• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA

Autor: Informer

06.01.2024

06:42

Danas je Badnji dan! Ako pojedete ovu biljku cele godine ćete imati novac - Ovo su svi običaji!

Shutterstock

Društvo

Danas je Badnji dan! Ako pojedete ovu biljku cele godine ćete imati novac - Ovo su svi običaji!

Podeli vest

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Badnji dan koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić.

Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg. Predstavlja poslednji i najstroži dan velikog posta.

Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. 

Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Sečenje badnjaka

Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska Sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji, biran je cer, na zapadu, zavisno od kraja, to su hrast ili bukva, u smedrevskim selima, na primer, seče se samo hrastova grana. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja.

Foto: Shutterstock

 

Običaj koji su praktikovali naši preci je da se u praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast oprašta sa suncem. Seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.

Negde se seče jedan badnjak, negde dva, tri, devet, a ponegde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, prislanja ih na kućni zid, a tek s prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište. Dok su badnjačari još u šumi, iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, metle, kudelje, vretena i igle.

Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist.

Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.

Ukrašavanje doma i trpeze

Na badnje jutro kuća se čisti, ukrašava sa slamom, na sto se stavlja suvo i koštunjavo voće, slavska sveća - započinje post koji za cilj ima čišćenje duše. Potom se priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje.

Foto: Shutterstock

 

Domaćice prave posnu trpezu, ali raznovrsnu, koja bi trebalo da sasdrži: pasulj, ribu, baklavu, pogaču, pitu...Veruje se da će tako i nova godina biti bogata i plodna.

Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.

U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi i jelu, jer se sve to može spremiti bilo koji dan. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju.

I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti. Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu.

Loženje badnjaka

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.

Foto: Shutterstock

 

Deca „džaraju“ vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica... nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“ a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“. Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Badnja večera

Badnja večera je raznovrsna i obilna, ali posna. Na njoj, pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, već s poda, po kojem je prostrta slama, ili s prostrte velike vreće u koju je stavljena slama, tanak sloj... Badnjački kolač se ne seče nožem već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće nego se ponešto ostavlja da prenoći, na onom mestu s koga se večeralo. Na Badnje veče, isto tako ni na prvi ni na drugi dan Božića, trpeza se ne diže, ne sklanja, čak se ni đubre ne izbacuje iz kuće. Od ovog pravila danas se odstupa, naročito u gradu gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod kog je prostrta slama ili samo čak zavežljajčić slame s drenovom grančicom.

Foto: Shutterstock

 

Na badnjoj trpezi treba da se nađe:

Pogača badnjačka (hleb) označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: "Ja sam hleb živi (hleb života) koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće va vek; i hleb koji ću ja dati za život sveta" (Jn 6,51).

Riba, kao i hleb, označava Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, riba je IHTIS (IHΘΙΣ), a to je skup inicijala od reči Isus Hristos Božji Sin Spasitelj: I = Isus; X = Hristos; O = Božji, U = Sin; S = Spasitelj. Dakle, IHTIS znači RIBA. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani obavljali svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u "lomljenju hleba" i "večerama ljubavi".

So označava silu, Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske.

Med - proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom - pčele. Znači sladost večnog života, onog koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj, slava Mu.

Sveća koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću predstavlja svetlost carstva Božjeg. Sam Hristos za sebe kaže: "Ja sam svetlost svetu!" (Jn 8, 12) "Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti." (Jn 12, 36)

Posle večere, spava se na slami, a izjutra, rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanoj odeći (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu, vrelo, treći u štalu, kod stoke, svako za svojim poslom. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta "Polažajnika".

Foto: Informer

 

Obilaženje kuća

U Vojvodini se deca okupljaju, predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze u kuće u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje nekom prigodnom sitnicom. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima, a ređe novcem.

Narodna verovanja

Sledeća tri verovanja su naši preci obavezno poštovali:

- Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.

- Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.

- Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.

Foto: Informer

 

Na današnji dan slavimo i svetu prepodobno mučenicu Evgenija

Ćerka Filipa, eparha celog Misira. Rođena u Rimu. U to vreme hrišćani su bili izgnani iz Aleksandrije i živeli su van grada. Devica Evgenija posećivala je hrišćane i svim srcem primila je njihovu veru. Pobegla je od svojih roditelja sa dva verna evnuha, krstio je episkop Elije i prerušena u muško odelo stupila u muški manastir, gde primi monaški čin.

Toliko je očistila srce svojim podvigom, da je od Boga primila blagodat isceljenja bolnih. Tako je i iscelila neku bogatu ženu Melantiju. No posle je ova žena htela da izvuče Evgeniju na telesni greh i ne sluteći, da je Evgenija žensko. Pa kako bi odlučno odbijena od strane Evgenije, ova zla žena iz osvete ode eparhu i okleveta Evgeniju onako isto kao nekad žena Pentefrijeva celomudrenog Josifa. Eparh naredi da sve te monahe stave u okove i u tamnicu zajedno s Evgenijom.

Međutim, kada je bila izvedena na sud, sveta Evgenija pokazala se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim i bi izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car poslao je nekog opakog vojvodu Terencija, koji došavši u Aleksandriju tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preselila u Rim sa majkom i braćom.

Foto: printskrin/spc

 

U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u hrišćansku veru, naročito devojke. Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dijanin i razruši se.
Mučitelji baciše je najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan Njegovog Roždestva. Tako i bi. Mačem je posekoše 25. decembra 262. godine u Rimu. 

Radujte se

Kada posle toga majka jedne noći plakaše na njenom grobu, javi joj se sveta Evgenija sa mnoštvom devojaka u velikoj slavi, i reče joj: "Raduj se i veseli se, majko moja, što Gospod Hristos uvede i mene u radost svetih, a oca moga uvrsti u red patrijaraha; u nedelju pak On će i tebe primiti u večnu radost. Zapovedi sinovima tvojim a braći mojoj, da oni do kraja sveto očuvaju znamenje Hristovo koje su primili u krštenju, te da mi budu braća ne samo po telu nego i po duhu, i da tako sav rod naš prinesemo na dar prijatan Bogu".

Kada sveta Evgenija govoraše to svojoj majci, čuše se glasovi mnoštva svetih anđela koji pevahu i slavljahu Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga u Trojici Boga, kome i od nas grešnih neka je slava i hvala.


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Izbori 2024

TV

JOŠ TV VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set

Srbija