan, već se bazira na uvidu u rad prvostepenog odeljenja i prethodno iznete statističke podatke".

Prema njegovim rečima, u prvostepeno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu trenutno je upućeno 10 zamenika javnih tužilaca iz osnovnih javnih tužilaštava u Beogradu, odnosno jedna trećina od ukupnog broja zamenika. Navodi i da je još drastičnija situacija u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, u koje je upućeno iz osnovnih javnih tužilaštava 12 od ukupno 22 zamenika javnog tužioca, dakle više od jedne polovine ukupnog broja.

- Imajte u vidu da su sa osnovnog nivoa u posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu upućena još tri zamenika javnog tužioca, od čega dva sa osnovnog nivoa. Dakle, govorimo o ukupno 24 zamenika javnog tužioca koji će nakon usvajanja Zakona o javnom tužilaštvu i isteka vremena na koje su upućeni, dakle tokom 2023. godine i početkom 2024. godine otići iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, što je zapravo trećina od ukupnog broja zamenika javinih tužilaca koji svoje funkcije obavljaju u ovom tužilaštvu - navodi Lazović.

Kako objašnjava, Više javno tužilaštvo u Beogradu je i najveći izvor kadrova na koji se oslanja Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno da je trenutno 6 kolega iz Višeg javnog tužilaštva u Beorgadu upućeno u Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i da je 6 drugih kolega iz Višeg javnog tužilaštva upućeno u druga tužilaštva različitih nadležnosti i druge državne organe, na koje takođe Više javno tužilaštvo ne može da računa u radu.

- To je dakle 36 zamenika javnih tužilaca koji se nalaze u sistematizaciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji koliko sutra neće postupati u predmetima ovog tužilaštva, što je praktično devastacija u domenu ljudskih kadrova koju ne bi podnelo niti jedno tužilaštvo u zemlji. Ono što posebno iritira jeste činjenica da su ovo Ministarstvu pravde i svim njegovim eksperima bili dostupni podaci, pa zaista nije jasno kako su tačno mislili da Više javno tužilaštvo u Beogradu nesmetano nastavi sa krivičnim progonom ubica, silovatelja, dilera droge, pedofila, razbojnika, iznuđivača, otmičara, perača novca i svih drugih učinilaca krivičnih dela iz svoje nadležnosti, nakog što svesno desetkuju kadrove ovog tužilaštva. I kome je to zapravo u interesu, pošto u interesu građana Beograda sigurno nije i isti neće mirnije spavati sa saznanjem da Beograd nema dovoljno javnih tužilaca koji bi rešavali najteža krivična dela - naglašava Lazović.

On ističe i da ukoliko se Zakon o javnom tužilaštvu usvoji bez izmena, odnosno sve kolege koje su privremeno upućene vrate u matična tužilaštva, kolege koje će ostati u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu susrešće se sa povećanjem obima posla od preko 50odsto.

- Povećanim brojem dežurstava, pritvorskih predmeta, kao i činjenicom da moraju da se upoznaju sa ozbiljim i složenim predmetima kolega koji su se vratili u osnovna tužilaštva, što će znatno umanjiti efikasnost i kvalitet rada tužilaštva, usled evidentno neodgovarajućeg odnosa broja predmeta u radu i broja nosilaca javnotužilačke funkcije - ističe Lazović.

Kako kaže, Venecijanska komisija je uočila problem u radu Državnog veća tužilaca, navodeći da je od ključnog značaja da Veće popuni upražnjena mesta i da zakonodavac treba da razmotri uvođenje dodatnih mehanizama koje treba da ohrabri Veće da trajno popuni mesta koja su privremeno popunjena upućivanjem.

- Pošto novi Zakon o Visokom savetu tužilaštva ne daje garancije, niti obavezuje Savet na bilo koji način da oglase u budućnosti okončava tempom koji je u skladu sa stvarnim potrebama javnotužilačke organizacije, ne vidim razlog da se doslovno prekine sa postojećom praksom privremenog upućivanja, uvođenjem različih zabrana u vezi sa istim, budući da još uvek nemamo bolji sistem za hitno popunjavanje tužilačkih sistematizacija - navodi naš sagovornik.

Lazović dodaje i da "zbog ovakvog zakonskog rešenja o privremenom upućivanju moraju da se radi usklađivanja menjaju i drugi zakoni".

- Poput Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je pre 6 godina dobio pozitivnu ocenu EU i koji predviđa popunjavanje sistematizacija posebnih odeljenja zamenicima javnih tužilaca iz osnovnih javnih tužilaštava, a sada se uvodi zabrana privremenog upućivanja, iako Venecijanska komisija na tome nije insistirala - zaključuje on.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.