Došao je momenat da se stare brodske olupine izvade sa dna Dunava - Jedan od dva izvađena i dalje je pun municije

U luci Prahovo kod Negotina, nakon osam punih decenija izvađena su dva od 21 . broda nemačke rečne mornarice čije vađenje sa Dunavskog dna isplanirano u prvoj fazi projekta do kraja ove kalendarske godine.

Kod luke Prahovo tokom Dugog svetskog rata potopljeno je oko 200 brodova i naredne godine, biće izvađeno još 80 potopljenih plovnih objekata.

- Vađenjem potopljenih brodova iz 1944 . godine u takozvanoj akciji "Dunavski vilenjak" obezbedio bi se pun plovni put, koji je znatno sužen sa 180 metra na svega 90 metara , čime je ugržena bezbednost plovidbe Dunavom kroz Srbiju - nedavno je izjavio Goran Vesić, ministar građevinarstva , saobraćaja i infrastrukture.

Izvađena su dva broda nemačke rečne flote od kojih se na jednom nalazilo dosta municije i eksplozivih materija, kaže Saša Marković, kapetan plovidbe na brodu "Eliksir".

- U pitanju su dva manja broda , na jednom je bilo dosta municije spakovane u sanducima. Ovaj projekat koji sprovodi Vlda Srbije i Evropska unija od višestrukog je značaja. Pre svega za bezbednost , plovidbe na ovom potezu a onda i za turizam u ovoj Dunavskoj regiji. Evo dokaza , dva broda su se nasukala , za jedan predpostavljamo da je nasađen na staru olupinu ispod vode dok je drugi nakrivljen i nasađen možda na naslage nanetog peska . Oni će stajati tu neko vreme , ali zasigurno je jedno da će njihovo vađenje potrajati dok se ne pronađe način. Izvadiće se svi ovi brodovi, jer kada je nizak vodostaj kao sada kada su visoke temperature, oni isplivavaju na površilu. I sada se vidi brod "Radionica" čuvena "Bolnica" za koju žitelji Prahova kažu da je potpopljen sa bolesnicima koji su se tada na njemu nalazili, pa se poneki sećaju svega i kažu to je brod "masovna grobnica" - priča Marković.

Tu je i brod "Uskok" naš brod koji je plovio pod nemačkom zastavom, od velikog značaja za
nas .

- Inače sve njih treba dobro proveriti jer se i dan danas nalaze mine koje treba demontirati bez obzira što se toliko dugo nalaze pod vodom. Budući da se na ovom potezu kod Prhova na Dunavskom rečnom dnu nalazi blizu 200 bordova, u drugoj fazi je u planu da se na površinu
izvuku 80 koji decenijama stoje u Dunavu na potezu nizvidno od luke u Prhovu u Đerdapskoj klisuri na granici sa Rumunijom - napominje Marković.

Evropska unija je za taj projekat izdvojila 16 miliona evra , što će svako biti od značaja za
stvaranje boljih uslova plovidbe tokom čtave godine. A samo uklanjanje brodova je veoma opasan posao svaki brod koji se bude izvadio proćiće detaljnu kontrolui demontažu, eksplozivnih sredstava koji su tada ostali na njima. Pored bezbednosnog momenta i sigurnije plovidbe uklanjanje starih olupina iz Drugog svetskog rata veoma je bitno za razvoj i unapređenje
turizma u ovoj Dunavskoj regiji jer je ova reka važan evropski koridor Rajna –Dunav, koji omogućava plovidbu velikuh rečnih kruzera i svavako je to od značaja za podizanje turizma u Srbiji na još viši nivo.

Kada ovaj složen posao bude gotov, javnosti će biti omogućeno da vidi deo potopljenje nenacističke rečne flote koja već punih osam decenija otežava plovidbu u ovom delu Dunava.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.