Mnogi karcinomi se sada mogu kontrolisati tokom dužeg vremenskog perioda i cilj svih istraživanja upravo jeste da karcinom postane hronična bolest sa kojom se može živeti. Međutim, uprkos značajnom napretku u lečenju malignih bolesti, akcenat se uvek mora staviti na prevenciju, kaže medikalni onkolog dr Suzana Matković.
Imunoterapija, ili kako se još zove imunoonkološka terapija, predstavlja potpuno novu klasu lekova koji se, danas, primenjuju u lečenju mnogih malignih bolesti. Stručnjaci predviđaju da će ovaj oblik terapija u postpunosti promeniti način lečenja malignih bolesti u budućnosti.
Imunoterapija je grupa lekova potpuno drugačijeg mehanizma delovanja u odnosu na sve dosadašnje medikamente koji se primenjuju u lečenju onkoloških bolesnika. Lekari naglašavaju da imunoterapija nikako nije primena raznih vitamina, suplemenata ili mnogih preparata koji se reklamiraju kao proizvodi za poboljšanje imuniteta.
Kako deluje imunoterapija?
Imunoterapija deluje tako što povećava prirodnu odbranu organizma od malignih oboljenja. Ovaj vid lečenja stimuliše naš imuni sistem da uništava ćelije raka. Imuni sistem ljudskog organizma podešen je tako da prepoznaje strane ćelije kao što su bakterije, virusi, ali i maligne ćelije.
Međutim, usled kompleksne regulacije imunog sistema ove ćelije nekad mogu da prođu neopaženo našim imunim ćelijama i na taj način se nakon nastanka razmnožavaju i formiraju maligni tumor i metastaze. Stručnjaci naglašavaju da su tokom poslednjih 10 godina objavljeni rezultati mnogobrojnih istraživanja, o tome kako da usmerimo naša bela krvna zrnca, pre svega podvrstu belih krvnih zrnaca, T-limfocite, da pronalaze i uništavaju maligne ćelije. Pronađeni su izvesni proteini – receptori na T-limfocitima koji se nazivaju receptori programirane ćelijske smrti 1 (Programmed death-1, PD-1).
Foto: Shutterstock
- Takođe, pronađeni su i receptori na malignim ćelijama koji se vezuju za ove receptore na T-ćelijama, odnosno njihovi ligandi (PD-1 ligand, PD-L1). Upravo zbog toga što kontrolišu aktivaciju imunog sistema ovi receptori su nazvani “tačke kontrole” (checkpoints). Kada su ova dva proteina/receptora povezani naš imuni sistem ostaje “uspavan” i ne prepoznaje maligne ćelije. Međutim, poslednjih nekoliko godina razvijeni su lekovi koji se vezuju ili na PD-1 receptor ili na PD-L1 receptor i na taj način sprečavaju njihov kontakt. Kada se spreči kontakt ovih receptora naš imuni sistem se budi i uništava maligni tumor. Upravo zbog toga što inhibiraju ove tačke kontrole (checkpoints) imunološkog sistema ovi lekovi se zovu checkpoint inhibitori – kaže za portal eKlinika medikalni onkolog dr Suzana Matković, načelnica Odeljenja za melanome, sarkome i urološke malignitete - Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
U nekim slučajevima bolest se potpuno povukla
Veliki broj pacijenta povoljno reaguje na primenu imunoterapije. Dr Matković navodi da se može reći da je epohalan napredak načinjen primenom ovih lekova kod pacijenata obolelih od metastatskog melanoma.
- Za razliku od prethodnog perioda kada su pacijenti sametastatskim melanomom lečeni hemioterapijom i kada je manje od 5 odsto bilo živo 5 godina, danas, više od 50 obolelih od ove bolesti koji se leče imunoterapijom živi duže od 5 godina i ima dobar kvalitet života. U našoj svakodnevnoj praksi imamo i pacijente kod kojih se bolest u potpunosti povukla i nadamo se da ih možemo smatrati izlečenim. Veliki napredak je načinjen i u lečenju pacijenata obolelih od urotelijalnog karcinoma (raka mokraćne bešike) koji je uvek imao infausnu prognozu. Inovativni lekovi-imunoterapija kod ovih pacijenata može da produži život i preko 2 godine uz dobar kvalitet života što je i jedan od važnih ciljeva lečenja - naglašava dr Matković.
Foto: Shutterstock
Napredak i u lečenju karcinoma bubrega i pluća
Dr Suzana Matković ističe da je izuzetno veliki napredak postignut primenom imunoterapije i kod obolelih od karcinoma bubrega, a imunoterapija je našla i svoje mesto u lečenju obolelih od karcinoma pluća, karcinoma glave i vrata, karcinoma endometrijuma.
- Lečenje onkoloških bolesnika je, ipak, uvek multidisciplinarno i multimodalno. To znači da se primenjuje i hirurgija i radioterapija kao i različite vrste sistemske terapije – hemioterapija, takozvana ciljana (target) terapija, imunoterapija, hormonska terapija. Koji modalitet, odnosno kombinacija modaliteta lečenja će se primeniti zavisi od vrste maligne bolesti, njene proširenosti, kao i preporuka i protokola lečenja, a sa ciljem postizanja što boljeg ishoda bolesti - precizira doktorka.
Imunoterapija se primenjuje u ciklusima u vidu infuzije koja traje kratko. Dr Matković napominje da obično pri prvom davanju leka ona traje 60 minuta, u narednim ciklusima oko pola sata.
- Terapija se prima u ciklusima na svake dve, tri, četiri ili šest nedelja (zavisno od vrste leka). Tokom primene imunoterapije efakat terapije se procenjuje obično u određenim vremenskim razmacima i to posebnim pretragama i snimanjima kao što su CT, MRI, PET/Ct. Eefekat terapije može biti potpuno povlačenje tumora što smo i imali prilike da vidimo kod na primer metastatskog melanoma, koga od 2017. lečimo imunoterapijom. Odgovor na terapiju može biti delimičan, ali i nepromenjen kada je praktično zaustavljen rast tumora. Nažalost postoje i oni slučajevi gde imunoterapija ne deluje, gde dolazi do pogoršanja bolesti - kaže dr Suzana Matković.
Taman kada je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza - limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: "Idemo dalje! Pobediću!"
Četvorogodišnjoj Nađi iz Čačka, koja boluje od bulozne epidermolize, o trošku države odobrena je genska krema koja je prošle godine registrovana u SAD kao jedini lek za "decu leptire", a tim povodom za Informer oglasla se i njena hraniteljica Tatjana Nicović.
Četvorogodišnja Sofija Markuljević mogla bi da ponese epitet najhrabrije devojčice u Srbiji, jer uprkos stravičnoj dijagnozi - spinalnoj mišićnoj atrofiji (SMA) i teškoj operaciji koja je sada čeka, pokazuje neopisivu snagu, ali i optimizam.
Otac devojčice koja je sa 10 godina preminula od kancera objavio je na društvenoj mreži "X" pesmu koju je napisala njegova ćerka pre nego što je umrla, a ova pesma izazvala je salvu emocija među korisnicima mreža.
Danas je Međunarodni dan dece obolele od raka koji je ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne konferencije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Od tada se obeležava u 88 zemalja širom sveta. U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja 2013. godine na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja. Na ovu temu u "Info jutru" govorila je Bojana Mitić, danas devojka, a nekada devojčica koja je pobedila kancer.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Taman kada je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza - limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: "Idemo dalje! Pobediću!"
Blokaderski analitičar Dušan Milenković srušio je sve nade svojim istomišljenicima, uključujuči i antisrbima sa tajkunske televizije Nova S, da će nakon predstojećih izbora ponovo moći da koriste gnusnu laž da su Aleksandar Vučić i SNS "pokrali ogroman broj glasova".
Bivši lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski godinama pre rata tvrdio je da će Ukrajina biti samo prvi od četiri velika fronta šireg sukoba Zapada i Rusije — a među njima je navodio i Balkan.
Blokaderski teror sinoć je dobio svoju najjeziviju međunarodnu dimenziju kada je sumanuti blokader iz Zrenjanina ugrozio bezbednost putnog aviona kompanije Er Srbije na letu iz Tunisa.
Programski direktor Demostata i bivši glavni urednik tajkunskog Danasa, Zoran Panović, gostovao je na tajkunskoj televiziji N1 i u programu uživo urnisao blokadere, što je malo ko očekivao.
Ono o čemu je portal Informera nedeljama pisao sada je dobilo i svoju crno-na-belo potvrdu - uličarske blokadere i njihovu izbornu listu zvanično su podržali radikalni levičari i ekstremisti iz organizacije "Savez Komunista Srbije".
Žarko Bogosavljević, blokaderski kvazi-novinar iz Novog Sada, koji mesecima bez ikakve kazne maltretira pošten narod i svakog petka blokira istu raskrsnicu, otišao je korak dalje u svojoj siledžijskoj bahatosti kada je napao majku sa malim detetom u automobilu.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Muškarac (35) uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje na teritoriji Opštine Stari grad. Slučaj je prijavljen kada je napao advokaticu, a potom je otkriveno da postoji još žrtava.
Iako je noć u Beogradu bila relativno mirna, odnosno bez saobraćajnih nesreća i tuča, što nije uobičajeno za dane vikenda, ekipa Hitne pomoći imala je više intervencija na javnim mestima, bilo je pada sa visina, ali i jedan smrtni ishod na Novom Beogradu.
Krvavi obračun u porti crkve u Draževcu kod Obrenovca, u kojem je dečak (10) po naređenju svog oca Slavka O. (44) pucao u Milana R. (25), ogolio je sve detalje užasa. Dok se ranjeni mladić oporavlja od teških povreda na VMA, istražitelji su sklopili potpunu sliku događaja - od telefonskih pretnji u kojima je učestvovalo i dete, preko ranjavanja, pa sve do skrivanja oružja u njivi i hitnog izmeštanja maloletnika u psihijatrijsku ustanovu.
Kremlj je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog situacije u moreuzu Bab el Mandeb nakon što su Huti (Ansarulah) zauzeli ključne položaje na obali Jemena i stigli do ostrva Perim, čime su praktično preuzeli kontrolu nad jemenskom stranom jednog od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu.
Američke vlasti imaju pripremljen plan za slučaj da postojanje neljudske inteligencije bude potvrđeno, a Vašington namerava da u takvom scenariju preuzme vodeću međunarodnu ulogu, objavio je nemački Bild.
Ukrajinski poslanik Ruslan Gorbenko zatražio je od Grčke da Kijevu preda rakete za sisteme „patriot“ kojima se približava kraj radnog veka i poručio Atini da, ukoliko ih neće poslati Ukrajini, može da ih „rastavi na delove i od njih pravi priveske“.
Huti (Ansarulah) direktno su kontaktirali administraciju predsednika SAD Donalda Trampa i zatražili da se Vašington ne umeša u njihov sve žešći rat sa Saudijskom Arabijom.
Lejdi Gaga i njen verenik Majkl Polanski navodno su postali roditelji. Vest su preneli pojedini strani mediji, ali poznata pevačica i njen partner još se nisu javno oglasili povodom prinove.
Iako su decenijama tumačili ljubavne parove na filmu i televiziji, jedno pravilo između Milene Dravić i Ljubiše Samardžića nikada nije prekršeno, čak ni u najromantičnijim scenama.
Ako želite lep i uredan vrt, a nemate vremena za stalnu sadnju i zahtevno održavanje, trajnice su odličan izbor. Uz lavandu, božuri i hoste dvorište može svake godine iznova da zablista, dok će posle pravilne sadnje zahtevati relativno malo nege.
Kupovina novog telefona ne mora da bude nešto što se ponavlja svake dve ili tri godine. Kada je reč o Ajfonu, dužina korišćenja zavisi od nekoliko faktora, pre svega od softverske podrške, stanja baterije i mogućnosti samog uređaja.
Brzi, blago kiseli krastavčići odličan su izbor kada želite jednostavan i ukusan prilog. Pripremaju se za svega nekoliko minuta, bez kuvanja i komplikovanih sastojaka, a najbolji rezultat dobićete ako koristite mlade, sitne i hrskave krastavce.
Ako ste u vezi, dobro razmislite pre nego što sledeće pesme okačite na stori jer mogu vaši pratioci posumnjati da ste u nekoj kombinaciji, aferi ili trouglu!
Nakon istorijskih uspeha i četiri nezaboravna koncerta na Tašmajdanu, pevač Milanče Radosavljević započeo je veliku regionalnu turneju "Od Valjeva do Loznice".
Goca Tržan poznata je po tome što nema dlake na jeziku, a kada je reč o ljubavi, intimi i seksu, pevačica bez zadrške govori o temama o kojima mnoge javne ličnosti radije ćute.
Voditeljka i pevačica Nives Celzijus ponovo je privukla veliku pažnju javnosti najnovijim snimkom sa snimanja novog spota pokazala je zbog čega važi za jednu od najatraktivnijih dama na regionalnoj sceni, ali i najerotičnijih!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.