Mnogi karcinomi se sada mogu kontrolisati tokom dužeg vremenskog perioda i cilj svih istraživanja upravo jeste da karcinom postane hronična bolest sa kojom se može živeti. Međutim, uprkos značajnom napretku u lečenju malignih bolesti, akcenat se uvek mora staviti na prevenciju, kaže medikalni onkolog dr Suzana Matković.
Imunoterapija, ili kako se još zove imunoonkološka terapija, predstavlja potpuno novu klasu lekova koji se, danas, primenjuju u lečenju mnogih malignih bolesti. Stručnjaci predviđaju da će ovaj oblik terapija u postpunosti promeniti način lečenja malignih bolesti u budućnosti.
Imunoterapija je grupa lekova potpuno drugačijeg mehanizma delovanja u odnosu na sve dosadašnje medikamente koji se primenjuju u lečenju onkoloških bolesnika. Lekari naglašavaju da imunoterapija nikako nije primena raznih vitamina, suplemenata ili mnogih preparata koji se reklamiraju kao proizvodi za poboljšanje imuniteta.
Kako deluje imunoterapija?
Imunoterapija deluje tako što povećava prirodnu odbranu organizma od malignih oboljenja. Ovaj vid lečenja stimuliše naš imuni sistem da uništava ćelije raka. Imuni sistem ljudskog organizma podešen je tako da prepoznaje strane ćelije kao što su bakterije, virusi, ali i maligne ćelije.
Međutim, usled kompleksne regulacije imunog sistema ove ćelije nekad mogu da prođu neopaženo našim imunim ćelijama i na taj način se nakon nastanka razmnožavaju i formiraju maligni tumor i metastaze. Stručnjaci naglašavaju da su tokom poslednjih 10 godina objavljeni rezultati mnogobrojnih istraživanja, o tome kako da usmerimo naša bela krvna zrnca, pre svega podvrstu belih krvnih zrnaca, T-limfocite, da pronalaze i uništavaju maligne ćelije. Pronađeni su izvesni proteini – receptori na T-limfocitima koji se nazivaju receptori programirane ćelijske smrti 1 (Programmed death-1, PD-1).
Foto: Shutterstock
- Takođe, pronađeni su i receptori na malignim ćelijama koji se vezuju za ove receptore na T-ćelijama, odnosno njihovi ligandi (PD-1 ligand, PD-L1). Upravo zbog toga što kontrolišu aktivaciju imunog sistema ovi receptori su nazvani “tačke kontrole” (checkpoints). Kada su ova dva proteina/receptora povezani naš imuni sistem ostaje “uspavan” i ne prepoznaje maligne ćelije. Međutim, poslednjih nekoliko godina razvijeni su lekovi koji se vezuju ili na PD-1 receptor ili na PD-L1 receptor i na taj način sprečavaju njihov kontakt. Kada se spreči kontakt ovih receptora naš imuni sistem se budi i uništava maligni tumor. Upravo zbog toga što inhibiraju ove tačke kontrole (checkpoints) imunološkog sistema ovi lekovi se zovu checkpoint inhibitori – kaže za portal eKlinika medikalni onkolog dr Suzana Matković, načelnica Odeljenja za melanome, sarkome i urološke malignitete - Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
U nekim slučajevima bolest se potpuno povukla
Veliki broj pacijenta povoljno reaguje na primenu imunoterapije. Dr Matković navodi da se može reći da je epohalan napredak načinjen primenom ovih lekova kod pacijenata obolelih od metastatskog melanoma.
- Za razliku od prethodnog perioda kada su pacijenti sametastatskim melanomom lečeni hemioterapijom i kada je manje od 5 odsto bilo živo 5 godina, danas, više od 50 obolelih od ove bolesti koji se leče imunoterapijom živi duže od 5 godina i ima dobar kvalitet života. U našoj svakodnevnoj praksi imamo i pacijente kod kojih se bolest u potpunosti povukla i nadamo se da ih možemo smatrati izlečenim. Veliki napredak je načinjen i u lečenju pacijenata obolelih od urotelijalnog karcinoma (raka mokraćne bešike) koji je uvek imao infausnu prognozu. Inovativni lekovi-imunoterapija kod ovih pacijenata može da produži život i preko 2 godine uz dobar kvalitet života što je i jedan od važnih ciljeva lečenja - naglašava dr Matković.
Foto: Shutterstock
Napredak i u lečenju karcinoma bubrega i pluća
Dr Suzana Matković ističe da je izuzetno veliki napredak postignut primenom imunoterapije i kod obolelih od karcinoma bubrega, a imunoterapija je našla i svoje mesto u lečenju obolelih od karcinoma pluća, karcinoma glave i vrata, karcinoma endometrijuma.
- Lečenje onkoloških bolesnika je, ipak, uvek multidisciplinarno i multimodalno. To znači da se primenjuje i hirurgija i radioterapija kao i različite vrste sistemske terapije – hemioterapija, takozvana ciljana (target) terapija, imunoterapija, hormonska terapija. Koji modalitet, odnosno kombinacija modaliteta lečenja će se primeniti zavisi od vrste maligne bolesti, njene proširenosti, kao i preporuka i protokola lečenja, a sa ciljem postizanja što boljeg ishoda bolesti - precizira doktorka.
Imunoterapija se primenjuje u ciklusima u vidu infuzije koja traje kratko. Dr Matković napominje da obično pri prvom davanju leka ona traje 60 minuta, u narednim ciklusima oko pola sata.
- Terapija se prima u ciklusima na svake dve, tri, četiri ili šest nedelja (zavisno od vrste leka). Tokom primene imunoterapije efakat terapije se procenjuje obično u određenim vremenskim razmacima i to posebnim pretragama i snimanjima kao što su CT, MRI, PET/Ct. Eefekat terapije može biti potpuno povlačenje tumora što smo i imali prilike da vidimo kod na primer metastatskog melanoma, koga od 2017. lečimo imunoterapijom. Odgovor na terapiju može biti delimičan, ali i nepromenjen kada je praktično zaustavljen rast tumora. Nažalost postoje i oni slučajevi gde imunoterapija ne deluje, gde dolazi do pogoršanja bolesti - kaže dr Suzana Matković.
Taman kada je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza - limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: "Idemo dalje! Pobediću!"
Četvorogodišnjoj Nađi iz Čačka, koja boluje od bulozne epidermolize, o trošku države odobrena je genska krema koja je prošle godine registrovana u SAD kao jedini lek za "decu leptire", a tim povodom za Informer oglasla se i njena hraniteljica Tatjana Nicović.
Četvorogodišnja Sofija Markuljević mogla bi da ponese epitet najhrabrije devojčice u Srbiji, jer uprkos stravičnoj dijagnozi - spinalnoj mišićnoj atrofiji (SMA) i teškoj operaciji koja je sada čeka, pokazuje neopisivu snagu, ali i optimizam.
Otac devojčice koja je sa 10 godina preminula od kancera objavio je na društvenoj mreži "X" pesmu koju je napisala njegova ćerka pre nego što je umrla, a ova pesma izazvala je salvu emocija među korisnicima mreža.
Danas je Međunarodni dan dece obolele od raka koji je ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne konferencije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Od tada se obeležava u 88 zemalja širom sveta. U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja 2013. godine na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja. Na ovu temu u "Info jutru" govorila je Bojana Mitić, danas devojka, a nekada devojčica koja je pobedila kancer.
Taman kada je Nedeljko Komatina (17) iz Novog Pazara pomislio da je, konačno, pobedio sve nedaće i dobio treći život i sreću nakon druge transplantacije bubrega, ko grom iz vedra neba stigla je užasna dijagnoza - limfom. Iako je to rak, i to u četvrtom stadijumu, iako je toliko redak oblik da je Nedeljko tek deseti na svetu koji ga ima, ovo neverovatno dete sasvim lagano kaže: "Idemo dalje! Pobediću!"
Tajkunski mediji predvođeni Novom S su u prljavom pokušaju da prekrše slobodnu volju građana Srbije, ali i da napadaju Aleksandra Vučića u trenutku kada on ne može da se brani jer poštuje Ustav Republike Srbije i zakon o izbornoj tišini, u jednom od najnovijih današnjih tekstova, bukvalno priznali da direktno utiču na birače.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević pozvao je uživo u emisiji "Kolegijum" člana Saveta REM-a Rodoljuba Šabića kako bi prijavio najteže kršenje predizborne tišine od strane tajkunskih medija N1 i Nova S.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) oglasilo se zvaničnim saopštenjem i potvrdilo da su na tajkunskim televizijama N1 i Nova S uočeni programski sadržaji koji direktno krše zakonske obaveze tokom predizborne tišine, o čemu je Informer pisao.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević pozvao je uživo u emisiji "Kolegijum" člana Saveta REM-a Rodoljuba Šabića kako bi prijavio najteže kršenje predizborne tišine od strane tajkunskih medija N1 i Nova S.
Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore Milan Knežević podelio je tonsku izjavu komesarke Marte Kos sa Samita Berlinskog procesa u Miločeru, u kojoj je ona istakla da se ponekad oseća kao čobanica koja pazi na sve što se dešava u stadu, aludirajući na evropski put Crne Gore.
Instruktor vožnje A. H. (40), koji je tokom časova vožnje u Novom Zagrebu neprimereno dodirivao polaznicu auto-škole i pokušavao da je ljubi uprkos njenom protivljenju, osuđen je na 660 sati rada u javnom interesu.
U udesu koji se danas oko 14.25 časova dogodio na auto-putu "Princeza Ksenija", u mestu Suka, poginula je devojka (19), dok je druga osoba koja je bila u vozilu zadobila povrede i transportovana je u KCCG radi ukazivanja pomoći.
Ukrajinske vlasti naredile su prinudnu evakuaciju svih porodica sa decom iz Slavjanska, Kramatorska i okolnih naselja u Donjeckoj oblasti, zbog naglog pogoršanja bezbednosne situacije i sve intenzivnijih ruskih napada.
Riba kraljevska veslarica, poznatija i kao "riba veslo" i "riba sudnjeg dana", dugačka pet metara, pronađena je na obali provincije Antofagasta u Čileu, što su mnogi protumačili kao najavu neke velike prirodne katastrofe, javlja britanski Dejli mejl.
Fabrika "Proton", jedan od najznačajnijih ruskih proizvođača optoelektronike i komponenata vojne namene, koja se nalazi u gradu Orelu, pogođena je danas sa najmanje četiri rakete tipa "Flamingo" ukrajinske proizvodnje, javlja Ukrinform pozivajući se na lokalne medije i Telegram kanale.
Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da teritorije koje je Ukrajina izgubila tokom rata ne pripadaju Kijevu, već predstavljaju istorijske ruske zemlje.
Glumica Ivana Žigon ćerka je Steva i Jelene Žigon, a publika je najbolje pamti po ulozi u filmu "Hajde da se volimo 3" gde je kadar delila sa Lepom Brenom.
Japanski pisac Rju Murakami, poznat po romanu "Plavo, gotovo prozirno", za koji je 1976. godine dobio nagradu Akutagava, preminuo je u 75. godini, saopštio je danas izvor iz izdavačke industrije.
Pariski muzeji Luvr, Orse i Pikaso, kao i izložbeni prostor Gran pale biće u subotu, 24. oktobra, vanredno zatvoreni zbog najavljenih demonstracija u francuskoj prestonici, saopštilo je sinoć Ministarstvo kulture.
Epl je zvanično pustio u prodaju Ajfon Duo koji košta više od 2.700 dolara, a iako za njim već vlada pomama, stručnjaci upozoravaju na slabiju praktičnost ovog modela.
Snimak ružičastih delfina iz priobalja Omana, koji se proširio društvenim mrežama, pokrenuo je mnoga nagađanja o poreklu ove neuobičajene boje kod ove vrste životinja.
Eskort dama Lilit Lodž iz Brizbejna otkrila je da njeni klijenti najčešće žele misionarsku pozu, navodeći da muškarci retko traže nešto izvan uobičajenog.
Pevačica Zorica Brunclik pojavila se večeras sa suprugom Miroljubom Aranđelovićem Kemišem na koncertu Katarine Grujić u MTS dvorani u Beogradu, a poznati supružnici privukli su pažnju svojim elegantnim izdanjima.
Roditelji pevačice Katarine Grujić zauzeli su mesta u prvom redu na njenom večerašnjem koncertu i s ponosom pratili svaki trenutak spektakla, pružajući joj podršku u važnom trenutku karijere.
Glumica Dolores Lambaša tragično je nastradala 23. oktobra 2013. godine u saobraćajnoj nesreći na istoj deonici puta kod Slavonskog Broda na kojoj je šest godina ranije život izgubio i makedonski pevač Toše Proeski.
Ekipa Informera uhvatila je fudbalera Marka Gobeljića na koncertu njegove supruge Katarine Grujić u MTS dvorani u Beogradu, gde je iz prvog reda pratio njen nastup, dok je u naručju držao njihovu ćerkicu Katju.
Voditeljka Jovana Jeremić pojavila se večeras sa dečkom, bokserom Milošem Stojanovićem Tigrom, na koncertu pevačice Katarine Grujić u MTS dvorani u Beogradu, a zaljubljeni par bio je odlično raspoložen i osmesima privlačio pažnju prisutnih.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari